“Energetika u regionu je tek zakoračila na put dekarbonizacije, a sporost tog procesa je evidentna. To je ta nova energetska realnost u regionu. S jedne strane nema odlučnosti Vlada u zemljama regiona da definišu obavezujuću brzinu dekarbonizacije, a sa druge strane i Energetska zajednica (sa sedištem u Beču) i Evropska unija kao ključni igrač, daju pomalo nejasne signale sa ciljevima koji su realni samo uz jaku finansijsku podršku EU – a koje do ovog trenutka nema. Kako i na koji način započeti održivu i pravednu tranziciju svakako je centralno pitanje na koje ćemo pokušati da odgovorimo”, rekao je Prof. Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara otvrajući međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost, koje se održava od 12. do 15. septembra 2023. godine na Zlatiboru.

Konstatujući da su strateški ciljevi energetske tranzicije, koji se u osnovi svode na dekarbonizaciju sektora uz široko korišćenje obnovljivih izvora energije, delom potisnuti u drugi plan zbog zaoštrenog pitanja sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata Rajaković ističe da „dugoročni ciljevi energetske tranzicije ostaju konstante. Zato struka mora da analizira sve aspekte kako bi se pronašla optimalna trajektorija kretanja ka dekarbonizovanim sektorima: energetike, saobraćaja, grejanja / hlađenja, industrije…”

„Potrebno je odgovoriti u kojoj meri sektor domaćinstva treba da nosi teret energetske tranzicije. Struka treba da odgovori i na pitanje da li je i nuklearna energetika zelena energetika, što sve više zagovara interesna grupa država sa nuklearnim elektranama”, kaže Rajaković.

Na ovom skupu više od 300 učesnika, među kojima su istaknuti inostrani i domaći eksperti će u izlaganjima i diskusijama na četiri panela na aktuelne teme i kroz prezentaciju više od 80 naučnih i stručnih radova pokušati da daju odgovore na otvorena pitanja u energetskom sektoru.

Živković: Cilј reformi da EPS posluje uspešno i profitabilno

„Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije je počelo da se menja. I to je posle, može se reći i više decenija čekanja i najava, bilo više nego neophodno. Uveren sam da nema razloga za strah od promena, jer je cilј reformi da EPS posluje uspešno i profitabilno. Ko se ne menja i ne prilagođava vremenu u kojem stvara i živi ne može da računa na uspeh“, rekao je Dušan Živković, v.d. generalnog direktora AD EPS na otvaranju ovog Savetovanja.

Ističući da je „termoenergija naša bazna energija“ Živković je naglasio da je“siguran da će njen doprinos biti podjednako značajan i kada je u pitanju sigurnosti i stabilnosti sistema, ali i kada je u pitanju bezbedno i sigurno snabdevanje električnom energijom potrošača EPS-a“.

„Upravo iz tih razloga će i u narednom periodu jedan od prioriteta biti modernizacija naših rudarskih i termo kapaciteta uz posebnu posvećenost unapređenju zaštite životne sredine, jer je to imperativ poslovanja za naredne godine. Ali nije samo to imperativ. Ulaganje u obnovu postojećih i izgradnju novih kapaciteta koji koriste obnovlјive izvore energije je okosnica našeg strateškog razvoja i u tome imamo maksimalnu podršku Vlade Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike. Spremamo nove projekte korišćenja kapaciteta vetra i sunca i razvijamo započete OIE projekte. Sada intenzivno radimo na projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, snage 680 megavata, koja će omogućiti balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona. To je klјučni preduslov za veći udeo zelene energije u našoj zemlјi“, potencirao je Živković.

Govoreći o tome da predstoji niz izazova u energetici, kako globalno, tako i regionalno Živković je okupljenim stručnjacima poručio: „Sve nas u EPS, a i vas kao stručne i naučne radnike čeka mnogo posla u narednom periodu. Cilј je da unapredimo poslovanje, da efikasnije radimo, pametno investiramo, da obezbedimo sigurnu budućnost za EPS. Samo zajedničkim radom, dijalogom i novim idejama možemo promeniti energetsku sliku Srbije na bolјe. Važno je da i dalјe budemo siguran oslonac za građane i privredu naše zemlјe, da obezbedimo stabilnost i nezavisnost našeg energetskog sektora“.

Priroda, energetike, planiranje…

Živković je istakao da treba da imamo u vidu da se „priroda menja u skladu sa onim kako se mi, lјudi prema njoj ophodimo. Pitanje je samo da li smo mi spremni da se menjamo i na kakvu sudbinu i budućnost smo spremni”.

O vezi prirode i energetike govorio je I Rajaković naglašavajući da je „otvoreno pitanje da li energetičari umeju da planiraju i zatim da uspešno upravljaj energetskim sistemima u kojima je 100% obnovljivih izvora energije”.

Neke od tema o kojima će se pričati su i uloga skladišta energije, da li će, pored reverzibilnih hidroelektrana, baterijska skladišta biti ključna i nezaobilazna i kakvi su trendovi razvoja u toj oblasti. Može li se to uraditi bez primene vodoničnih tehnologija i ako ne može koji deo finalne potrošnje će pokriti vodonik.

„Pred nama je radikalna transformacija energetike koja ne može da uspe bez primene holističkog koncepta, odnosno bez integralne energetike u najširem smislu reči. Puna digitalizacija sektora je nasušna potreba da bi se izgradila pametna energetska infrastruktura u kojoj je decentralizacija proizvodnje jedan od važnih principa, jer institucije kupac – proizvođač i energetska zadruga, odnosno mikromreža, omogućavaju da lokalno proizvedeni zeleni kWh električne energije ne opterećuju prenosne mreže. Već se jasno ocrtava da tek komplementarnost centralizovane i decentralizovane proizvodnje može da odgovori sve izvesnijem rastu potrošnje električne energije zbog elektrifikacije sektora transporta, grejanja, industrije… S druge strane, rebus je nerešiv bez proaktivne uloge potrošnje koja se mora prilagođavati varijabilnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i zato je tako važno razvijati oblast upravljanja potrošnjom, odnosno odziva potrošnje”, rekao je predsednik Saveza energetičara.

Cilj: Održivost energetskog sektora

Globalni izazovi u području klime i zaštite životne sredine podrazumevaju da se sagledava i šira slika i složene međuzavisnosti na našoj planeti, kontinentu, uniji, energetskoj zajednici, regionu, pa čak i stambenoj zajednici. Održiva strategija rasta ne treba da je vezana s eksploatacijom istrošivih resursa.

„Posebno je to važno za našu zemlju i za region. Održivost energetskog sektora ostaje trajni cilj zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru. Zbog toga će u toku ovog, i svih budućih međunarodnih savetovanja, Savez energetičara insistirati na integralističkom pristupu energetici i nastojati da takav koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora. Naša Savetovanja su dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom, omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta”, zaključio je Rajaković.