Sagorevanje svetskih rezervi fosilnih goriva vodi ka ogromnim emisijama

Sagorevanje dokazanih svetskih rezervi fosilnih goriva emitovalo bi više emisija koje utiču na globalno zagrevanje planete nego što je emitovano od početka industrijske revolucije pa do sada. To bi dovelo do katastrofalnih posledica prouzrokovanim globalnim zagrevanjem, pokazala je nova analiza. Emitovalo bi se enormnih 3,5 biliona tona gasova sa efektom staklene bašte ako vlade dozvole da se identifikovane rezerve uglja, nafte i gasa izvlače i koriste, prema onome što je opisano kao prva javna baza podataka o proizvodnji fosilnih goriva.

Prva javna baza podataka o proizvodnji fosilnih goriva, otkriva da i SAD i Rusija imaju dovoljno rezervi fosilnih goriva da samostalno potroše preostali tzv. svetski budžet za ugljenik, pre nego što planeta uspe da ograniči globalno zagrevanje na 1,5C (2,7F) do 2050. godine.

Potpisivanjem Pariskog sporazuma države su se obavezale da će povećanje prosečne globalne temperature do kraja veka zadržati  znatno ispod 2C u odnosu na predindustrijski period, kao i da će  težiti tome da zagrevanje ne pređe 1,5C. Ograničavanje zagrevanja na 1,5C zahteva strogo smanjenje emisije ukupne količine ugljen-dioksida od sada do kraja veka. Pojam budžet ugljenika se koristi za izračunavanje toga koliko još gasova sa efektom staklene baste ljudi smeju da emituju.

Kada bi se sagorele sve rezerve fosiilnih goriva, emitovale bi sedam puta više ugljenika od preostalog budžeta. To bi gurnulo ljude i ekosisteme u katastrofalne toplotne talase, poplave, sušu i druge uticaje kao nikada pre u ljudskoj istoriji. Vlade su se složile da ograniče globalno zagrevanje na 1,5C, ali su uglavnom odbile da zaustave eksploataciju fosilnih goriva.

„Imate vlade koje izdaju nove licence ili dozvole za eksploataciju uglja, a koje su potpuno odvojene od njihovih klimatskih obaveza“, rekao je Mark Kampanale, osnivač Carbon Tracker Initiative, koja pokreće novi globalni registar fosilnih goriva.

„To je kao da zemlja najavljuje da ide na dijetu zbog klimatskih promena i da će jesti salatu za ručak, a zatim se ušunjati nazad u svoju kancelariju i pojesti kutiju krofni“, rekao je on.

Da bi svet imao jednaku šansu da ograniči globalno zagrevanje na 1,5C naučnici su procenili da svet može da emituje samo 400 do 500 milijardi tona gasova sa efektom staklene bašte. Ovo bi uključivalo drastično smanjenje emisija ove decenije za oko polovinu, pre nego što bi se one potpuno smanjile do sredine veka.

SAD i Rusija sa najviše rezervi fosilnih goriva

Međutim, samo SAD imaju potencijal da ispuste 577 milijardi tona emisija, većinom iz uglja, kroz svoje poznate rezerve fosilnih goriva. Dok je Džo Bajden predsedavao prvim američkim zakonodavstvom o klimatskim promenama i obećao da će se pozabaviti onim što je nazvao „egzistencijalnom pretnjom čovečanstvu“, njegova administracija je nastavila da izdaje zakupe za bušenje nafte i gasa.

Od američkih rezervi, 27 milijardi tona emisija će biti oslobođeno iz odobrenih američkih projekata koji su već u razvoju, koji uključuju 33,2 milijarde barela nafte, prema bazi podataka.

Rusija, u međuvremenu, ima dovoljno identifikovanih fosilnih goriva da oslobodi 490 milijardi tona gasova sa efektom staklene bašte i trenutno razvija projekte koji bi trebalo da emituju 11 milijardi tona. Kina, Indija i Australija takođe imaju dovoljno rezervi fosilnih goriva da gurnu svet na ivicu klimatskog sloma.

Vlade koje su se obavezale Pariskim sporazumom i dalje sagorevaju fosilna goriva

Dok su se zemlje dogovorile na Pariskom klimatskom samitu iz 2015. da obuzdaju globalno zagrevanje, tri decenije međunarodnih pregovora nisu donele nikakvu obavezu da se zapravo smanji primarni uzrok klimatske vanredne situacije – sagorevanje fosilnih goriva. Na pregovorima UN prošle godine u Glazgovu, prepirke diplomata su dovele do obećanja da će se „postepeno smanjiti“, ali ne i ukinuti upotreba uglja.

„Zemlje vole da pričaju o emisijama, ne žele da pričaju o fosilnim gorivima. Emisije su posledica korišćenja fosilnih goriva i ne možete ništa da uradite u vezi sa emisijama, dok ne uradite nešto u vezi sa fosilnim gorivima. Kada smo u situaciji da imate dva, tri, četiri puta više fosilnih goriva u projektima razvoju, u odnosu na preostali budžet za ugljenik, onda vam to govori da je politika više nego malo neusklađena. U osnovi je nesinhronizovana“ navodi Kampanale.

Mnoge velike kompanije napreduju pod pretpostavkom proširenja upotrebe fosilnih goriva, uprkos vladinim obavezama. U maju je Gardijan otkrio da postoji skoro 200 projekata  vezanih za eksploataciju fosilnih goriva širom sveta, koje vode kompanije kao što su Ekson, BP i Šel, od kojih bi svaki doveo do najmanje milijardu tona emisija ugljen-dioksida tokom njihovog životnog veka. Privatne kompanije takođe nastavljaju da ulažu milijarde dolara u ovaj sektor.

Tempo energetske tranzicije nije dovoljno brz

Rat u Ukrajini pogoršao je ovu situaciju tako što je povećanje cene nafte i gasa navelo evropske lidere da traže uvoz gasa iz celog sveta. Kampanale je rekao da nova postrojenja za uvoz gasa „rizikuju da budu nasukana“ jer su zamenjena jeftinom obnovljivom energijom, kao što su solarna i vetar, što dovodi do toga da investitori vrše pritisak na kompanije da brže prihvate zeleniju budućnost kako bi izbegli finansijski nestanak.

Taj pritisak raste. Više od 200 zdravstvenih organizacija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, pozvalo je prošle nedelje na globalni sporazum o „neširenju“ fosilnih goriva, a na predstojećim pregovorima Ujedinjenih nacija o klimi u Egiptu aktivisti će pozvati zemlje da prekinu izdavanje ugovora o zakupu ruda.

Ali Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, upozorio je da tempo energetske tranzicije nije dovoljno brz, jer se globalne emisije već vraćaju na nivoe pre pandemije. Nedavni toplotni talasi u Evropi, SAD i Kini, kao i kataklizmične poplave u Pakistanu su „cena zavisnosti čovečanstva od fosilnih goriva“, rekao je Gutereš.

Izvor: The Guardian

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti