Samit o klimi COP27 počinje u Egiptu 6. novembra 2022. godine. Na godišnjem okupljanju Konferencije UN o klimatskim promenama okupiće se više od 30.000 delegata u letovalištu Šarm el Šeik na Crvenom moru, kako bi razgovarali o kolektivnim akcijama u vezi sa klimatskim vanrednim situacijama.

COP27 dolazi usred sve glasnijih poziva upućenim bogatim zemljama da obeštete nacije ugrožene klimatskim promenama, jer mnogim ljudima postaje teže da žive bezbedno na planeti koju pogađaju klimatske promene.

Obeštećenje, koje se ponekad naziva isplata za „gubitak i štetu“, verovatno će biti glavna tema na COP27, pri čemu se očekuje da će diplomate iz više od 130 zemalja insistirati na stvaranju namenskog instrumenta za finansiranje gubitaka i štete.

Bogate zemlje, uprkos tome što su kroz istoriju emitovale najviše gasova staklene bašte, dugo su se protivile stvaranju fonda za rešavanje gubitaka i štete. Ovaj fond bi trebalo da bude vid pomoći zemljama koje pogađaju ekološke katastrofe. Mnogi lideri razvijenih zemalja strahuju da bi prihvatanje odgovornosti moglo da izazove talas tužbi zemalja koje su prve na udaru klimatskih promena.

Obeštećenje za rešavanje posledica klimatkih promena pod znakom pitanja!

Salemul Huk, direktor Međunarodnog centra za klimatske promene i razvoj sa sedištem u Bangladešu, rekao je da očekuje žustru diskusiju oko predloga da se pitanje obeštećenja uvrsti u dnevni red na početku COP27 – čiji će rezultat, kako je rekao, biti od ključnog značaja za integritet samita.

Finansiranje rešavanja gubitaka i štete zemalja koje pogađaju ekološke katastrofe je na privremenom dnevnom redu konferencije UN o klimi. Međutim, lideri zemalja koje presedavaju konferencijom će morati da odluče da li će ga uvrstiti u zvanični dnevni red na početku samita.

Huk, pionir ideje istraživanja i zagovaranja finansiranja za rešavanje gubitaka i štete zemalja koje pogađaju ekološke katastrofe, rekao je da postoji bojazan da će bogate zemlje ponovo odbiti da podrže finansijsku podršku zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su akutno ranjive na klimatsku krizu.

Tokom konferencije COP26 prošle godine, ekonomksi razvijene zemlje su blokirale predlog za stvaranje tela koje bi se bavilo finansiranjem gubitaka i štete država koje pogađaju ekološke katastrofe. Umesto toja su izabrale da naprave novi trogodišnji dijalog za diskusije o ovakvom vidu finansiranja. Takozvani „Glazgovski dijalog” oštro je kritikovan kao program bez jasnog plana ili planiranog ishoda.

„Lakmus test za uspeh COP27“

Pritisak da se obeštete države koje su pogođene ekološkim katastrofama razlikuje se od finansiranja klimatskih promena koje su usmerene ka ublažavanju i prilagođavanju.

Ublažavanje se odnosi na napore da se smanje emisije gasova staklene bašte koji uzrokuju globalno zagrevanje, na primer, prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Prilagođavanje, u međuvremenu, znači pripremu za štetne efekte klimatske krize preduzimanjem mera za smanjenje štete.

Ovo su dva uspostavljena stuba klimatskog delovanja. U međuvremenu, finansiranje gubitaka i šteta država koje pogađaju ekološke katastrofe mnogi prepoznaju kao treći stub međunarodne klimatske politike.

Zagovornici finansiranja gubitaka i štete država koje su pogođene ekološkim katastrofama tvrde da je potrebno uzeti u obzir klimatske uticaje: uragane, poplave i šumske požare ili spore uticaje kao što je porast nivoa mora. Od ovi uticaja se zemlje ne mogu odbraniti, jer su rizici neizbežni.

„Ovo je lakmus test za uspeh COP27“, rekao je Hardžit Sing, šef globalne političke strategije u organizaciji Climate Action Network, koja uključuje više od 1.500 grupa civilnog društva.

„Nije prihvatljivo da gubitak i štetu, koje su države pogođene ekološkim katastrofama doživele treba posmatrati kao sporedno pitanje, jer je to realnost sa kojom se milioni suočavaju svakog dana“, rekao je Sing, navodeći razorne poplave u Pakistanu i teške suše u Africi.

Sing je rekao da politička mobilizacija zbog finansiranja gubitaka i štete država pogođenih ekološkim katastrofama čini COP27 najvažnijim COP-om do sada. „Sada moramo da se uverimo da ovakav potez predstavlja klimatsku pravdu koju smo zahtevali stvaranjem novog sistema finansiranja, kako bismo mogli da podržimo ljude koji se sada suočavaju sa klimatskom krizom“ dodaje Sing.

SAD menja stav povodom obeštećenja

Govoreći dve nedelje uoči COP27, američki izaslanik za klimu Džon Keri, rekao je da Vašington neće „ometati“ razgovore o kreiranju potencijalnog trećeg stuba međunarodne klimatske politike u Šarm el Šeiku. Njegovi komentari znače da su, po prvi put ikada, SAD spremne da razgovaraju o obeštećenjima na klimatskoj konferenciji UN.

Kerijeva otvorenost za razgovore o potencijalnim obeštećenjima je označila naglu promenu stava SAD-a povodom ovog slučaja. Govoreći mesec dana ranije na događaju koji je organizovao Njujork Tajmsu 20. septembra, Keri je sugerisao da SAD neće biti spremne da nadoknade štetu zemljama koje su pogođene klimatkim promenama.

„Recite mi koja vlada u svetu ima trilione dolara za poklanjanje. On je dodao da je odbio da se oseća krivim za klimatsku krizu. Imamo dosta vremena da se svađamo, upiremo prstom, radimo bilo šta. Ali novac koji nam je trenutno potreban treba da se usmeri na adaptaciju, izgradnju otpornosti ka klimatskim promenama i tehnologiju koja će spasiti planetu“, tada je pričao Keri.

Šta je gubitak i šteta?

Ne postoji međunarodno usaglašena definicija za gubitak i štetu, ali se široko shvata da se odnosi na ekonomske uticaje na sredstva za život i imovinu i neekonomske gubitke i štete, kao što su gubitak života i gubitak biodiverziteta.

„Mislim da različitim ljudima to znači različite stvari, ali generalno bih tu ideju videla kao finansiranje za rešavanje uticaja klimatskih promena koji se ne mogu izbeći ublažavanjem i prilagođavanjem“, navodi  Rejčel Džejms, klimatski naučnik sa Univerziteta u Bristolu.

Rejčel Džejms je takođe navela da će zemlje sa globalnog juga tražiti u Egiptu ispunjenje obećanja bogatih nacija dato 2009. godine, a koje se odnosi na donaciju od 100 milijardi dolara za klimatsko finansiranje zemalja sa niskim prihodima, koje ima za cilj da se ove države izbore sa klimatskim vanrednim situacijama.

Do sada se samo jedna država članica Ujedinjenih nacija obavezala da će ponuditi nadoknadu gubitka i štete klimatski najugroženijim područjima. Danska je sredinom septembra objavila da će podržati zemlje sa niskim prihodima sa preko 100 miliona danskih kruna (13,3 miliona dolara).

Izvor: CNBC