Ruski ugalj – izvozni adut za povećanje BDP-a

Rusija troši više od 10 milijardi dolara na modernizaciju i proširenje železničkih pruga, koje će omogućiti povećanje izvoza uglja u Aziju. Strategija za ugalj, koju je ruska vlada odobrila prošle godine, po najkonzervativnijem scenariju, predviđa povećanje proizvodnje uglja od 10% do 2035. godine, u odnosu na nivo pre pandemije, na osnovu rastuće potražnje ne samo Kine, već i Indije, Japana, Koreje, Vijetnama a možda i Indonezije.

Evropske vlade izrađuju planove za postupno ukidanje uglja, američke elektrane na ugalj se zatvaraju dok cene čiste energije padaju, a novi azijski projekti se ukidaju jer zajmodavci odstupaju od najprljavijeg fosilnog goriva.

A Rusija? Vlada predsednika Vladimira Putina troši više od 10 milijardi dolara na nadogradnju železnice koja će pomoći u povećanju izvoza robe. Vlasti će koristiti zatvorenike kako bi ubrzale posao, oživljavajući omraženu sovjetsku tradiciju, piše Bloomberg.

Projekat modernizacije i proširenja železničkih pruga, koje vode do dalekih istočnih ruskih luka, deo je šireg napora da se nađe među poslednjim državama koje izvoze fosilna goriva, dok druge zemlje prelaze na zelenije alternative. Ruska vVlada se uzda da će potrošnja uglja nastaviti da raste na velikim azijskim tržištima poput Kine, čak i kada presuši na drugim mestima.

Povećanje izvoza uglja

„Realno je očekivati da će se azijska potražnja za uvoznim ugljem povećati ako se ispune uslovi“, rekao je Evgeni Bragin, zamenik izvršnog direktora UMMC Holdinga, koji je vlasnik kompanije za eksploataciju uglja u zapadnosibirskom regionu Kuzbas. „Moramo da nastavimo da razvijamo i širimo železničku infrastrukturu, kako bismo imali mogućnost izvoza uglja.“

Rusija ulaže 10 milijardi dolara u železničke projekte koji će dovesti njen ugalj na azijska tržišta / Izvor Minprirody, OpenStreetMap

Najnoviji projekat od 720 milijardi rubalja (9,8 milijardi dolara) za proširenje dve najduže ruske železničke pruge – Transsibirske i sovjetske Bajkal-Amurska magistrale iz carske ere, koje povezuju zapadnu Rusiju sa Tihim okeanom – imaće za cilj jačanje teretnih kapaciteta za prevoz uglja i druge robe na 182 miliona tona godišnje do 2024. Kapacitet se već više nego udvostručio, na 144 miliona tona, prema planu modernizacije koja je započela 2013. godine u vrednosti 520 milijardi rubalja. Putin je na sastanku sa rudarima uglja u martu zahtevao brži napredak ka sledećem koraku.

„Rusija pokušava da monetizuje svoje rezerve uglja dovoljno brzo da bi ugalj doprineo BDP-u, umesto da bude zaglavljen u zemlji“, rekla je Madina Krastaleva, analitičarka u TS Lombard u Londonu.

Putin računa da kopnena granica njegove zemlje sa Kinom i dobri odnosi sa predsednikom Si Đinpingom čine Rusiju prirodnim kandidatom za dominanti izvoz u državu koja troši više od polovine svetskog uglja. Njegovom slučaju pomaže činjenica da se Australija, trenutno najveći izvoznik uglja, suočava sa trgovinskim ograničenjima iz Kine, usred diplomatskog spora oko porekla koronavirusa.

Procvat uglja

Ali, plan je ispunjen rizikom, kako za rusku ekonomiju, tako i za planetu. Međuvladin panel UN-a o klimatskim promenama preporučuje hitno ukidanje uglja, kako bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje, a očekuje se da će posledice klimatskih promena koštati Rusiju milijarde u narednim decenijama.

Ranije ovog meseca Međunarodna agencija za energetiku (IEA) otišla je korak dalje i rekla da ne treba graditi nova postrojenja na fosilna goriva, ukoliko svet želi da globalno zagrevanje svede na ispod 1,5 stepeni Celzijusa. U svih 10 vodećih ekonomija, osim jedne, koje su posvećene postizanju nulte emisije u narednim decenijama, Mapa puta IEA do 2050. poziva na ukidanje svih elektrana na ugalj koje nemaju instalirano uklanjanje CO2 pre 2040. godine.

Rusija planira da poveća proizvodnju uglja dok se ista kod drugih smanjuje / Izvor: Ministarstvo energetike Rusije, IEA

Potrošnja uglja u Kini će dostići rekord ove godine, dok zemlja nastavlja da gradi elektrane na ugalj. Kina, takođe, planira da započne da smanjuje potrošnju počev od 2026. godine. Istovremeno povećava proizvodnju iz domaćih rudnika, ostavljajući manje prostora za snabdevanje iz inostranstva. Čak i u najmanje optimističnijim klimatskim scenarijima, koje daje IEA, očekuje se da će globalna potražnja za ugljem ostati nepromenjena 2040. godine, u poređenju sa 2019. godinom.

Strategija za ugalj, koju je ruska vlada odobrila prošle godine, po najkonzervativnijem scenariju, predviđa povećanje proizvodnje uglja od 10% do 2035. godine, u odnosu na nivo pre pandemije, na osnovu rastuće potražnje ne samo Kine, već i Indije, Japana, Koreje, Vijetnama a možda i Indonezije.

Relativno nizak sadržaj sumpora u ruskom uglju mogao bi mu dati prednost u Koreji, koja je poslednjih godina pooštrila zakone o zagađenju, ali druge azijske zemlje se trude da obezbede finansiranja za predložene elektrane, dok je Indonezija ove nedelje rekla da neće odobriti novi elektrane koje sagorevaju ugalj kao osnovno gorivo. Na sastanku Grupe sedam država, ministri zaštite životne sredine dogovorili su se da će postupno ukinuti podršku za izgradnju elektrana na ugalj koje nemaju instalirano uklanjanje (hvatanja) CO2.

Za Putina je ulog više od samog novca. Na video konferenciji u martu, podsetio je vladine zvaničnike da industrija uglja pokreće lokalne ekonomije nekoliko ruskih regiona, u kojima živi oko 11 miliona ljudi. Nemiri među rudarima uglja pomogli su vršenju pritiska na vladu pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, mada je taj sektor sada mnogo manji i manje uticajan na ekonomiju.

„Moramo pažljivo proceniti sve moguće scenarije, kako bismo garantovali da su naši regioni u kojima se vadi ugalj razvijeni, čak i ako se globalna potražnja smanji“, rekao je Putin.

Najveći proizvođači uglja u zemlji su u privatnom vlasništvu, što znači da se ne suočavaju sa onim problemima u vezi sa finansiranjem koje trenutno imaju kompanije kojima banke povlače sredstva zbog prljave energije. Suek Plc, u vlasništvu milijardera Andreja Melničenka i Kuzbassrazrezugol OJSC, pod kontrolom Iskandera Makhmudova, planiraju da povećaju proizvodnju.

Rusija, takođe, planira da poveća proizvodnju uglja za proizvodnju čelika. A-Property koji je u vlasništvu ruskog biznismena Alberta Avdoliana, kupio je prošle godine rudnik uglja Elga u ruskom dalekom istočnom regionu Jakutija i planira da uloži 130 milijardi rubalja za proširenje proizvodnje na 45 miliona tona uglja, sa sadašnjih pet miliona tona, do 2023. godine. Treća faza ruskog projekta proširenja železnice biće usredsređena na jačanje infrastrukture za otpremu uglja iz Jakutije, rekao je prošlog meseca zvaničnik Ruskih železnica.

„Tokom 2021. godine mnoge azijsko-pacifičke države videle su kako se njihove ekonomije oporavljaju od pandemije“, rekao je Oleg Korzhov, izvršni direktor Mechel PJSC, jedne od najvećih ruskih kompanija za proizvodnju uglja. „Očekujemo da će potražnja za metalurškim ugljem u azijsko-pacifičkom regionu ostati velika u narednih pet godina.“

Izvor: Bloomberg

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti