Kada je Vlada Srbije nedavno donela odluku da će se graditi pet samobalansirajućih solarnih elektrana i da se traži strateški partner za realizaciju ovog projekta, postavilo se pitanje kakva je razlika između solarnih elektrana koje smo do sada gradili i postavljali i na krovove kuća i ovih novih. Dr Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu za Politiku objašnjava da za razliku od običnih solarnih elektrana koje se sastoje od PV (fotovoltaik) panela i invertera, samobalansirajuće solarne elektrane sadrže još i baterije i nešto više regulaciono upravljačke elektronske opreme. Dodavanjem baterija, stvara se mogućnost da se viškovi proizvedene električne energije skladište i po potrebi kasnije koriste. Na taj način, prevazilazi se osnovni nedostatak ovih elektrana, problem njihove nekontrolisane proizvodnje i obezbeđuju uslovi da isporuka struje potpuno ili delom bude usklađena sa potrebama potrošnje, odnosno sa dogovorenom dinamikom isporuke električne energije. Naravno, s obzirom na još visoku cenu baterija i neophodne regulaciono-upravljačke opreme, proizvodna cena struje u samobalansirajućim viša je nego u običnim solarnim elektranama.

Da li samobalansirajuće solarne elektrane sprečavaju da nam se ponovi situacija od pre dve zime kada smo planirali da imamo određenu količinu zelene struje, a nje nije bilo pa smo morali da uvozimo?

Izgradnjom svake nove elektrane pa tako i ovih povećavaju se naši proizvodni kapaciteti, a samim tim i sigurnost snabdevanja i smanjuje rizik od potrebe uvoza električne energije. Međutim, treba imati u vidu da je proizvodnja struje u ovim elektranama zbog objektivno malog broja radnih sati tokom dana i godine, nekoliko puta manja od proizvodnje koja bi se ostvarila u termo i hidroelektranama, pa čak i vetroelektranama iste instalisane snage. Takođe, kapaciteti baterija za skladištenje električne energije ovih elektrana relativno su mali i služe uglavnom za dnevno balansiranje u svrhu ispunjavanja dogovorene dinamike isporuke struje, a ne za njeno dugotrajno skladištenje. Iako bi teorijski, u svrhu balansiranja elektroenergetskog sistema, možda i mogle da se instaliraju baterije velikog kapaciteta, zbog njihove visoke cene, ograničenog broja punjenja, relativno kratkog veka trajanja, problema sa odlaganjem i reciklažom, njihova upotreba je izuzetno upitna.

Šta je alternativa?

Pre korišćenja baterija, u svrhu balansiranja sistema, trebalo bi izgraditi ekološki bolju, ekonomski isplativiju i neuporedivo dugovečniju reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, kao i srednje velike hidroelektrane na Ibru, Moravi i Limu, za koje delom već postoji tehnička dokumentacija. Takođe, trebalo bi poraditi na prevazilaženju političkih problema koji sprečavaju da se sa Republikom Srpskom izgradi nekoliko zajedničkih hidroelektrana na Drini, kao što su Buk Bjela, Foča, Pauci, Rogačica itd. Realizacijom samo nekih od ovih projekta, posebno RHE Bistrica, u dužem vremenskom periodu rešio bi se problem bilansiranja našeg elektroenergetskog sistema, povećala sigurnosti snabdevanja i drastično povećao udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji struje.

Da li se ove solarne elektrane mogu postavljati i na krovove ili je reč o velikim površinama gde je potrebno mnogo panela koji proizvode ovu struju?

U skladu sa našom zakonskom regulativom, obavezu ispunjavanja dogovorene dinamike isporuke električne energije imaju samo proizvođači, a ne i takozvani kupci proizvođači struje, te se može pretpostaviti da će samobalansirajuće solarne elektrane pre svega naći primenu kao srednje velike ili velike elektrane. Kako je za solarnu elektranu snage jedan megavat za postavljanje solarnih panela potrebno obezbediti površinu veću od jednog hektara ne može se očekivati da će one biti postavljane na krovove.

Na kakvom je dobitku onaj ko na ovaj način proizvodi struju, a na kakvom onaj ko je kupuje?

Izgradnjom i proizvodnjom električne energije u samobalansirajućim solarnim elektranama imaće koristi sami proizvođači, AD Elektromreže Srbije (EMS), i AD Elektroprivreda Srbije (EPS). Proizvođači struje će na ovaj način moći da poštuju svoju zakonsku obavezu i da se bez obzira na vremenske uslove pridržavaju dogovorene dinamike isporuke električne energije. Operator prenosnog sistema, odnosno EMS, koji vodi računa o bilansu proizvodnje i potrošnje struje, moći će lakše da planira i upravlja bilansima, jer će odstupanja od planova proizvodnje biti svedena na minimum. Konačno, koristi će imati i AD EPS, koji će kao garantovani snabdevač i kao još jedina balansno odgovorna strana za proizvođače električne energije iz OIE, moći lakše da planira svoju proizvodnju, drži u pripravnosti zamenske kapacitete, to jest elektrane koje će po potrebi morati da uključuje ili isključuje kako bi se uskladila proizvodnja i potrošnja struje.

Kako nas zelena energija može zaštititi od budućih većih poskupljenja električne energije? Zar ona nije skuplja od one koju dobijamo iz uglja?

Osnovi razlog prelaska na OIE nije ekonomski već ekološki, a možemo ga tražiti i u smanjivanju uvozne zavisnosti i povećanju sigurnosti snabdevanja. Takođe, bez obzira na to što je u poslednjoj deceniji zabeležen veoma veliki pad cena solarnih panela, a u poslednje vreme i baterija nije za očekivati da će cena struje proizvedene iz samobalansirajućih solarnih elektrana u skorije vreme biti konkurentna ceni električne energije dobijene iz konvencionalnih izvora. Drugim rečima, povećano korišćenje OIE za proizvodnju struje još neko vreme će uticati na porast njene cene.

Izvor: Politika