SAD subvencijama povećavaju profit naftnih kompanija

Uprkos ponovljenim zalozima o postepenom ukidanju „neefikasnih“ subvencija za fosilna goriva, Sjedinjene Države – trenutno najveći svetski proizvođač nafte i gasa - nastavljaju da svake godine pružaju industriji nafte i gasa milijarde dolara kroz različite mere podrške. I ostale članice G7 nastavljaju sa istom praksom. Ovu praksu mogu druge zemlje prepoznati kao znak da SAD ne preuzimaju svoje obaveze prema reformi subvencija, niti prema klimatskim akcijama, onoliko ozbiljno koliko bi trebalo.

Istraživači sa Stokholmskog instituta za životnu sredinu (Somerville i Seattle, SAD) i Earth Track, Inc. (Cambridge, MA, SAD) ispitali su 16 subvencija i izuzeća od regulativa iz oblasti zaštite životne sredine. Ovo je pružilo jednu od prvih procena kako će vladine subvencije uticati na investicione odluke za nova naftna i gasna polja u narednoj deceniji. Njihovi rezultati objavljeni su 29. jula 2021. u časopisu IOP Publishing, Environmental Research Letters. SAD subvencijama povećavaju profit naftnih kompanija.

Uprkos ponovljenim zalozima o postepenom ukidanju „neefikasnih“ subvencija za fosilna goriva SAD, trenutno najveći svetski proizvođač nafte i gasa, nastavljaju da svake godine „upumpavaju” u ovu industriju milijarde dolara kroz različite mere podrške. Studija ne razmatra samo poreske podsticaje. Ona je jedina koja uzima u obzir i efekte regulatornih izuzeća, koja smanjuju troškove za opasan otpad i upravljanje otpadnim vodama za proizvođače nafte i gasa.

„Pored dva federalna poreska podsticaja, koji postoje od 1916. godine, bili smo iznenađeni kada smo otkrili da manje priznati oblici državne podrške mogu biti od velike koristi. Na kraju javnost plaća račune za usluge kao što su zatvaranja bušotina i odlaganja opasnog otpada – direktno svojim novcem od poreza, a indirektno i zdravljem“, rekla je naučnica Ploy Achakulwisut, glavni autor rada.

Subvencije za fosilna goriva

Za svoju analizu, autori studije razvili su model novčanih tokova, koristeći bazu podataka UCube kompanije Rystad Energy i sopstvene pretpostavke o cenama robe. Zatim su procenili efekte 16 subvencija i izuzeća od propisa na očekivani povrat investicija za hiljade polja za proizvodnju nafte i gasa. Predviđa se da će se ova polja razviti između 2020. i 2030. godine.

SAD subvencijama povećavaju profit naftnih kompanija.

Protesni skup Kraj fosilnih goriva – End Fossil Fuel kraj američkog Kapitola 29. juna 2021. u Vašingtonu.

Foto Getti Images 

Rezultati pokazuju da, u zavisnosti od budućih cena nafte i gasa i minimalno potrebnih stopa povrata, subvencije (uključujući izuzeća) ili podstiču više vađenja nego što bi inače bilo ekonomski isplativo, ili se prelivaju u višak profita. U prvom slučaju, subvencije bi pomogle u zaključavanju* većih emisija gasova staklene bašte, kao i povećanju zagađenja vazduha i vode i zdravstvenih rizika. U drugom slučaju, oni ne bi ispunili svoju zacrtanu ekonomsku svrhu.

Procene studije

Na primer: po cenama nafte i gasa iz 2019. godine, odnosno 64 USD po barelu nafte i 2,6 USD po mmbtu (milion britanskih termalnih jedinica) gasa – samo 4% postojećih i 22% novih resursa nafte i gasa bi zavisilo od subvencija. U ovom slučaju, više od 96% vrednosti subvencije otišlo bi direktno u višak profita. Ovaj scenario pretpostavlja da investitorima treba minimalna stopa povrata od 10% ili „zahtevana stopa“.

Međutim, ukoliko su cene nafte i gasa niske, kao što su bile 2020. godine, odnosno 40 dolara po barelu nafte i dva dolara po mmbtu gasa – tada bi više od 60% novih resursa nafte i gasa zavisilo od subvencija, kako bi bilo ekonomski isplativo. Ovaj scenario pretpostavlja da bi investitorima bila potrebna zahtevana stopa veća od 20%. Ovo bi već mogao biti slučaj kako se povećava rizik za ulaganja u naftu i gas.

Uticaj na emisije CO2

Autori, takođe, ispituju u kojoj meri subvencije proizvođačima fosilnih goriva utiču na emisiju CO2, snižavanjem tržišnih cena nafte i gasa i podsticanjem veće potrošnje. Oni procenjuju da bi, pod zahtevanom stopom** od 10%, smanjenje cene nafte izazvano subvencijama moglo rezultirati sagorevanjem dodatnih 374 miliona barela nafte 2030. godine, dodajući 150 miliona tona emisija CO2.

Usled pandemije COVID-19 naši rezultati ilustruju kako različiti izbori o ekonomskom oporavku i poreskoj reformi mogu oblikovati američku industriju nafte i gasa i energetsku infrastrukturu u godinama koje dolaze. Osim toga, subvencije za fosilna goriva mogu imati simbolične efekte, budući da njihovo dalje postojanje mogu druge zemlje pročitati kao znak da SAD ne preuzimaju svoje obaveze prema reformi subvencija, niti prema klimatskim akcijama, onoliko ozbiljno koliko bi trebalo“, rekao je jedan od vodećih autora i viši naučnik SEI Peter Erickson.

„Dobro upravljanje zahteva transparentnost o tome ko prima subvencije“, dodao je koautor Dag Koplov iz Earth Track-a. „Naša studija pomaže da se bolje razume uticaj subvencija na povraćaje koje mogu da očekuju američki proizvođači nafte i gasa i njihovo donošenje investicionih odluka. Iste metode mogle bi se primijeniti za informisanje o tekućim naporima reformi subvencija u drugim zemljama.”

Vlade država G7 nastavljaju da daju milijarde dolara subvencija svake godine.

* Zaključane emisije su buduće emisije ugljen-dioksida koje su uzrokovane današnjim odlukama. Na primer, ako biste gradili novu kuću i ugradili plinski kotao sa radnim vekom od 20 godina, „zaključali ste“ 20 godina emisije CO2 iz tog gasnog kotla.

**Zahtevana stopa je minimalna stopa prinosa na projekat ili investiciju koju zahteva menadžer ili investitor. … Stopa prepreka opisuje odgovarajuću kompenzaciju za postojeći nivo rizika – rizičniji projekti, generalno, imaju veće stope prepreka od onih sa manjim rizikom.

Izvor: Scitechdaily

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti