Energenata će biti

S. Makedonija: Skok cena struje pokrenuo ugradnju solarnih panela

Makedonski privrednici, suočeni sa visokim cenama električne energije, okrenuli su se instalisanju solarnih panela na krovovima poslovnih objekata, kako bi proizveli struju za svoje potrebe, a višak prodavali. Pojedine opštine su, takođe, pokrenule proceduru za ugradnju fotonapona, a pojedine su formirale i namenska preduzeća za proizvodnju solarne energije.

Kompanije u Makedoniji ovog leta su požurile da instaliraju fotonapon na svoje krovne konstrukcije, kako bi smanjile troškove električne energije. Samo u štipskom kraju 30 kompanija zatražilo je dozvole za izgradnju fotonaponskih elektrana na krovovima svojih objekata, potvrđuju podaci Odeljenja za urbanizam opštine Štip.

Jedna od njih je tekstilna konfekcija Kirila Naškova, koji je rekao da je ova investicija bila neophodna za opstanak kompanije.

Nejasna procedura

 „Fotonaponski uređaji na krovovima poslovnih objekata postali su atraktivni nakon skoka cene struje. Na sreću, u našoj kompaniji smo to već́ postavili pre nego što se dogodila energetska kriza, pa sad nekako lakše prolazimo. Pojavile su se mnoge kompanije koje instaliraju i još uvek nisu regulisana sva pravila kada je reč o dozvolama – nekako nas je ova kriza zatekla”, kaže Naškov.

Ističe da su privrednici sada zatrpani ponudama kompanija koje postavljaju fotonapon na krovne konstrukcije zgrada.

„Trebaće vremena da se ta investicija vrati. Sve zavisi od cene struje. Inače, druga opcija je bila da zatvorimo preduzeće na mesec, dva ili tri. Takva je situacija sa većinom kompanija, jer je skok cena struje bio veoma iznenađujući“, kaže Naškov.

Brojni faktori

Napominje da je svako preduzeće u krugu industrijske zone nekadašnjeg Astiba na svoje krovove postavilo fotonaponske uređaje. Upitan koji su problemi za postavljanje fotonaponskih panela za proizvodnju i distribuciju električne energije, Naškov kaže da je u igri mnogo faktora.

„Sve zavisi od lokacije, mesta, onda može biti problema sa EVN mrežom. Problemi sa dozvolama su standardni. Mislim da Vlada treba da radi na tome, imamo neke promene za pojedince, ali će to morati da se olakša i kompanijama“, dodaje Naškov.

Pozitivna iskustva

Angel Dimitrov, upravnik prodavnice odeće Sveti Nikola – Moda, javnosti poznat i po Organizaciji poslodavaca, govori o iskustvu sa generisanjem sunčeve energije na osnovu toga što su na krovnoj konstrukciji ovog poslovnog objekta postavljene dve solarne elektrane.

„Trenutno najviše koristimo električnu energiju iz fotonapona za svoje potrebe, skoro 90 odsto. Da nemamo fotonapon, računi za struju bi bili za trećinu veći. To znači da smo smanjili troškove za jednu trećinu, jer solarni paneli proizvode samo kada je sunčano, kada je vedro i nema oblaka. Dešava se da ujutru, kada počnemo da radimo, nema struje sa fotonapona, pa onda kupujemo struju”, kaže Dimitrov.

Neizvesna cena struje

Privredni sektor je obavešten da se po pitanju električne energije očekuje neizvesna zima, iako se cena struje na svetskim berzama trenutno ocenjuje kao dobra. Cena od oko 250, a ponekad i 150 evra, za sada je zadovoljavajuća za kompanije, ali Dimitrov i Naškov kažu da im rizik dolazi posle Nove godine.

„Mislim da bi trebalo da se napraviti dobre analize po sektorima, jer su preduzeća u sličnoj situaciji i da se vidi gde je učešće struje u troškovima preduzeća drastično veliko. Jer, ukoliko je prošle godine taj udeo, na primer, bio 10 odsto, sada će biti 40 odsto u ukupnim troškovima. Takvim kompanijama treba pomoći. Kompanije čije je učešće bilo jedan-dva odsto, sada će doći do pet-šest odsto, i mislim da će i same moći da iznesu taj teret“, kaže Dimitrov.

Državne subvencije

Naškov dodaje da je normalno da poslovni sektor traži više i da je svaka pomoć dobra za privredu, a posebno za njih kao tekstilni sektor. On je istakao da tekstilne kompanije trenutno imaju narudžbine od stranih partnera, ali je istakao da sve zavisi od snage partnera, koliko mogu da poskupe proizvode.

Organizacija poslodavaca je podnela Vladi i pismeni zahtev za određene subvencije, koji je razmatrao Ekonomsko-socijalni savet.

Solarni paneli na opštinskim institucijama

Na velikoj muci su Opštine i komunalna preduzeća zbog visokih računa za struju. Od početka godine, pa do sada, računi su im bili različiti, u zavisnosti od cene struje na svetskim tržištima, odnosno od onoga što im snabdevači struje nude. Komunalna preduzeća koja koriste pumpe za distribuciju vode za piće suočavaju se sa računima za struju koji premašuju njihova mesečna primanja.

Takve račune dobijala su komunalna preduzeća u Štipu, Kočanima, Bitolju i drugim gradovima. Opštine i komunalna preduzeća traže rešenja da ostanu likvidni i da se ne gomilaju dugovi. Jedno od rešenja je i postavljanje fotonapona na krovne konstrukcije nekoliko opštinskih ustanova. U proteklih mesec dana, kao tačke dnevnog reda sednica saveta opština Štip i Kumanovo, našle su se i inicijative za izradu studije izvodljivosti za osnivanje JP za proizvodnju i prodaju električne energije.

Firma za proizvodnju struje

Gradonačelnik opštine Štip Ivan Jordanov rekao je da je ova opština osnovala ćerku firmu JP Isar, odnosno DOOEL, koja će biti aktivna u proizvodnji električne energije.

„Cilj je da se električna energija proizvodi u uslovima energetske krize, da se prodaje na slobodnom tržištu, a da se sredstva koja će biti obezbeđena od prodaje struje iskoriste za saniranje posledica krize, odnosno povećanih troškova, kao i da se vrati novac od izdate obveznice“, naglasio je Jordanov.

Opština Štip planira da postavi solarne panele na krovne konstrukcije zgrada Opštine, Filter stanice, Multimedijalnog centra „Kiro Gligorov“ i opštinske osnovne škole „Vančo Prće“. To su zgrade koje imaju veće krovne površine.

Izvor: Nova Makedonija

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti