Šećer nije tako lep za razvoj mozga vašeg deteta, sugeriše studija

Novo istraživanje na laboratorijskim miševima pokazalo je da svakodnevna konzumacija veštački zaslađenih pića tokom adolescencije narušava sposobnost učenja i pamćenja u odraslom dobu. Naučnici su takođe otkrili da su promene u crevnoj flori možda ključ oštećenja pamćenja izazvanog šećerom.

Novo istraživanje otkriva na koji način velika konzumacija šećera utiče na učenje i pamćenje. Šećer se maltene nalazi na svim policama naših prehrambenih prodavnica, posebno u onim proizvodima koji se prodaju deci.

Deca su najveći potrošači veštačkog šećera, iako je ishrana sa visokim sadržajem šećera povezana sa zdravstvenim efektima poput gojaznosti i bolesti srca, pa čak i sa oštećenom funkcijom pamćenja. Međutim, manje je poznato da velika konzumacija šećera tokom detinjstva utiče na razvoj mozga, posebno regiona zvanog hipokampus, koji je veoma važan za učenje i pamćenje.

Novo istraživanje na laboratorijskom miševima koje je vođeno od strane Univerziteta u Džordžiji u saradnji sa istraživačkom grupom sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji pokazalo je da svakodnevna konzumacija šećerom zaslađenih pića tokom adolescencije narušava sposobnost učenja i pamćenja u odraslom dobu. Naučnici su takođe otkrili da su promene u bakterijskoj flori creva možda ključ oštećenja pamćenja izazvanog šećerom.

Takođe su slični poremećaji pamćenja primećeni i kod životinja koje nikada nisu konzumirale šećer, kada su istraživači njihova creva eksperimentalno obogatili bakterijama nazvani Parabakteroidi (Parabacteroides).

„Šećer u ranom životnom dobu povećao je nivo parabakteroida, a što su nivoi parabakteroida bili viši, to su životinje bile gore tokom izvršavanja zadataka. Otkrili smo da su same bakterije dovoljne da oštete pamćenje na isti način kao šećer, ali da takođe mogu narušiti i druge vrste memorijskih funkcija“, rekla je Emili Noble, docent na UGA koledžu i prvi autor radu.

Preporuke za ograničavanje šećera

Vodič za ishranu za Amerikance, zajednička publikacija američkih odeljenja za poljoprivredu, zdravstvo i socijalne usluge, daje preporuku za unošenje veštačkih šećera u količini manjoj od 10 posto kalorija dnevno.

Podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da Amerikanci između devet i 18 godina premašuju tu preporuku, i da većina kalorija dolazi od zaslađenih pića.

Uzimajući u obzir ulogu koju hipokampus igra u različitim kognitivnim funkcijama i činjenicu da se ovo područje još uvek razvija u kasnoj adolescenciji, istraživači su pokušali da istraže više o oštećenju ove regije putem crevne mikroflore.

Maloletni pacovi su dobijali svoju normalnu hranu i 11 posto rastvora šećera, što je uporedivo sa komercijalno dostupnim pićima zaslađenih šećerom.

Istraživači su tada naterali pacove da izvrše zadatak memorije zavisan od hipokampusa dizajniran da meri epizodnu kontekstualnu memoriju ili pamteći kontekst u kome su ranije videli poznati predmet.

"Otkrili smo da pacovi koji su u ranom životnom dobu konzumirali šećer imaju smanjenu sposobnost da razlikuju da li je neki predmet nov u određenom kontekstu, što je zadatak koji su pacovi kojima nije dat šećer mogli da urade", rekla je Noble.

Drugi memorijski zadatak merio je osnovnu memoriju prepoznavanja, memorijsku funkciju koja nije zavisna od hipokampusa,  koja uključuje sposobnost životinja da prepoznaju nešto što su ranije videle.

U ovom zadatku šećer nije imao uticaja na pamćenje životinja.

„Čini se da rana konzumacija šećera selektivno narušava njihovo učenje i pamćenje u hipokampusu“, rekla je Noble.

Dodatne analize utvrdile su da je velika potrošnja šećera dovela do povišenog nivoa parabakteroida u crevnoj mikroflori, u kojoj se nalazi više od 100 biliona mikroorganizama koji imaju važnu ulogu u zdravlju ljudi.

Da bi bolje identifikovali mehanizam kojim su bakterije uticale na pamćenje i učenje, istraživači su eksperimentalno povećali nivo parabakteroida u mikrobnoj flori pacova koji nikada nisu konzumirali šećer. Te životinje su pokazale pogoršanja u izvršavanju zadataka memorije zavisnih od hipokampusa kao i onih koji od njega ne zavise.

„Bakterije su same izazvale neke kognitivne deficite. Utvrđivanje kako bakterije u crevima utiču na razvoj mozga, govoriće nam o tome kakvo je unutrašnje okruženje potrebno mozgu da bi mogao da raste na zdrav način." izjavila je Noble.

Izvor: ScienceDaly

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti