Makedonija mora da proizvodi domaću struju iz baznih resursa, kako bi se smanjile cene ovog energenta. Zaista, veliki problem je to što se naša zemlja, kao mala i uvozno zavisna zemlja i dalje oslanja na kupovinu struje, jer godinama nismo ulagali u elektroenergetski sistem.

Hronični stres za privredu, građane i biznis je to što od osamostaljenja strahuju za stabilno snabdevanje strujom, a poslednjih godina i da li će doći do poskupljenja. Nedostatak struje i cene ukazuju na potrebu redovnog i pouzdanog snabdevanja ovom energijom, pri čemu se ponovo postavlja pitanje kako postići stabilno snabdevanje električnom energijom, ali i koliko obnovljivi izvori energije mogu pomoći u ovom procesu. Istovremeno, postavlja se još jedno pitanje u vezi sa insistiranjem EU na uklanjanju fosilnih goriva.

Težak put do nulte emisije

S obzirom na to da u Makedoniji većina industrijskih objekata u procesu proizvodnje koristi fosilna goriva, može li doći do propadanja ovih pogona uz prisilan i nepromišljen energetski prelazak na tzv. zelena energija?

Pariskim sporazumom o klimatskim promenama predviđeno je da 2050. godine bude neto nulte emisije gasova staklene bašte. To znači eliminisanje upotrebe fosilnih goriva. Može li se ovaj cilj postići? Bogate zemlje su u mnogo povoljnijoj situaciji, imaju novca za finansiranje novih tehnologija. Ali Makedonija je jedna od siromašnijih zemalja, zemlja u razvoju i bez finansijske pomoći i subvencija to ne može da postigne.

Prema rečima profesora Instituta za termoenergetiku Mašinskog fakulteta Rista Filkoskog, za realizaciju ogromne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije potrebno je vreme i, prema evropskoj energetskoj strategiji, zemlja bi trebalo da napusti ugalj u naredne dve decenije, zbog zagađenja i klimatskih promena. O tome koliko su ovi planovi realni, Filkoski kaže da se sa nekim aspektima energetske strategije slaže, a sa nekima ne, i kaže da o njima ima veoma kritično mišljenje, posebno sa predstavljanjem zelenog scenarija.

Evolutivni prelazak na OIE

„Taj zeleni scenario može da izazove ozbiljne posledice u našoj zemlji. Potreban nam je evolutivni prelazak na zelenu energiju, a ne brzo zatvaranje objekata. Smatram da je neophodna izgradnja novog bloka prirodnog gasa od 300 megavata, pa možda još jednog, ali će morati da se obezbedi dodatno snabdevanje gasom, jer se kapacitet gasovoda može dovesti do neke gornje granice. Zatim, postepeno uključivanje obnovljivih izvora energije, jer previše uključivanja nepripremljene mreže i sistema donosi nestabilnost”, naglasio je Filkoski.

Filkoski smatra da je jedan od glavnih razloga energetske krize u evropskim zemljama bio i jeste pokušaj prebrze, iznuđene i nepromišljene energetske tranzicije ka tzv. zelena energija i zatvaranje velikog broja klasičnih termoenergetskih objekata (fosilnih goriva i nuklearnih elektrana).

TE-TO kao dobro rešenje

„Važna pouka iz situacije u energetici je da domaće energetske objekte treba održavati, a ne žuriti sa zatvaranjem. Izuzetno je važno uložiti iskren i ozbiljan napor da se grade nove zgrade kako bi se pokrile osnovne energetske potrebe. Najrealnija opcija za postepenu zamenu je izgradnja kombinovanih gasno-parnih termoenergetskih blokova prirodnog gasa – na primer, jedno ili dva postrojenja kombinovanog ciklusa prirodnog gasa tipa TE-TO bi bilo odlično rešenje”, dodaje Filkoski.

Kako kaže, njihova cena poslednjih godina je veoma pristupačna, a po svojoj tehničkoj prirodi odlikuju se odličnim performansama u pogledu energetske efikasnosti, fleksibilnosti i mogućnosti relativno brze promene opterećenja. To ide u prilog kombinovanju ovakvih postrojenja u energetski sistem sa značajnijim učešćem OIE.”

Profesor ističe da je postepena energetska tranzicija u Makedoniji neophodnost i nešto neizbežno u narednim decenijama, ali su mogućnosti za brzu tranziciju veoma ograničene, gotovo nerealne, iz više razloga.

Lista energija – diskutabilan pojam

„Pojam tzv čista energija je takođe diskutabilan, jer kad god postoji određeni proces konverzije energije, postoji i uticaj na životnu sredinu. Ovo je posebno tačno ako govorimo o celom životnom ciklusu objekta ili postrojenja. Dakle, ne postoji ključni momenat za diverzifikaciju proizvodnje energije, ali to bi trebalo da bude proces. Moje mišljenje je da je zemlji kao što je Makedonija potrebna postepena energetska tranzicija sa evolutivnim koracima, s obzirom na stepen ekonomskog i ukupnog razvoja“, kaže Filkoski.

Pri tome se, dodaje, mora voditi računa o finansijskim i ekonomskim mogućnostima stanovništva, karakteristikama energetskog sektora, stanju prenosne i distributivne mreže električne energije, stepenu povezanosti sa susednim sistemima i drugim faktorima.

Potpuni prelazak na OIE je, kako kaže, trenutno teško dostižan cilj i za mnogo bogatije zemlje, sa mnogo bolje integrisanim elektroenergetskim sistemima sa susednim zemljama, poput Slovenije i Češke.

Postepeno odustajanje od uglja

„Smatram da je potrebno odustati od uglja, ali ne u veoma kratkom roku, već u periodu od 20 do 30 godina. U međuvremenu, odgovorni treba da obezbede odgovarajuću zamenu. Blokovi iz REK Bitola će se sigurno postepeno zatvarati, ali to ne sme da se desi odmah ili u naredne dve-tri godine. Najrealnija opcija za postepenu zamenu je izgradnja kombinovanih termoenergetskih blokova prirodnog gasa”, smatra Filkoski.

Prema rečima univerzitetskog profesora Rista Ciconkova, iako Vlada govori o energetskoj tranziciji za zelenu energiju, više se radi o rečima, uz napomenu da u našoj zemlji ima mnogo ulaganja u postavljanje fotonaponskih elektrana, ali to rade privatne kompanije za koje je kupovina električne energije na otvorenom tržištu veoma skupa.

Opstanak REK Bitola

„Država je do sada ulagala u fotonaponsku opremu kod Oslomeja-Kičeva i planira u budućnosti u REK Bitola. Ali to je premalo da bi bila zamena za sadašnje termoelektrane na ugalj, koje su tri puta po 230 megavata u REK Bitola, i 120 megavata u Kičevu, 220 megavata u TE Negotino (mazut). Doći će trenutak kada REK Bitola više neće moći da funkcioniše, a Makedonija neće izgraditi dovoljno novih kapaciteta sa OIE. Po mom mišljenju, iako nije ekološki prihvatljivo, termoelektrane u REK Bitola treba da ostane u proizvodnji što duže, dok ima uglja i dok traje oprema, iako je stara. Kao primer navešću Poljsku koja ima proizvodnju struje uglavnom na ugalj i ne verujem da će je uskoro odustati, iako je članica EU i koristi dosta finansiranja iz EU”, pojašnjava Ciconkov.

Ističe da su energetska pitanja neminovno povezana sa klimatskim promenama, ona su u stalnom porastu i biće trajnih posledica, a fosilna goriva se moraju postepeno ukidati i uvoditi obnovljivi izvori energije. Takođe je istakao značaj energetske efikasnosti koja treba da smanji energetske potrebe (potrošnja).

Proces dekarbonizacije

„Borba protiv klimatskih promena zavisi od mnogo faktora i počinje lično od svakog pojedinca i porodice, zatim na nivou lokalnih zajednica i država i na međunarodnom globalnom nivou. Proces dekarbonizacije bi trebalo da se odvija uglavnom u energetici, i to u nekoliko sektora: zgradarstvu (stambeni, poslovni i javni), industriji, proizvodnji električne energije i transportu. Osnovni cilj je smanjenje energetskih potreba povećanjem energetske efikasnosti i prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (sunce, vetar i biomasa), ili tzv. čista energija. Ova energetska tranzicija nije jednostavna stvar i trajaće najmanje nekoliko decenija, a zahteva i ulaganja velikih finansijskih sredstava”, objašnjava profesor Ciconkov.

Kako ističe, bogatijim (razvijenim) zemljama je lakše da obezbede te investicije, ali za zemlje u razvoju, poput Makedonije, to je veći teret zbog nižeg ekonomskog potencijala, pa im je potrebna finansijska pomoć. EU treba da stvori model energetske tolerancije za manje razvijene zemlje i dozvoli proizvodnju energije iz osnovnih izvora.

„To se posebno odnosi na siromašnije zemlje, koje uopšte nisu krive za klimatske promene jer imaju mali udeo u emisiji gasova staklene bašte, a sa druge strane često su pogođene vremenskim nepogodama, kao što je slučaj sa Makedonijom”, kaže Ciconkov.

Izvor: Nova Makedonija