Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije dao je Večernjem listu intervju i pored toga što je zbog pogoršanja epidemiološke situacije i širenje zaraze koronavirusa u Hrvatskoj njegova poseta ovoj zemlji otkazana.

Energija Balkana prenosi pitanja i odgovore vezane za ekonomsku, pre svega energetsku saradnju:

Šta je, po vašem mišljenju, dovelo do zastoja u rusko-hrvatskim odnosima? Koje su danas prepreke za poboljšanje saradnje do onog nivoa koji imaju naši susedi, poput Slovenije i Srbije, kako ih ukloniti?

Ne bih kvalifikovao naše bilateralne odnose kao zastoj. Rusko-hrvatski politički dijalog redovan je i napredan. U 2017. i 2018. godini predsednica Kolinda Grabar-Kitarović posetila je Rusiju na poziv predsednika Vladimira Putina. Bili su to vrlo korisni i produktivni sastanci. Naša ministarstva spoljnih poslova održavaju tesnu komunikaciju. Samo ove godine moj kolega Gordan Grlić Radman i ja više smo puta razgovarali telefonom. I praktična saradnja napreduje. Prošle godine u Moskvi je održano zasedanje Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju. Sledeći sastanak bio je planiran za ovu godinu u Hrvatskoj, ali pandemija nas prisiljava na prilagođavanja – sastanak će biti organizovan kada se epidemiološka situacija stabilizuje. Naravno, hrvatske firme nastavljaju raditi u Rusiji, a ruske u Hrvatskoj. Prema rezultatima iz 2019. godine, trgovinska razmena premašila je 1,5 milijardi dolara. Hrvatska je i dalje vrlo popularna među ruskim turistima.

S druge strane, ozbiljnu prepreku na putu daljeg jačanja rusko-hrvatskih veza i dalje predstavljaju sankcije ili, bolje rečeno, vrtlog sankcija koje promiču Briselu i brojne rusofobne zemlje unutar EU prema direktnom nalogu Vašingtona. U poslednje vreme takva antiruska linija postala je puno aktivnija. Želio bih se nadati da će naše evropske kolege imati dovoljno mudrosti, dalekovidosti ili, jednostavno, zdravog razuma da se naš dijalog s Evropskom unijom i njenim državama članicama potpuno obnovi na načelima dobrosusedskih odnosa, poštenja, predvidivosti i otvorenosti.

Kako Rusija gleda na LNG terminal na Krku koji sufinansira EU, a na kojem godinama insistira SAD?

Uzevši u obzir da je samo prošle godine Prvo plinarsko društvo (PPD) otkupilo od Gasproma dve milijarde kubika gasa, mnogi kažu da je Hrvatska previše zavisna od ruskog gasa. Rusija poštuje pravo svake zemlje da samostalno određuje svoju energetsku politiku i bira optimalne izvore snabdevanja energijom. Uopšte nismo protiv konkurencije. S tim što je zdrava, poštena konkurencija zasnovana na tržišnim principima, a ne na političkim sloganima iz hladnog rata. Projekt izgradnje LNG terminala Krk strogo je unutrašnja stvar Republike Hrvatske. Ako hrvatske kolege veruju da je za ekonomiju zemlje bolje kupovati utečnjeni, a ne jeftiniji gas koji stiže gasovodom – naravno. Svako ima pravo na svoju vlastitu računicu. Naša je zemlja već decenijama pouzdan i pošten partner u pogledu snabdevanja energijom. To je u Zagrebu vrlo dobro poznato, kao i činjenica da gasni ugovori s Ruskom Federacijom nemaju političku pozadinu, nego isključivo komercijalnu. Naravno, i mi čujemo priče o notornoj "ovisnosti" Hrvatske i drugih evropskih država od ruskog gasa, ali u njima ne nalazimo ništa osim želje za širenjem neutemeljenih sumnji. Nikome ništa ne namećemo, a sve zaključene ugovore izvršavamo s punom odgovornošću.