Sankcije Rusiji: kakve su posledice naftnog embarga?

Embargo Evropske unije na rusku naftu uskoro stupa na snagu. Neizvesno je, međutim, da li će to ostvariti željeni efekat. Štaviše, vrlo je verovatno da će cene nafte ponovo da porastu.

Petog decembra stupa na snagu naftni embargo Evropske unije protiv Rusije. Od tada nafta u Uniju neće više dolaziti morskim putem. Osim toga, EU je, zajedno sa zemljama G7, donela i odluku o ograničenju cena ruske nafte, što će se primenjivati od istog datuma.

O tačnoj visini gornje granice cena još uvek se pregovara. Trenutno se raspravlja o nivou između 65 i 70 dolara po barelu. U trećoj fazi, od 5. februara 2023, iz Rusije se više neće uvoziti ni naftni derivati.

Do ruskog napada na Ukrajinu Evropa je kupovala gotovo polovinu ruskog izvoza nafte. Nemačka je ruskom naftom pokrivala otprilike trećinu svojih potreba. Zbog sankcija su dostave ruske nafte u EU značajno pale.

Koje su posledice embarga na tržište nafte?

Nova napetost na tržištu

U poslednjih nekoliko sedmica cene nafte su oštro pale zbog zabrinutosti na svetskom nivou. Dok su se cene tokom leta popele na gotovo 120 američkih dolara, cena brenta trenutno je nešto iznad granice od 80 dolara. Cena barela (159 litara) sirove nafte trenutno je manja od 74 dolara.

Stručnjaci za sirovine smatraju da će naftni embargo, zajedno s kočnicom cena, dovesti do ponovnog rasta cena. „Tržište nafte verovatno će se u priličnoj meri stegnuti zbog smanjene ponude nafte iz OPEK-a plus i predstojećeg naftnog embarga EU protiv Rusije“, predviđaju analitičari nemačke Komercbanke. Embargo će, kako očekuju, dovesti sledećih meseci do osetne nestašice nafte.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će, nakon što embargo stupi na snagu, EU morati da nadomesti oko milion barela sirove nafte dnevno i oko 1,1 milion tona naftnih derivata. „Te količine uskoro će morati da se nabavljaju negde drugde, pri čemu se ponuda nafte koja nije ruska neće povećati“, ukazuju stručnjaci Komercbanke. „Očekujemo da će cena Brent-nafte u narednim nedeljama ponovo da poraste na 95 dolara po barelu“, kaže stručnjak za sirovine Karsten Frič.

Zalihe dizela uskoro će biti najniže

Za tržište lož-ulja i dizela odlučujući će biti 5. februar 2023. godine, kada na snagu stupa embargo na naftne derivate. Prema procenama ekonomista banke „M.M. Varburg“, više od 14 odsto ukupnih potreba Nemačke trenutno se pokriva uvozom iz Rusije. Prema informacijama Komercbanke, još nije moguće predvideti da li će biti moguće adekvatno nadoknaditi gubitak ruskih isporuka.

Političari se trenutno nadaju da će uspeti da iskoriste zimske mesece za povećanje zaliha dizela, kako cene na proleće ne bi previše porasle nakon što se potroše zalihe. Stručnjaci banke „M.M. Varburg“ procenjuju međutim da će to najverovatnije ostati samo na željama: „Analize pokazuju da će već u martu zalihe dizela biti najniže u istoriji.“

Prema logici tržišta, to znači da će cene u sledećoj godini da porastu, a s obzirom na značaj cena energenata na razvoj inflacije, to bi mogao da bude novi podsticaj za rast potrošačkih cena.

Efekat ograničenja cena

Rusija u međuvremenu pokušava da zaobiđe embargo i da za svoju naftu otvori nova tržišta. No, ograničenje cena osmišljeno je tako da zabranjuje firmama za brodski transport, osiguranje i reosiguranje širom sveta da rukuju isporukama ruske sirove nafte širom sveta ako je njena cena iznad postavljene granice. Moskva sa svoje strane najavljuje da neće snabdevati naftom zemlje koje učestvuju u ograničavanju cena. „Preusmeravanje ruske nafte na druge kupce otežava ograničenje cena te nafte koje stupa na snagu istovremeno s naftnim embargom“, ocenjuju stručnjaci Komercbanke.

Pitanje je da li će očekivana ograničenja dovesti do pada potražnje za ruskom naftom, kažu stručnjaci banke „M.M. Varburg“. Uostalom, kako ukazuju, na azijskom tržištu postoje atraktivne alternative – recimo Indija i Kina su se poslednjih meseci pojavile kao kupci ruske nafte: „Kina ima drugu najveću flotu brodova na svetu i mogla bi da ih koristi. Indija bi takođe mogla da koristi svoje brodove kao i kineska ili ruska reosiguranja“, navode nemački stručnjaci.

Ima li Rusija alternative?

Rusija takođe traži načine i da zaobiđe sankcije i ograničavanje cena. Američki list „Fajnenšel tajms“ citira Raela Hardija, izvršnog direktora kompanije „Vitol“, koji kaže da će se Rusija sve više oslanjati na pretovar nafte s broda na brod na moru, odnosno da će koristiti tzv „mračnu flotu“ tankera kako bi se prikrili poreklo nafte.

Turska bi takođe mogla da bude „rupa u embargu“, jer trgovina te zemlje sa Rusijom trenutno cveta. Prema izveštaju helsinškog trusta mozgova Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), Rusija je već koristila izvoz nafte u Tursku kako bi zaobišla embargo zemalja EU.

„Turske rafinerije pružaju sve na jednom mestu za izvoz ruske nafte, tako što rafinišu proizvode za tržišta koja ne žele direktno da uvoze sirovu rusku naftu ili ne mogu sama da je prerađuju“, navodi se u tom izveštaju. Time se, kako se dodaje, stvara nova ruta za rusku naftu na putu ka EU – preko Turske.

Izvor: DW

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti