Rusija će izgubiti desetine milijardi dolara ako se odustane od projekta gasovoda za transport gasa do Nemačke. A ta pretnja je nešto što Evropa može da iskoristi da izvrši pritisak na Moskvu, smatra Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador u SAD.

„Mislim da gasovod za nas predstavlja glavnu stavku poluge, ako se u vezi sa njim ponašamo pametno“, rekao je Išinger, koji je sada predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije.

Severni tok 2 je gasovod od Rusije do Nemačke koji će prenositi 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u Evropu svake godine – ako ga regulatori odobre. Projekat, za koji se procenjuje da košta 11 milijardi dolara, sporan je jer zaobilazi zemlje poput Ukrajine i Poljske – koje mu se glasno protive, uhvaćen je u zamku geopolitičke debate.

U međuvremenu, SAD i njihovi evropski saveznici uznemireni su gomilanjem ruskih trupa na granici Ukrajine, a mnogi stručnjaci se plaše da će Moskva izvršiti invaziju na njenog suseda.

Neki evropski lideri su predložili da se gasovod doda na listu potencijalnih sankcija protiv Rusije.

Može li se ovakav potencijalni potez Evropi ,,obiti o glavu’’?

Nema šanse da Rusija želi da njen tradicionalni izvor prihoda bude pogođen, smatra Išinger.

„Ako moramo da zatvorimo ovaj projekat gasovoda, Rusija će definitivno izgubiti. Reč je znate, o desetinama milijardi dolara ili evra u budućnosti. To uopšte ne može biti u interesu Rusije“, smatra Iši.nger

Ipak, blokada gasovoda može isto tako lako da se, poput bumeranga, vrati i EU.

Prema Eurostatu, oko 43% ukupnog evropskog uvoza gasa dolazi iz Rusije. Evropu je od prošle godine zahvatila energetska kriza. Suočavajući se sa rekordno visokim cenama gasa usred ukidanja ograničenja Covid-19, što je izvršilo pritisak na iscrpljene zalihe ovog energenta. Ciljevi vlada da pređu na čistiju energiju izazvali su veću potražnju za gasom, jer se smatra čistijim od nekih drugih fosilnih goriva.

Referentne cene prirodnog gasa porasle su više od pet puta u poslednjih godinu dana. Izgledi za potrošače i preduzeća ostaju mračni — preteći regionalnom ekonomskom oporavku — u velikoj meri zbog pada tokova gasa iz Rusije.

Biće „bolno“ za Evropu da ograniči gas iz Rusije. Možda će biti više nestašice energije zbog toga. Ali, Moskva treba da očekuje da će Evropa uzvratiti ako vojne aktivnosti eskaliraju, ukazao je Išinger.

„To je poluga koju treba iskoristiti u pravom trenutku. Mislim da Rusija, definitivno, ima interes da nastavi eksploatiše svoje izvore prihoda od snabdevanja gasom i naftom… da ih isporučuje svojim zapadnoevropskim partnerima. Moramo da postupamo pažljivo, ali pametno“, rekao je Išinger.

Zapadni zvaničnici optužili su predsednika Rusije Vladimira Putina da koristi energiju kao političko oružje, što Moskva poriče. Rusija, takođe, negira optužbe SAD da planiraju invaziju na Ukrajinu.

Pokušaj nove vlade Nemačke da uspori Severni tok 2

Ključno za posmatranje je promena političkog tona koja dolazi iz Nemačke, krajnje destinacije gasovoda Severni tok 2. Bivša kancelarka Angela Merkel, koja se povukla u decembru nakon 16 godina na vlasti i imala toplije odnose sa Putinom od mnogih njenih zapadnih kolega, podržala je gasovod početkom 2021. i osudila sankcije SAD prema Rusiji.

Novo rukovodstvo Nemačke zauzelo je znatno drugačiji stav. Nova ministarka spoljnih poslova zemlje Analena Berbok rekla je da Nemačka ne može da odobri gasovod u sadašnjem obliku, rekavši u decembru da „kako stvari stoje, ovaj gasovod ne može biti odobren takav kakav jeste“.

„Potvrđivanje, a ne impliciranje spoljnopolitičkog uticaja na to pitanje, je velika promena u odnosu na pristup koji smo videli za vreme Merkelove. Za Berbok se smatra da želi da uzdrma kreiranje spoljne politike Nemačke“, rekao je Maksimilijan Hes, saradnik Instituta za spoljnu politiku.

Berbok je, takođe, istakla zabrinutost oko Ukrajine i zakona EU o energetici za koje Hes kaže da će se „privući kritičarima gasovoda u Vašingtonu i na istoku EU“.

Međutim, pozicija nije finalizovana, jer još nije jasno šta je stav ostatka nemačke vlade po tom pitanju.

„Neizvesnost ostaje oko potencijalnog odbijanja nemačke industrije i jedinstva koalicije po tom pitanju, što su izbegavali da direktno pominju u koalicionom programu“, dodao je Hes.

Obe strane treba da pokažu želju ka rešavanju problema

Džejmi Ši, viši saradnik briselskog istraživačkog centra Friends of Europe i bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a, veruje da ne treba potceniti sposobnost Evrope da odvrati Rusiju od sukoba sa Ukrajinom.

„Severni tok 2 će, očigledno, pomoći situaciji (evropska gasna kriza), u smislu pumpanja dodatnog ruskog gasa. Ali, s druge strane, Evropa ima skladišta i pristupa tečnom prirodnom gasu na međunarodnim tržištima i drugim izvorima snabdevanja. Posebno ako zima, kao do sada, bude relativno blaga… Tako da ne bih isključio, ni u kom smislu, mogućnost značajnog odlaganja aktiviranja ovog gasovoda, kao deo paketa ekonomskih sankcija“, objašnjava svoj stav Ši.

Ukazujući da, „ako Evropa treba da kupuje, Rusija, takođe, treba da prodaje, jer njihova ekonomija veoma zavisi od gasa“, Ši zaključuje: „A smisao je da je ovaj veći paket sankcija, koji je unapred najavljen – da bi Putinu bilo jasno koju cenu mora da plati, u ovom trenutku, verovatno, najbolji oblik odvraćanja. Narednih nekoliko dana dok budemo videli kako ćemo izaći iz ove krize biće test te strategije“.

Izvor: CNBC