Rusko-ukrajinski rat podiže cene nikla

Iako ležišta nikla postoje širom sveta, u poslednjih nekoliko godina došlo je do nestašice nikla visokog kvaliteta, koji je skuplji i teži za eksploataciju od nikla nižeg kvaliteta. Rat Rusije i Ukrajine bio je katalizator za nagli rast cena nikla, ključnog materijala za baterije za električna vozila. Nestabilno tržište nikla oslikava neke od problema koji se očekuju i pokazuje kakvu ulogu u energetskoj tranziciji mogu igrati neočekivani događaji.

Rastuće cene nikla tokom prošlog meseca, koje su naglo porasle kao odgovor na rat u Ukrajini, dobar su primer kako čak i relativno dostupna roba. pod odgovarajućim uslovima, može da izazove glavobolje u lancu snabdevanja za energetsku tranziciju.

Pouzdano snabdevanje niklom je važno za električna vozila, jer se u malim količinama koristi za litijum-jonske baterije. Kontinuirana nestabilost cena mogla bi da podigne cenu električnih vozila za čak 1.000 dolara, uprkos malim količinama koje se koriste u baterijama. Pitanje je koju cenu smo – operativno, ekološki i finansijski – spremni da platimo za budućnost sa niskom emisijom ugljenika.

Dok ležišta nikla postoje širom sveta, u poslednjih nekoliko godina došlo je do nestašice nikla visokog kvaliteta, koji je skuplji i teži za eksploataciju od nikla nižeg kvaliteta. Kompanije poput Tesle bile su zabrinute zbog uticaja mogućih budućih nestašica, jer potražnja za električnim automobilima raste. Izvršni direktor Tesle, Elon Musk, rekao je početkom 2021. da se mogući nedostatak nikla smatra najvećim rizikom u oslanjanju na litijum-jonske ćelijske baterije.

Nestašica nikla iako ležišta postoje širom sveta

To nas dovodi do Rusije, jednog od vodećih svetskih dobavljača visokokvalitetnog nikla po konkurentnoj ceni. Oko 11% globalne proizvodnje nikla prošle godine je došlo iz Rusije, ali je odluka da napadne Ukrajinu učinila nabavku iz Rusije komplikovanijom.

Na početku invazije, zapad je zabranio uvoz određene robe iz Rusije, nakon čega je usledila najava Rusije da će obustaviti izvoz. Nikl nije bio posebno ciljan, ali nedavne fluktuacije cena odražavaju zabrinutost da će biti uključen u budućnosti. Londonska berza metala takođe razmatra blokadu ruskih isporuka, što pruža još manju izvesnost o Rusiji kao budućem izvoru metala.

Ovi faktori su stvorili haos na tržištu trgovine niklom u poslednjih nekoliko meseci. Cene na Londonskoj berzi (London Mercantile Exchange -LME) krajem godine su se kretale oko 20.000 dolara po metričkoj toni, ali su počele da rastu početkom februara kao odgovor na zabrinutost zbog rata.

Do druge nedelje marta, cene na berzi su rasle, kada je trgovanje privremeno obustavljeno. Špekulativno smanjenje nikla je u velikoj meri odgovorno za privremene skokove cena i nastavilo je da fluktuira. Od 24. marta se trgovalo po ceni od 35.000 dolara po metričkoj toni. (LME je uspostavio dnevne granice cena za borbu protiv uticaja kratkoročnih špekulacija na cene.)

Ovako dramatičan skok cena je više odraz toga koliko je poremećaj bio neočekivan, nego što pokazuje sposobnost globalnog tržišta da se prilagodi, kaže Margaret Kid, programski direktor lanca snabdevanja i tehnologije logistike na Univerzitetu u Hjustonu.

Nedostatak nikla visokog kvaliteta

Da pojasnimo, nikl nije oskudan resurs poput litijuma, koji je dobio veliku pažnju štampe zbog svoje uloge usled nedostatka poluprovodnika. Nikl se trenutno kopa u mnogim zemljama širom sveta. Indonezija, na primer, trenutno proizvodi oko tri puta više nikla od Rusije, dok su Australija, Nova Kaledonija i Filipini blizu stope proizvodnje Rusije. Još nekoliko zemalja ima rezerve nikla koje su konkurentne onima u Rusiji, uključujući latinoameričke susede Brazil i Kubu. Velike rezerve nikla postoje i na dnu okeana.

Izazov u nabavci nikla, dakle, nije u pronalaženju, već u pronalaženju najkonkurentnije cene. Cena zavisi od kvaliteta i relativne teškoće u eksploataciji. Visokokvalitetni nikl (poznat kao klasa 1) ima sadržaj nikla veći ili jednak 99,98% i generalno dolazi iz naslaga sulfida. Ova nalazišta sulfida se nalaze na manjoj dubini i generalno su skuplja za kopanje. Nikal visokog kvaliteta je jedini nikl pogodan za proizvodnju nikl sulfata koji se koristi u proizvodnji baterija.

Održavanje pouzdanog i ekonomičnog izvora nikla je važno za energetski prelaz, zato što nikl igra važnu ulogu u performansama baterija za EV. Nikl je posebno pogodan za povećanje dometa baterija EV. Povećanje količine nikla na katodi baterije može povećati njenu gustinu energije, što znači veći domet po jedinici mase baterije.

„Postoji vrlo malo zamena za nikl“, rekao je Ramanan Krishnamurti, profesor hemijskog inženjerstva i direktor energetike na Univerzitetu u Hjustonu. „Postoje zamene za kobalt, postoje zamene za litijum koje su dostupne, ali one nisu dostupne za nikl, uglavnom zato što je cena bila tako niska.“

Neophodnan za baterije za električna vozila

Skokovi cena, iako verovatno privremeni, i dalje su važni. Kratkoročno gledano, oni su remetili proizvodnju baterija. Na primer, kineski proizvođači nikl sulfata prestali su da nude proizvod jer su smatrali da je previše teško razumeti kako spekulacije iskrivljuju stvarna povećanja cena izazvana nestašicom, navodi Ristad Enerdži. Neizvesnost je takođe navela španskog proizvođača nerđajućeg čelika Acerinok da privremeno zaustavi nove porudžbine nikla, navodi Blumberg.

Iako baterije za električna vozila zahtevaju samo male količine nikla, analitičar kompanije Morgan Stenlei, Adam Džons, kaže da bi povećanje cena poput onog u februaru, ako bi bilo trajno, moglo da utiče na povećanje cene električnih vozila za 1.000 dolara.

Dugoročno, takođe postoji rastući problem snabdevanja. Džonsov tim za metale i rudarstvo predvideo je manjak nikla do 2026. godine, čak i pre rusko-ukrajinskog rata.

Divlje fluktuirajuće cene prošlog meseca su takođe odraz toga koliko neelastična može biti tražnja za ključnim mineralima u kratkom roku.

Ovakvi skokovi cena nisu novina za nikl. U martu 2021. godine, kada je kineski proizvođač nikla Tsingšan najavio planove za proizvodnju nikl-mata nižeg kvaliteta u Indoneziji, i – bum! – cene su pale za 20% za 48 sati.

„Ništa se u tom trenutku nije suštinski promenilo, samo percepcija onoga što bi moglo da se dogodi“, rekao je Andrei Mitčhel, direktor istraživanja nikla u Vud Mekenziju.

Špekulacije na tržištu utiču na cene

Najnoviji oštar i iznenadni skok cena bio je podstaknut agresivnim skraćenjem na tržištu i preteranom reakcijom tržišta. U tom smislu, očekuje se pad cena nikla. Takođe će im pomoći nova dostignuća u tehnologiji iskopavanja nikla u srednjem roku, što će učiniti jeftinijim iskopavanje nikla visokog kvaliteta.

Ali imaće cenu višu od 20.000 dolara po metričkoj toni iz 2021. godine, zbog dugoročnog načina na koji potražnja za električnim vozilima gura tržište nikla. Nastavak rasta tržišta električnih vozila se pretvara u sve veću globalnu potražnju za niklom. Zbog viših cena će doći do preokreta trenutnog pada proizvodnje nikla, biće potrebno malo vremena.

Na unutrašnjem planu, u poslednjih pet godina, došlo je do progresivnog smanjenja američke potražnje za legurama nikla, koje se koriste u sektoru nafte i gasa, kao i u vazduhoplovstvu, prema Geološkom zavodu SAD. Tokom istog vremenskog perioda, globalna proizvodnja u rudniku nikla je takođe smanjena za 5%.

Oba faktora su olakšala oslanjanje na Rusiju kao pouzdanog i pristupačnog trgovinskog partnera tamo gde je nikl bio potreban.

Budućnost energetske tranzicije

I dok se čini da se sva ova drama o niklu rešava, barem kratkoročno, ona ističe važnu političku stavku – višestruke lance snabdevanja koje treba razviti za energetsku tranziciju i cene .

Predsednik Bajden je dao cilj od 50% udela EV na tržištu novih vozila do 2030. godine, ali se ispostavlja da je nešto naizgled tako jednostavno zapravo iskomplikovano načinom na koji možemo da garantujemo dostupnost ključnih materijala poput nikla po konkurentnim cenama.

Podsticanje većeg broja iskopavanja minerala u SAD će verovatno postati neophodno, iako ga usporavaju dugotrajni proces izdavanja dozvola i ekološkog pritistanka u većem delu SAD.

Jedan takav predloženi rudnik u Minesoti sada prolazi kroz proces izdavanja dozvola sa planovima da bude operativan do januara 2026.

Iako je sam rudnik kontroverzan, potrebno je više prepoznavanja da bi ovi projekti mogli biti neophodni – ili da se odredi sa kojim zemljama je SAD spreman da posluje, i po kojoj ceni – ako zaista želimo da imamo ozbiljnu budućnost EV.

Izvor: Forbes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti