Ugradnja pametnih brojila donosi velike benefite svim učesnicima u energetskom lancu. Distributerima donosi smanjenje gubitaka i digitalizaciju mreže, dok korisnicima obezbeđuje bolju kontrolu potrošnje i energetsku efikasnost, zaključak je učesnika konferencije „Šta pametna brojila znače za automatizaciju i digitalizaciju elektrodistributivnog sistema” održane u sklopu 15. Savetovanja o elektrodistributivnim mrežama Srbije Srpskog Nacionalnoig komiteta CIRED.

Saša Marčeta, jedan od panelista, specijalista za pametne merne sisteme u Elektrodistribuciji Srbije, približio je značaj realizacije projekta zamene brojila.

„Elektrodistribucija Srbije je prepoznala prednosti masovnog uvođenja pametnih brojila, koja omogućavaju merenja na mnogo većem broju tačaka u mreži, smanjenje ispada i bolje praćenje stanja na sistemu. U toku su aktivne integracije pametnih brojila sa ADMS sistemom, jer se pametno brojilo ne posmatra kao izolovan uređaj, već kao deo šireg „smart grid“ ekosistema. Pametna brojila pružaju mogućnost daljinskog praćenja i kontrole, time se optimizuje korišćenje ljudskih resursa, jer se ekipe šalju tamo gde je intervencija neophodna. Dodatno, umesto oslanjanja na procene i teorijske modele, sada se dobijaju stvarni i tačni profili potrošača u realnom vremenu. Do kraja godine planira se puštanje u rad portala za sve korisnike pametnih brojila, koji će imati detaljan uvid u potrošnju, odnosno moći će da prate kada i koliko energije troše, kao i da provere efikanost kućnih uređaja – objasnio je Marčeta.

U Srbiji je uz pomoć evropskih fondova, kredita EBRD ali iz sopstvenih sredstva Elektrodistribucije Srbije, ugrađeno više od 900.000 pametnih brojila, što predstavlja 24 odsto od 3,9 miliona korisnika.

„U pripremi je i novi projekat, finansiran od strane Evropske investicione banke, u vrednosti od 80 miliona evra za 400.000 novih brojila. U skladu sa evropskim direktivama, predviđa se da će u Srbiji do kraja decenije biti oko 80 odsto pokrivenosti pametnim brojilima u delu domaćinstva, dok je industrijski sektor, gotovo pokriven”, istakao je predstavnik EDS-a.

Ugradnja pametnih brojila prolazi kroz tri faze

Energetski stručnjak Željko Marković kaže da ugradnja pametnih brojila prolazi kroz tri faze. Prva, koristi se prvenstveno i samo za očitavanje, dok se u drugoj uvode određene napredne funkcije, koje se odnose na dinamičke tarife. Brojila omogućavaju primenu „time of use“ tarifa, odnosno viša i niža tokom dana ili satnih tarifa, koje prate berzu i maržu snabdevača. Treća faza podrazumeva korišćenje pametnih brojila izvan samog sistema za očitavnje. Ona služe za smanjenje troškova, praćenje naponskih prilika ali i planiranje distributivne mreže.

Marković dodaje da je prosečna imlementacija pametnih brojila u Evropskoj uniji oko 60 odsto. Zemlje sa visokim procentom preko 90 odsto su Norveška, zatim Francuska, Španija i Portugal. Nemačka ima najniži stepen implemenetacije pametnih brojila u EU – oko 5,9. To je zbog izuzetno visokih zahteva po pitanju bezbednosti, enkripcije i komunikacije.

Pametno brojilo – senzor na krajnjoj tački distributivne mreže

O ključnim tačkama za pametna brojila i njihovoj ulozi u elektrodistributivnom sistemu govorio je Igor Vujičić, generalni direktor kompanije Meter&Kontrol, koja proizvodi pametna brojila.

„Pametno brojilo deluje kao senzor na krajnjoj tački distributivne mreže, koja je tradicionalno bila najmanje vidljiv deo elektroenergetskog sistema. Pored obračunskih podataka i automatizacije očitavanja, savremena brojila pružaju petnaestominutne i satne profile, prate varijacije napona i naponske prilike, šalju alarme i omogućavaju dinamičko tarifiranje. Podaci iz brojila prenose se MM/AMM sistem i ključni su za ostale sektore kojima su potrebni za planiranje, razvoj i održavanje mreže, ali i za detekciju prekida u napajanju”,rekao je Vujičić.

Vanja Ožegović generalni direktor Nitesa, ističe da je ta IT kompanija pratila Elektrodistribuciju Srbije tokom kompletnog procesa zamene pametnih brojila na terenu.

„Rešavali smo kompleksne zadatke i obezbedili da se konfiguracija pametnih brojila pravilno postavi. Pomogli smo i u razvoju aplikacija za zamenu pametnih uređaja i njihovo testiranje na licu mesta, kako bi se smanjili troškovi ponovnog izlaska na teren. Radili smo i na evoluciji i integraciji pametnih brojila u distributivnu mrežu, kako bi se postojeći poslovni procesi adaptirali i podržali kako prethodno, tako i buduće stanje”,napominje Ožegović.

Prema njegovim rečima, prikupljene podatke pretvaraju u korisne poslovne informacije. Podaci se obrađuju u centralnom sistemu koji omogućava dobijanje informacija o nedostacima na mreži, primenu prediktivnih modela i bolje planiranje distributivne mreže.