Zabrane i ograničenja cena usmerena na rusku naftu imaju „predviđeni efekat“, uprkos iznenađujuće otpornoj proizvodnji i izvozu poslednjih meseci, kaže Toril Bosoni iz Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Embargo Evropske unije na ruske naftne derivate stupio je na snagu 5. februara, oslanjajući se na gornju granicu cene nafte od 60 dolara, koju su 5. decembra primenile države članice G7, piše CNBC

Toril Bosoni, koja je šef odeljenja za naftnu industriju i tržišta u IEA, rekla je da su se ruska proizvodnja i izvoz nafte održali „mnogo bolje nego što se očekivalo“ poslednjih meseci. To je zato što je Moskva uspela da preusmeri veliki deo sirove nafte koja se izvozila u Evropu na nova tržišta u Aziju.

Kina, Indija i Turska su posebno povećale kupovinu, kako bi delimično nadoknadile pad od 400.000 barela dnevno u izvozu ruske sirove nafte u Evropu u januaru, navodi se u izveštaju IEA o tržištu nafte objavljenom u sredu. Deo ruske nafte se takođe još uvek izvozi u Evropu u zemlje izuzete od embarga EU.

„Uprkos stabilnom izvozu Rusije, sankcije nisu uzaludne“

Trenutna situacija je dovela do toga da ruska neto proizvodnja nafte padne za samo 160.000 barela dnevno u odnosu na predratni nivo u januaru, sa 8,2 miliona barela nafte isporučenih na tržišta širom sveta, saopštila je IEA. Agencija je dodala da ograničenja cena G-7 takođe mogu donekle pomoći u jačanju ruskog izvoza, pošto je Moskva primorana da prodaje svoju naftu Ural po nižoj ceni onim zemljama koje se pridržavaju ograničenja, što je potencijalno čini privlačnijom za zemlje van EU.

Uprkos značajnom obimu ruskog izvoza, Bosoni je navela da to ne znači da su sankcije uzaludne.

„Ograničenje cena je postavljeno da bi se omogućilo da ruska nafta nastavi da teče ka tržištima, ali da se istovremeno smanji prihod Rusiji od nje. Iako ruska proizvodnja izlazi na tržište, vidimo da su prihodi koje Rusija dobija od svoje nafte i gasa zaista pali“, rekla je Bosoni.

„Na primer, u januaru je Rusija imala prihode od izvoza oko 13 milijardi dolara, što je 36 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Ruski fiskalni prihodi od naftne industrije pali su za 48% u novoj godini, tako da u tom smislu možemo reći da ograničenje cena ima očekivani efekat“, rekla je Bosoni.

Bosoni je takođe primetila da indicije govore da Moskva možda neće moći da preusmeri trgovinu naftnim derivatima na isti način kao što ima izvoz sirove nafte, zbog čega IEA očekuje dalji pad izvoza i proizvodnje u narednim mesecima.

„Sada vidimo neku preraspodelu trgovine proizvodima, ali nismo videli isti pomak kao što smo videli za naftu, zbog čega očekujemo da će ruski izvoz opasti kao i proizvodnja“, rekla je ona.

Pad proizvodnje

Rusija je prošle nedelje objavila da će smanjiti proizvodnju za 500.000 barela dnevno u martu kao odgovor na poslednju rundu zapadnih zabrana, što iznosi oko 5% njene najnovije proizvodnje sirove nafte.

Međutim, Bosoni je rekla da je to u skladu sa očekivanjima IEA.

„Ovo je uključeno u naše bilanse prema kojima su tržišta i dalje relativno dobro snabdevena tokom prve polovine godine, tako da nismo previše zabrinuti zbog ovog pada, mislimo da ima dovoljno ponude da zadovoljimo potražnju u narednim mesecima. Pitanje će biti kada dođe leto, kada se rafinerijske aktivnosti pojačaju kako bi se susrele sa letnjom potražnjom, kao i kada oporavak Kine zaista krene“, rekla je ona

U svom izveštaju, IEA je sugerisala da smanjenje proizvodnje može biti pokušaj Moskve da ojača cene smanjenjem proizvodnje, umesto da nastavi da prodaje velika količine sa  popustom Azijskim zemljama.

Globalna potražnja za naftom

Očekuje se da će se rast globalne potražnje za naftom povećati 2023. godine nakon naglog usporavanja u drugoj polovini 2022. godine, pri čemu će Kina imati značajan deo projektovanog povećanja.

IEA je saopštila da je naglašeni porast vazdušnog saobraćaja poslednjih nedelja istakao centralnu ulogu isporuka avionskog goriva u rastu 2023. Očekuje se da će isporuke nafte porasti za 1,1 milion barela dnevno na 7,2 miliona barela dnevno tokom 2023. godine, dok će ukupna potražnja dostići rekordnih 101,9 miliona barela dnevno.

Efekti najnovijeg zapadnog naftnog embarga i ograničenja cena biće ključni faktor u ispunjavanju tog rasta tražnje, navodi se u izveštaju IEA.

„Tako će biti i stav Pekinga o aktivnostima domaćih rafinerija i izvozu proizvoda u sred njenog ponovnog otvaranja. Očekuje se da će nove rafinerije u Africi i na Bliskom istoku, kao i u Kini, uskočiti kako bi se pobrinule za rast potražnje za rafiniranim proizvodima“, navodi se u saopštenju.