gasovod IGB

SAD ulažu milijarde u hvatanje i transportovanje CO2

Dvostranački infrastrukturni paket predviđa izdvajanje više od 8,58 milijardi dolara za hvatanje, transport i uklanjanje ugljenika. Bajdenova administracija je posebno podstakla hvatanje ugljenika za industrije poput cementa i čelika, koje je teško elektrifikovati i dekarbonizovati. Ekološki aktivisti su zabrinuti da fokus na hvatanju i uklanjanju ugljenika smanjuje napore da se privrede odviknu od fosilnih goriva.

Do izgradnje nove generacije cevovoda moglo bi da dođe nakon dvostranačkog sporazuma o infrastrukturi, koji je prošao kroz Kongres SAD. Novina je da bi, umesto da transportuju naftu i gas, cevovodi služili za hvatanje i transportovanje CO2, koji zagreva planetu.

Nacrt zakona o infrastrukturi predviđa dodelu sredstava za novu infrastrukturu, namenjenu hvatanju ugljen-dioksida i njegovom transportu. Transport bi se obavljao do mesta gde se ugljen-dioksid može „zakopati“ pod zemljom ili koristiti u proizvodima poput gazirane vode.

Inače, dvostranačka grupa senatora i zvaničnika Bele kuće postigla je dogovor oko infrastrukturnog plana. Ovaj plan je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena predložila 23. juna ove godine.

Tehnologija hvatanja ugljenika ima za cilj da izbaci CO2 direktno na izvoru emisija – ali je ostala kontroverzna među klimatskim aktivistima. Mnogi je vide kao lažno rešenje, koje odvlači pažnju od ciljeva smanjenja emisije. Međutim, novi dvostranački infrastrukturni plan Kongresa predviđa ulaganje milijardi dolara u tu ideju, obavezujući SAD na ambiciozne šeme za hvatanje i uklanjanje ugljenika, koje nikada nisu pokušane u ovako velikom obimu.

Račun za infrastrukturu

„Najavljeni „račun za infrastrukturu“ otvorio je vrata za cevovode za hvatanje ugljenika. Pazite!”, napisao je na svom Tviter nalogu Alan Ramo, profesor na Pravnoj školi Univerziteta Golden Gate.

Nove odredbe se uglavnom fokusiraju na korišćenje hvatanja i uklanjanja ugljenika za rešavanje industrijskih emisija, a ne na emisije iz elektroenergetskog sektora. Bajdenova administracija je posebno podstakla hvatanje ugljenika za industrije poput cementa i čelika, koje je teško elektrifikovati i dekarbonizovati. (Samo je cement odgovoran za 8 posto globalne emisije CO2.)

Fokusiranje na te industrije moglo bi sprečiti da se hvatanje ugljika koristi kao način za produženje veka rada elektrana na ugalj ili drugih izvora energije, koji emituju velike količine CO2, što je problem koji dolazi sa tehnologijama hvatanja ugljenika, koje se koriste u energetskom sektoru.

Finansiranje

Iz novog „računa za infrastrukturu“ finansirala bi se neku vrstu mreže za industrijsko hvatanje i skladištenje ugljenika.

Već je učinjeno puno toga u tehnologiji čišćenja, koja uklanja ugljen-dioksid na izvoru. Novi zakon usmerava veliki deo ovog finansiranja na izgradnju mreže cevovoda, koja bi mogla da otpremi taj CO2 od početne tačke emisije. Računom se takođe finansiraju projekti koji bi mogli da posluže kao odredište za taj CO2, bilo da se koristi u komercijalnim proizvodima ili ubrizgava u zemlju za skladištenje.

Puni tekst zakona, koji su senatori objavili 1. avgusta, preoblikovao je paket novih tehnologija za hvatanje i uklanjanje ugljenika u novi tip neophodne, kritične infrastrukture.

„Infrastruktura za transport i skladištenje ugljen-dioksida ima slične prepreke u implementaciji, sa kojima su ranije bile suočene druge vrste kritične nacionalne infrastrukture. Reč je o visokim kapitalnim troškovima“, navodi se u zakonu.

Sve u svemu, dvostranački infrastrukturni paket izdvaja više od 8,58 milijardi dolara za hvatanje i uklanjanje ugljenika. Veći deo novca se deli na finansiranje infrastrukture za transport ugljen-dioksida i pronalaženja konačnog odredišta za njegovo skladištenje, odnosno, upotrebu.

Ministarstvo energetike dobilo bi 100 miliona dolara za projektovanje „transportne infrastrukture“, poznate i kao cevovodi za premeštanje CO2. Postoji još 2,1 milijarda dolara za obezbeđivanje zajmova sa niskim kamatama i grantova za infrastrukturne projekte transporta ugljen-dioksida od 2022. do 2026. godine.

Skladištenje

Iz paketa će, takođe, 2,5 milijarde dolara biti uloženo tokom pet godina za razvoj „komercijalnih velikih“ projekata za bezbedno skladištenje CO2. Odvojena sredstva će omogućiti skaldištenje ugljen-dioksida duboko u geološkim formacijama.

Predlog zakona posebno posmatra spoljni kontinentalni pojas – morski deo, koji je izvan nadležnosti država – kao jedno od mesta za skladištenje ugljenika. Predlog zakona, takođe, predviđa program bespovratnih sredstava za države i lokalne vlade. Sredstva su namenjena za kupovinu i upotrebu proizvoda napravljenih od uhvaćenog ugljenika, koji mogu uključivati stvari poput betona i plastike.

Regionalna čvorišta

Zakon, takođe, predviđa četiri regionalna čvorišta – širom SAD za postrojenja za „direktno skladištenje“ – objekte koji izvlače ugljen-dioksid direktno iz atmosfere. U narednih pet godina, 3,5 milijardi dolara otišlo bi u ova „regionalna čvorišta“, od kojih svako može da skladišti najmanje milion tona ugljen-dioksida godišnje (približno količini koju bi 120.000 domova u Sjedinjenim Državama moglo da proizvede svake godine).

Hvatanje i uklanjanje ugljenika je još uvijek skupo i u relativno u ranim fazama razvoja, što znači da se verovatno može razviti samo uz značajna državna sredstva. Još je malo pažnje posvećivano infrastrukturi cevovoda koja ovo podržava.

„Problem je u tome ko u početku plaća ovaj ogromni gasovod, kada postoji samo nekoliko projekata. To je ono što zakonodavstvo u suštini podstiče, da se od početka grade veliki cevovodi, i da se podstiče sve više ovih industrijskih projekata“, kaže Noah Deich, predsednik neprofitne organizacije Carbon180, koja se zalaže za tehnologije uklanjanja ugljenika.

Ekolozi protestvuju

Ali, kritičari su i dalje zabrinuti da fokus na hvatanju i uklanjanju ugljenika smanjuje napore da se privrede odviknu od fosilnih goriva, čime bi se zaustavile emisije ugljen-dioksida i drugih zagađivača koji ga, obično, prate. Stotine ekoloških grupa poslale su prošlog meseca pismo Bajdenu nazivajući hvatanje ugljenika „opasnom smetnjom“.

Grupe su, takođe, upozorile da će to umanjiti novac za druge važne ekološke napore.

Zakon o dvostranačkoj infrastrukturi završio je sa mnogo manje sredstava za klimatske akcije i čišćenje životne sredine nego što je Bajdenova administracija predložila ranije ove godine. Ali, infrastrukturni paket uključuje mnogo onoga što su zagovornici hvatanja i uklanjanja ugljenika tražili u ranijem zakonu pod nazivom Zakon o skladištenju CO2 i smanjenju emisija.

Hvatanje CO2 na uštrb tranzicije

„Predlog zakona o infrastrukturi pruža „minimalnu podršku“ za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije – dok „troši“ milijarde na hvatanje ugljenika. Sa korporativne strane, energetske odredbe u zakonu o infrastrukturi postižu ogroman uspeh. Kao odgovor na klimatsku vanrednu situaciju, oni su tužan neuspeh“, rekao je u izjavi za The Verge Carroll Muffett, predsednik i izvršni direktor Centra za međunarodno pravo životne sredine.

Strahovi postoje i oko samih cevovoda. Cevovodi za CO2 verovatno bi bili koncentrisani u industrijskim područjima, pa bi stoga bili manje rašireni od cevovoda koji se koriste za fosilna goriva. Ali, to bi moglo stvoriti dodatni teret naseljima koja su već preopterećena industrijom.

Rizici

Poput cevovoda za fosilna goriva, postoje rizici koji dolaze sa tom infrastrukturom, koja može da propadne. Jer, CO2 koji se uhvati, pomera se u visokim koncentracijama, pod visokim pritiskom. To ga čini potencijalno opasnim po ljudsko zdravlje, ako infrastruktura koja ga trasnsportuje, to ne uspe. Kada je prošle godine pukao cevovod sa CO2 u Misisipiju, 45 ljudi je lečeno u bolnici. Šerifov istražitelj opisao je bolesne ljude koji se nakon incidenta ponašaju „kao zombiji“.

Inače, ugljen-dioksid nije netoksičan. CO2 je normalna komponenta vazduha, tako sigurna da se dodaje napicima – da ih karbonizuju. Klinička slika trovanja: akutno trovanje i njegovi simptomi zavise od koncentracije ugljen-dioksida i trajanja ekspozicije. Koncentracije od 3 – 5% izazivaju hiperventilaciju, dispneju, glavobolju i konfuziju. Pri koncentraciji od 8 – 10%, pored ovih simptoma javlja se poremećaj vida, znojenje, tahipneja, hipertenzija, tahikardija. Koncentracije preko 10% izazivaju poremećaj svesti, ataksije, konvulzije, hipotenziju. Kada su koncentracije u vazduhu preko 30% dolazi do kome, grčeva i ubrzo nastupa smrt usled srčanog zastoja.

„Transport i skladištenje ugljen-dioksida (CO2) uključuje masivnu mrežu opasnih cevovoda povezanih sa podzemnim mestima ubrizgavanja. Svako mesto ubrizgavanja ima svoj niz opasnosti“, navodi se u julskom pismu ekoloških grupa, upućenom predsedniku Bajdenu.

Izvor: TheVerge

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti