Makedonija se tradicionalno suočava sa niskim stepenom pokrivenosti uvoza izvozom, kao i sa visokim trgovinskim deficitom. U protekle tri decenije trgovinski deficit je iznosio oko 30%.

Najveći deo uvoza čine potrošna roba, kao što su automobili, televizori, video oprema, kućni aparati i druga luksuzna roba. Pored nafte i prirodnog gasa, za koje ne postoje domaći izvori, Makedonija postaje zavisna i od uvoza električne energije. Samo prošle godine uvoz električne energije dostigao je nivo od 579 miliona dolara. Pored energenata, godinama je uvoz prehrambenih proizvoda veći od makedonskog izvoza.

Negativan trgovinski bilans

Navedeno je uticalo na to da trgovinski bilans, kao procenat BDP-a, bude stalno negativan. Visok deficit tekućeg računa godinama se pokriva relativno visokim iznosom privatnih transfera iz inostranstva, bilo kreditima iz inostranstva, bilo emitovanjem deviznih obveznica čiji je iznos svake godine sve veći. Ekonomski analitičari upozoravaju na ovu stalnu zavisnost od uvoza proizvoda i predlažu smanjenje trgovinskog deficita makroekonomskim merama koje bi intenzivirali privredni rast zemlje, ali do sada ništa nije urađeno na povećanju makedonskog izvoza na inostrana tržišta.

Nepovoljna slika trgovinskog bilansa zemlje vidi se i kroz podatke Državnog zavoda za statistiku za BDP, na primer za 2021. godinu, izražene metodom troškova. U ovoj godini ostvaren je BDP u iznosu od 720,414 miliona denara. Izvoz roba i usluga iznosio je 477.020 miliona denara, a uvoz roba i usluga bio je veći za oko 120 miliona denara i dostigao nivo od 592.571 miliona denara. Poređenja radi, finalna potrošnja domaćinstava u 2021. godini iznosila je 480.667 miliona denara, a bruto investicije 232.902 miliona denara. Realna stopa rasta BDP-a u 2021. godini u odnosu na 2020. iznosi 3,9 odsto.

Eksterni rizici

Narušavanja tržišnih odnosa u svetskoj ekonomiji najdirektnije se odražavaju na makedonsku ekonomiju, a proizvodne kompanije su najizloženije eksternim rizicima. Pandemija covid-19 istakla je ranjivost trgovine, sa smanjenim trgovinskim tokovima, kao i promenjenim uslovima rada (angažovanje radne snage), nanevši značajan udarac mnogim industrijama, podrivajući na taj način konkurentnost makedonskih kompanija. Usled pada proizvodnje (koja je glavni makedonski izvozni sektor) i smanjenja trgovinskog i turističkog prometa, izvoz i uvoz su opali za 10 odsto i bili su jedan od faktora pada BDP-a od 4,5 odsto u 2020. godini.

Kroz šest paketa podrške građanima i privredi, makedonska vlada je pokušala da poništi posledice zdravstvene krize, ali privredni rast 2021. godine još uvek nije dostigao nivo od pre 2019. godine, iako je zabeležen rast izvoza, dok je istovremeno nastavio da raste uvoz. U 2022. godini, zbog rata u Ukrajini, rast cena hrane i energenata dodatno je uticao na negativan trgovinski bilans.

Slaba konkurentnost kompanija

Ekonomska kriza je samo potvrdila slabu konkurentnost makedonskih kompanija. U ovom periodu nedostajale su mere podrške odabranim industrijama, u cilju minimiziranja šteta, stimulisanjem izvozno orijentisane proizvodnje.

Poslovna zajednica napominje da u zemlji ne postoji formalno definisana politika konkurentnosti, za koju će zainteresovane strane morati da se konsultuju prilikom donošenja sektorskih i strateških izvoznih politika. Jedine vidljive politike za povećanje izvoznog potencijala na makedonsku ekonomiju su usmerene na funkcionisanje tehnološko-industrijskih razvojnih zona. Ali za sada privlačenje stranih kompanija, i pored stalnog povećanja vrednosti proizvodnje iz zona, ne utiče na postizanje većih stopa rasta BDP-a. Prosečna stopa rasta nacionalne privrede u protekloj deceniji kreće se između dva i tri odsto.

Trgovinska otvorenost

U okviru dosadašnjih analiza ekonomskih efekata delatnosti preduzeća koja posluju u industrijskim zonama, procene pokazuju da od ukupnog nominalnog rasta dodate vrednosti u privredi u periodu 2014-2016, oko 14 odsto dolazi od preduzeća koja posluju u industrijskim zonama. Neto efekat industrijskih zona u posmatranom periodu, kao učešće u BDP-u, iznosio je oko 2,1 odsto.

Makedoniju odlikuje visoka trgovinska otvorenost i niska konkurentnost domaće industrije. U Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2019. godinu, makedonska nacionalna ekonomija je rangirana na 82. mestu od 141 zemlje.

Osvajanje novih tržišta

Neophodno je pronaći mehanizme za osvajanje novih tržišta i promenu proizvodne strukture nacionalne privrede. Preko 77 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene u 2021. godini ostvareno je sa zemljama sa kojima Makedonija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Najveći deo trgovine je sa Evropskom unijom i CEFTA-om. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, vrednost uvezene robe, u periodu januar – decembar 2022. godine, iznosi 747.191.286 hiljada denara, što je za 25,8 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvor: Nova Makedonija