Energetski sektor je krucijalan za svaku privredu i spada u njihove najosetljivije tačke. Sistemi za upravljanje, koji se u okviru ovog sektora koriste često su razvijani pre nego što su današnje sajber pretnje postale realnost, što predstavlja dodatni izazov. Jasno je koliko ozbiljne poremećaje može izazvati ukoliko napadači dođu do kritičnih sistema. Upravo zato su ulaganja u zaštitu industrijskih i operativnih tehnologija danas prioritet širom sveta.

Zaštita je moguća, ali zahteva kontinuirana ulaganja, segmentaciju mreža, stalni monitoring, obuku zaposlenih i saradnju između države i privatnog sektora. Sajber bezbednost više nije samo IT pitanje, već pitanje nacionalne bezbednosti, kaže za Energiju Balkana Bojan Antović, Enterprise Account Manager u kompaniji Kasperski, govoreći o tome koliko je energetski sektor ugrožen, može li se desiti da sajber napadači zagospodare sistemima za prenos električne energije, gasovodima…

Sa sajber napadima smo se upoznali u filmovima, ali sada se svakodnevno dešavaju slučajevi da su napadnute velike kompanije. Koje su najugroženije? Da li su to banke, energetske i komunalne kompanije, zdravstvene ustanove, transportni sistemi…?

Najugroženije su organizacije koje upravljaju kritičnim podacima ili kritičnom infrastrukturom. Prema našim podacima, na prvo mesto su izbile organizacije državnog sektora (sa 19%) napada), za kojima slede Industrijski sektoe (17%)  i IT (15%). Visokoorangirane su kompanije iz finansijskog sektora, kao tradicionalna meta zbog finansijske dobiti, ali i energetike, zdravstva, transporta, telekomunikacija.

Energetske i javne kompanije su kritične zbog potencijalnog uticaja na svakodnevni život građana. Pored toga, one sarađuju i sa drugim, manjim kompanijama koje neretko predstavljaju ulaznu tačku za sajber kriminalce.

Možemo li se uopšte zaštititi? Kakva je situacija u Srbiji kada je reč o energetici, komunalnim delatnostima i infrastrukturi?

Srbija, kao i mnoge zemlje regiona, ubrzano digitalizuje infrastrukturu i usluge. To donosi brojne prednosti, ali i povećava značaj sajber zaštite.

Poslednjih godina vidljivo je da raste svest o potrebi ulaganja u bezbednost kritične infrastrukture. Ipak, izazovi i dalje postoje – od nedostatka stručnog kadra do potrebe za modernizacijom sistema i kontinuiranom edukacijom zaposlenih, geopolitičkih uticaja.

Najvažnije je da sajber bezbednost postane sastavni deo svih procesa, a ne samo dodatna zaštitna mera koja se uvodi nakon incidenta.

Sajber napadi su nešto što konstantno, sve više ugrožava savremenog čoveka, od svakodnevnog života građana do privrede, ali i državnih institucija. Može li se i kako običan čovek sam zaštititi od ovih napada ili nam je neophodna pomoć stručnjaka, poput onih iz kompanije Kaspersky?

Sajber bezbednost danas jeste pitanje svakodnevne higijene, slično kao fizička bezbednost ili zdravlje. Činjenica je da smo sve više oslonjeni na digitane tehnologije u svemu što radimo, pa otuda je i logično da se na nas sve više odnose i svi rizici povezani sa digitalnim svetom.

 Svako može značajno smanjiti te rizike ukoliko primenjuje osnovne mere zaštite: koriste jake i jedinstvene lozinke, uključuju dvofaktorsku autentifikaciju, redovno ažuriraju uređaje i pre provere ne otvaraju sumnjive linkove i priloge.

Međutim, napadi postaju sve sofisticiraniji, posebno zahvaljujući automatizaciji i veštačkoj inteligenciji. Zato je važno imati i pouzdana bezbednosna rešenja koja mogu prepoznati pretnje koje prosečan korisnik teško može sam da uoči. Stručnjaci i kompanije koje se bave sajber bezbednošću imaju važnu ulogu u prevenciji, edukaciji i brzom reagovanju kada do incidenta dođe.

Najvažnija poruka je da sajber bezbednost nije rezervisana samo za IT stručnjake – svaki korisnik danas mora imati osnovnu digitalnu kulturu bezbednosti.

 Rangirajte nam gde su Srbija i zemlje regiona po ugroženosti u svetskim razmerama?

Zemlje regiona, uključujući Srbiju, nisu među globalno najnapadanijim tržištima u apsolutnim brojkama, ali jesu veoma interesantne sajber kriminalcima upravo zato što nivo digitalne zaštite često nije ujednačen. Region beleži rast phishing napada, finansijskih prevara, ransomware incidenata i napada na mala i srednja preduzeća i industrijske sisteme.

Srbija prati globalne trendove – broj pretnji raste kako raste digitalizacija društva, elektronsko poslovanje i upotreba mobilnih uređaja. Posebno su ugroženi korisnici koji nemaju razvijenu svest o sajber rizicima, kao i organizacije koje kasne sa modernizacijom bezbednosnih sistema.

Danas gotovo nijedna zemlja nije mala ili nevažna za sajber kriminalce, jer su napadi uglavnom automatizovani i globalni.

Koliko na ugroženost od sajber napada utiče ekonomski standard? Da li su bogatiji pojedinci i društva više ugroženi?

Ekonomski razvijenija društva često jesu privlačnija meta, jer imaju više digitalne infrastrukture, više novca u elektronskim tokovima i veću količinu vrednih podataka. Međutim, ni manje razvijene zemlje nisu pošteđene.

Sajber kriminalci danas traže najlakšu metu, a ne nužno najbogatiju. Ako organizacija ili pojedinac imaju slabiju zaštitu, mogu postati meta bez obzira na ekonomski status. U praksi, zemlje u tranziciji često se suočavaju sa dodatnim izazovima jer digitalizacija napreduje brže od ulaganja u bezbednost i edukaciju.

Danas smo toliko digitalizovani, da čak i deca nose smart satove, uređajima u kući možemo pristupiti na daljinu… da li smo tako dostupni i sajber napadačima. Kako se zaštititi?

Pametni uređaji donose komfor, ali svaki uređaj povezan na internet može predstavljati potencijalnu tačku napada. To se odnosi na telefone, televizore, kamere, smart satove, pa čak i kućne aparate.

Prva, a možda i najvažnija, mera odbrane je svest o rizicima koja treba da nas navede na beznebedno ponašanje u korišćenju tih uređaja. Neki od koraka podrazumevaju promenu fabričkih lozinki, redovno ažuriranje uređaja, korišćenje pouzdanih aplikacija, gašenje funkcija koje se ne koriste, zaštita kućne Wi-Fi mreže jakom lozinkom i enkripcijom i slično.

Kada govorimo o deci, posebno je važna edukacija roditelja i svih onih koji učestvuju u njihovoj socijalizacijii i razgovor o bezbednom ponašanju na internetu, deljenju podataka i komunikaciji sa nepoznatim osobama.

Koliko veštačka inteligencija pomaže napadačima? Može li pomoći i onima koji bi da se zaštite od sajber napada?

Veštačka inteligencija je danas alat koji koriste i napadači i branioci. Kriminalci pomoću AI tehnologija mogu praviti uverljivije phishing poruke, automatizovati prevare i prilagoditi napade konkretnim žrtvama.

Sa druge strane, AI je izuzetno važna komponenta i za zaštitu. Savremeni bezbednosni sistemi koriste mašinsko učenje za prepoznavanje sumnjivog ponašanja, novih malvera i neobičnih aktivnosti u realnom vremenu. Bez primene AI tehnologija danas bi bilo gotovo nemoguće analizirati količinu pretnji koja svakodnevno postoji na internetu.

Možemo reći da se vodi svojevrsna tehnološka trka između napadača i bezbednosne industrije.

Sve češće dolazi do krađe privatnih podataka korisnika nekih uslužnih kompanija. Kako se zaštititi?

Korisnici ne mogu sprečiti incident kod kompanije koja čuva njihove podatke, ali mogu smanjiti posledice. Najvažnije je koristiti različite lozinke za različite servise i uključiti dvofaktorsku autentifikaciju.

Ako dođe do curenja podataka, korisnici bi odmah trebalo da promene lozinke, provere da li su kompromitovani i drugi nalozi povezani istim emailom, kao i da obrate pažnju na moguće pokušaje prevare putem emaila ili telefona.

Danas su podaci postali veoma vredna roba – zato je odgovornost kompanija koje ih čuvaju ogromna.

Šta je najugroženije – privatnost ljudi, njihov društveni život ili njihova finansijska sigurnost? Navedite primere.

Sve tri oblasti su povezane i posledice često prelaze iz jedne u drugu. Krađa identiteta ili pristupa društvenim mrežama može dovesti do finansijskih prevara, ucena ili narušavanja reputacije.

Kada se sajberkriminalci domognu kredencijala, tj, parametara za pristup emailu, on može omogućiti resetovanje lozinki za bankovne naloge, preuzimanje naloga na društvenim mrežama može dovesti do prevara nad kontaktima žrtve, curenje ličnih podataka može izazvati dugoročne posledice po privatnost i bezbednost.

Dobar primer kako kompomitacija privatnosti vodi u finansijsku štetu smo nedavno iskusili i u Srbiji- korisnici su, sa poznatog broja, dobijali poziv da podrže navodno glasanje za dete prijatelja njihovih kontakata. Ukoliko nisu nista posumnjali, klikom na ponudjeni link su dozvoljavali sajberkriminalcima da dobiju pristup njihovom Whatsapp nalogu sa kojeg bi uskoro bile odaslate poruke najčešćim kontaktima sa kratkim i kredibilnim zahtevom za uplatu visoke svote novca na nepoznat račun.  

Finansijska šteta je često najvidljivija, ali posledice po privatnost i poverenje mogu trajati mnogo duže.

Treba li napadnuti da plate napadačima, bilo da je reč o običnom čoveku, čiji mobilni telefon ili kompjuter je napadnut, ili o velikim korporacijama, pa čak i državama?

Generalna preporuka bezbednosne industrije jeste da se otkup ne plaća. Plaćanje ne garantuje povrat podataka, a istovremeno podstiče dalji razvoj sajber kriminala i često je i portivzakonito.

Kod kompanija i institucija ključni su planovi oporavka, redovan backup i priprema za krizne situacije. Ipak, najbolja strategija je prevencija i spremnost, a ne oslanjanje na mogućnost pregovora sa napadačima.

Koliko među kompanijama kao što je Kaspersky postoji saradnja, jer je opasnost od sajber napada globalna?

Sajber pretnje su globalne i nijedna kompanija ne može sama odgovoriti na sve izazove. Zato je saradnja između bezbednosnih kompanija, državnih institucija, CERT timova, akademske zajednice i privatnog sektora veoma važna.

Industrija sajber bezbednosti, i pored svih izazova, intenzivno razmenjuje informacije o novim pretnjama, indikatorima kompromitacije i metodama napada. Upravo zahvaljujući toj saradnji moguće je brže prepoznati i zaustaviti globalne kampanje sajber kriminala i postići zajednički cilj – bezbednijij svet u kojem svako može da se poveti svom osnovnom fokusu koristeći tehnološki napredak  razvoj.