Izmene i dopune Zakona o energetici, koje su stupile na snagu 6. decembra 2024. godine, dale su osnovu za otvaranje tržišta pomoćnih usluga rezervacije kapaciteta za sekundarnu i tercijarnu regulaciju, što će uz uvodjenje novih entiteta u vidu skladišta, aktivnih kupaca i agregatora, stvoriti novu bazu resursa korisnog za šeme fleksibilnosti kao i za šeme upravljanja zagušenjima u mreži u bliskoj budućnosti podižući opštu stabilnost sistema.
„To je dobra vest“, konatatovao je Nenad Šijaković, savetnik generalnog direktora za međunarodne i regulatorne poslove u AD Elektromreža Srbije podelivši sa prisutnima na panelu „Efekti izmena Zakona o energetici / Sve što niste znali o izmenama ZoE, a plašili ste se da pitate“, koji je održan Savetovanja Energetika 2025 informacije vezane za ulogu EMS AD kao nacionalnog tela za izdavanje garancija porekla.
Kao najvažnije dostignuće izmena i dopuna Zakona o energetici podvukao je mere za očuvanje sigurnosti snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede, odnosno očuvanja celokupne nacionalne energetske bezbednosti Republike Srbije u uslovima otvorenog tržišta i energetske tranzicije.
„Energetska politika EU, koju sukcesivno decenijama unazad prenosimo u nacionalni regulatorni okvir Republike Srbije, mora biti transponovana sa maksimalnom pažnjom, iskorišćavajući sve šanse i prepoznajući i predupredjujući sve rizike koja ona nosi po nacionalne interese Republike Srbije. Mudrom i krojenoj po meri nacionalnom energetskom politikom možemo obezbediti energetsku samostalnost u decenijama pred nama. Čistim podražavanjem trendova, koji nam se godinama unazad nameću i koji će nam se kao maloj zemlji uvek prirodno nametati od strane velikih ekonomija, nećemo biti u stanju da zaštitimo svoje specifične nacionalne interese kada je reč o energetici“, rekao je Šijaković.
Mera za očuvanje sigurnosti snabdevanja domaćih potrošača
Po njemu izmene i dopune zakona o energetici u tom svetlu prepoznaju tri tipa mera za očuvanje sigurnosti snabdevanja domaćih potrošača: dugoročne mere, srednjoročne mere, kao i kratkoročne mere u sprezi sa merama upravljanja kriznim situacijama u realnom vremenu. Ove poslednje su vidjene kroz transponovanje EU regulative 2019/941 koja uvodi u naše zakonodavstvo i praksu potrebu za izradom Plana spremnosti na rizike i upravljanje energetskom krizom kroz vidjene moguće scenarije negativnog razvoja energetske situacije u Evropi, regionu a samim tim i na nacionalnom nivou, zasnovano na sezosnskim analizama adekvatnosti.
Srednjoročne mere baziraju svoje delovanje na ENTSO-E, pan-evropskim i nacionalnim analizama adekvatnosti proizvodnih resursa u nastupajućem desetogodišnjem vremenskom periodu i svoje preventivno delovanje baziraju na obavezi izrade implementacionog plana od strane nadležnih organa, kojim će se odrediti mere uklanjanja regulatorno administrativnih prepreka, a kao poslednja mera i uvođenje mehanizma za obezbednjenje kapaciteta kroz stratešku rezervu, ili obezbedjenje drugih kapaciteta u cilju sprečavanja pojave problema sa sigurnošću snabdevanja.
Ono što se ovde mora napomenuti jeste da je evropski zakonodavac vrlo strogim uslovima vezanim za kapacitete koji mogu učestvovati u ovako definisanom mehanizmu obezbedjenja kapaciteta, ogledanim u stabilnim proizvodnim izvorima, dosta otežao učešće postojećih termoelektrana u našem sistemu.
ENTSO-E ukazuju na potencijalno velike probleme u sigurnosti snabdevanja
Poslednje objavljene analize evropske asocijacije sistem operatora ENTSO-E ukazuju na potencijalno velike probleme u sigurnosti snabdevanja domaće potrošnje u Srbiji i drugim evropskim zemljama u narednih deset godina, ukoliko dođe do napuštanja stabilnih proizvodnih kapaciteta ogledanih u termoelektranama u iznosu od 600 do 1400 MW, kako su videli scenariji obrađeni tim analizama, bez ulaska u pogon adekvatnih zamenskih kapaciteta ogledanih u konvencionalnim stabilnim proizvodnim resursima sa visokim utilizacionim faktorima u posmatranom narednom desetogodišnjem periodu (novim termoelektranama). Evropa se prema tim zvanično objavljenim analizama prosto suviše brzo odriče svojih stabilnih proizvodnih kapaciteta na uštrb varijabilne proizvodnje iz vetra i solara sa vrlo niskim utilizacionim faktorom, dovodeći značajan deo sistema na kontinentu u problem vezan za sigurnost snabdevanja domaće potrošnje već u narednih deset godina.
Imajući u vidu sve prethodno rečeno, praktično nam, kao najbolja opcija sa ciljem sprečavanja pojave energetske krize na nacionalnom nivou u budućnosti ostaju zapravo upravo dugoročne mere. Dugoročne mere za očuvanje stabilnosti i sigurnosti snabdevanja, pokazuju se kao neophodna, jedino dovoljno jaka mera, koja će kroz adekvatno planiranje strategije razvoja energetike Republike Srbije, INEKP, kao i adekvatno definisanog nacionalnog proizvodnog miksa obezbediti siguran i stabilan rad srpskog elektroenergetskog sistema u decenijama pred nama.
Kao jedna od osnovnih mera sprovedenih u izmenama i dopunama Zakona o energetici iz 2024. godine svakako spada i ukidanje moratorijuma na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe u proizvodnji energije u budućnosti u Republici Srbiji. Tu je i novouvedena procena usklađenosti sa nacionalnim strateškim dokumentima svakog objekta prilikom izdavanja energetske dozvole, koja će, ukoliko se bude striktno primenjivala, pomoći da se na mreži, zapravo, nađu oni objekti bitni za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, domaćeg stanovništva i privrede.
