Srbija danas tretira samo devet odsto otpadnih voda, a od toga samo tri odsto se tretrira na ekološki prihvatljiv način, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS na današnjem forumu Prečišćavanje voda i efikasno upravljanje otpadnim vodama, koji je PKS organizovala u saradnji sa Ambasadom Izraela.

Sa skupa je poručeno da Srbiji na putu evropskih integracija predstoji ogroman investicioni ciklus u sektoru zaštite životne sredine, i da se očekuje da će investicije u tretman otpadnih voda u narednih 20 godina dostići 20 milijardi evra.

Vesović je naveo da je Srbija prihvatila „zeleni dogovor”, kao jedan od najvažnijih evropskih strateških dogovora.

„Pred nama je velika transformacija iz više uglova, ne samo u energetici i dekarbonizaciji, naš zadatak je da se ozbiljno bavimo životnom sredinom, a možda najveći problem koji trentuno imamo i sa kojim se suočavamo, a gde imamo i svoje stručnjake i ekspertizu, jeste upravo upravljanje i tretman otpadnih i pijaćih voda”, rekao je Vesović ističući da mnoge kompanije u Srbiji očekuje ogroman posao i ulaganje velikih sredstva u oblast prečišćavanja voda, u čemu mogu naći partnere iz EU i Izraela, čija iskustva mogu mnogo da olakšaju i omoguće bolji način i pristup finansiranju ovakvih projekata.

Naveo je da tretman otpadnih voda samo u gradskim i opštinskim kolektorima za prečišćavanje otpadnih voda danas nije više dovoljan, nego da je potrebno da kompanije prethodno tretiraju industrijske otpadne vode, a zatim je neophodan još jedan tretman u opštinskim i gradskim kolektorima.

„Automatizacija tog procesa je na visokom nivou i zahteva nova znanja i nove tehnologije, ali potrebno je i da se proširi znanje samih kompanija, šta je to što je opasno u njihovim otpadnim vodama, na koji način to može da se tretira i najbrže, najefikasnije i najjeftinije da se rešava”, objasnio je Vesović, koji smatra da će usporavajući faktor u tom poslu biti nedostatak potrebne infrastrukture, da je tu potrebna saradnja i sa državnim organima i sa lokalnom samoupravom. „Očekujemo veliki priliv i podršku sredstava iz međunarodnih finansijskih institucija, iz EU kroz pretpristupne fondove i svega onog što je orepedeljeno za „zelenu agendu” za Zapadni Balkan”.

Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan govorio je o iskustvima te države u prečišćavanju voda i naglasio da globalne klimatske promene podstiču da se bavimo rastućim izazovima zastite životne sredine, a da je najveći izazov voda.

Gotovo milijardu ljudi nema pristup čistoj vodi, a prognoza je da će ovaj broj naglo rasti u narednim decenijama.

„Izrael se od svog osnivanja sve više oslanjao na morsku vodu i sagradio je prvo postrojenje za desalinizaciju u Eilatu 1970. godine. Danas 70 odsto izraelske pijaće vode teče iz velikih obalnih postrojenja za desalinizaciju”, rekao je Jahel Vilan.

Naveo je da obezbeđivane čiste vode za Izrael nije samo ekološko pitanje, već i više od toga, jer doprinosi miru i stabilnosti na Bliskom Istoku.

„Imali smo skoro ratove u vezi vode i sada smo zaista ponosni na to što je obezbeđivanje vode sastavni deo mirovnog ugovora. U Izraelu se skoro 90 odsto otpadnih voda reciklira kroz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se zatim prečišćavaju i preusmeravaju u navodnjavanje. Ovo je svetski rekord, na primer Španija je na drugom mestu sa samo 20 odsto reciklaže”, rekao je Vilan i naveo da u Izraelu postoji više od 150 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Nus produkt reciklaže je mulj, koji se koristi kako za đubrivo, tako i za proizvodnju biogasa.

„Važno je spomenuti izuzetno nisku stopu curenja vode u Izraelu, kada se govori o efikasnoj upotrebi voda. Izraelska stopa curenja je najniža na svetu, od sedam do osam odsto”, rekao je ambasador naglašavajući da Izrael ima vodeće tehnologije i veliko iskustvo i veštine upravljanja projektima u toj oblasti.

Vilan je poručio da će ambasada Izraela u saradnji sa PKS nastaviti da stvara i doprinosi rastućim mogućnostima za jačanje ekonomske saradnje Srbije i Izraela i da je vreme da se realizuju potencijali te saradnje.

Na forumu su predstavnici Svetske banke i EBRD-a predstavili mogućnosti finansiranja postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji.

Izvor: Tanjug