Cene nafte su skočile kako je kriza između Rusije i Ukrajine eskalirala.

U ponedeljak uveče, ruski predsednik Vladimir Putin naredio je vojnim snagama da se rasporede  u dva otcepljena regiona istočne Ukrajine i najavio da će priznati nezavisnost Donjecka i Luganska.

U popodnevnoj trgovini u Aziji u utorak, američka nafta je poskupela 3,61 odsto – na 94,36 dolara po barelu, dok je brent „skočio” 2,6 odsto po barelu na 97,87 dolara.

Rastuće tenzije izazvale su nervozu na tržištima, što je dovelo do povećanja cena nafte. U petak je američki predsednik Džo Bajden rekao da SAD veruju da je Putin odlučio da izvrši napad na Ukrajinu „u narednim danima“.

Rusija je postavila oko 150.000 vojnika duž svoje granice sa Ukrajinom, a Bajdenova administracija je prošle nedelje saopštila da se pridružilo čak 7.000 dodatnih vojnika.

Trend poskupljenja nafte se nastavlja pod uticajem geopolitike

Vojne tenzije su izazvale zabrinutost da se Rusija možda sprema za invaziju na Ukrajinu, što je izazvalo strah od ponavljanja ilegalne aneksije Kremlja i okupacije Krima 2014. godine.

Rusija je prošle godine bila najveći dobavljač prirodnog gasa i nafte za Evropsku uniju, a ove tenzije doprinose poskupljenju nafte.

Cene sirove nafte su nedavno premašile 90 dolara po barelu, što predstavlja poskupljenje veće od 20% (tokom ove godine), odnosno, rast veći od 80% od početka 2021. Ova poskupljenja se, međutim, takođe mogu pripisati drugim faktorima, ograničenoj ponudi, pre svega.

Nafta bi mogla da poskupi na 110 dolara po barelu ako se kriza pogorša, kaže Endi Lipov, predsednik Lipov Oil Associatesa.

„Ako bismo zaista prekinuli isporuke ruske nafte u Evropu, što predstavlja količinu od tri miliona barela dnevno, mogli bismo očekivati da nafta poskupi za još 10 do 15 dolara po barelu. to bi dovelo do toga da barel Brent nafte košta oko 110 dolara“, navodi Endi Lipov

Iran može da ublaži situaciju, kao i članice OPEK-a, ako povećaju proizvodnju

Očekuje se da će sporazum, koji ima za cilj oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine biti veoma blizu postizanja. A to će povećati mogućnost da se više od milion barela iranske nafte dnevno vrati na tržište.

Lipov je rekao da su pogledi na naftnim tržištima upereni ka Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu, zemljama koje mogu iskoristiti rezervne kapacitete. Njegova procena je da je reč o oko 3,5 do četiri miliona barela dnevno.

Katrina El, viši ekonomista za APAC u agenciji Moodi’s Analytics kaže da su geopolitičke tenzije već dodale oko 10 do 15 dolara po barelu cenama nafte.

„Dakle, ako se nastavi sa eskalacijom tenzija, koje bi izazvale različite poremećaje u snabdevanju ruskom naftom i gasom, onda će to biti dodatni pritisak na cene nafte. A to će zaista štetiti najvećim azijskim ekonomijama – sa proizvodne tačke gledišta, ali i sa stanovišta potrošnje, takođe“, navela je Katrina

Katrina El je napomenula da su većina najvećih azijskih ekonomija neto uvoznici nafte.

Izvor: CNBC