Sinergija NIS-a sa Petrohemijom u interesu svih

Sa puštanjem u rad pogona Duboke prerade sazreli su uslovi da se integrišu poslovanja pančevačke Rafinerije i Petrohemije, odnosno, da većinski vlasnik NIS-a, ruski Gaspromnjeft sa državom Srbijom dogovori oko budućnosti HIP Petrohemije kao dela NIS-a.

Sudbina pančevačke Petrohemije, o čijim strateškim partnerima i privatizaciji se priča još od početka 90-ih godina prošlog veka, kada (31. decembra 1991. godine) nije ušla u sastav Naftne industrije Srbije, biće rešena u dogovoru stručnih timova Vlade Srbije i Gaspromnjefta, ruske kompanije koja je većinski vlasnik NIS.a.

U vreme prodaje NIS-a Gaspromnjeftu Rusi nisu hteli da u „paketu“ bude i Petrohemija. Pravdali su se da se ne bave petrohemijskim biznisom. Ipak, propilen i primarni benzin Rafinerija je prodavala Petrohemiji kontinuirano, nekad manje, nekad više, sve u zavisnosti od cene ovih sirovina i potražnje za njima. U svakom slučaju RNP i Petrohemija već sarađuju, a konačnu integraciju najavio je juče lično srpski predsednik Aleksandar Vučić, posle puštanja u rad postrojenja Duboka prerada u RNP.

„Danas smo čini mi se, ne samo odškrinuli, već širom otvorili vrata dogovoru sa Gaspromnjeftom i zahvalan sam gospodinu Djukovu (Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta) na njegovoj otvorenosti i spremnosti da donosi odluke koje nisu lake, jer je reč o veoma složenom poslu, o poslu koji teško pronalazi veliki profit na tržištu, ali mi u Petrohemiji imamo 1.320 radnika i čini mi se da smo blizu da nađemo rešenje i zato ćemo formirati radnu grupu da i taj problem rešimo. Zajednički mi i Rusi to možemo“, rekao je Vučić.

Da ovaj dogovor ne treba da bude maratonski, jer je sada zadnji trenutak, 5 do 12 za krojenje buduće zajedničke sudbine naftno – petrohemijskih komšija u Pančevu smatra i Šandor Ambruš, nekadašnji generalni direktor ove kompanije, a sada član Nadzornog odbora HIP Petrohemije.

„Uspostavljanje apsolutne sinergije između Rafinerije i Petrohemije biće dobro i za NIS i za Petrohemiju. Sada je ključni trenutak za to, jer start Duboke prerade u Rafineriji nafte Pančevo donosi veću proizvodnju propilena i primarnog benzina iz teškog ostatka. Ako se oni dalje prerade u HIP Petrohemiji dobićemo optimizaciju poslovanja oba postrojenja. To će doneti profit, ali i veću efikasnost u poslovanju. Biće to dobro ne samo za Rafineriju i Petrohemiju već i za NIS, za državu Srbiju“, kaže Ambruš, naglašavajući da je to dobro i za Gaspromnjeft, kao većinskog akcionara NIS-a, jer u Rusiji, posebno u njenom evropskom delu, nema proizvodnje ovako kvalitetnih petrohemijskih proizvoda, polietilena i polimera, kakve proizvodi Petrohemija.

Podsećajući da su svi pisali da se traži ali da nema kupca za Petrohemiju Ambruš komentariše da i nije trebalo da se traže partneri u azijskim zemljama jer je Rusija, dakle Gaspromnjeft, idealan partner.

I u Evropi kupuju azijske petrohemijske proizvode, koji su lošijeg kvaliteta od onih proizvedenih u Petrohemiji. Petrohemijski mali kapaciteti u Pančevu imaju određene prednosti jer se proizvode u malim reaktorima. Zato mnogi kupci pored jeftinijih azijskih proizvoda kupuju i kvalitetnije iz Petrohemije.

NIS, pa time i Gaspromnjeft već je manjinski vlasnik u Petrohemiji (na osnovu dugovanja Petrohemije NIS-u), njihovi predstavnici su u upravi ove kompanije ali, još od kada je ova ruska kompanija postala suvlasnik NIS-a, nikako da se završi priča o potpunoj integraciji naftnog i petrohemijskog kompleksa u Srbiji, tačnije, u Pančevu, gradu gde su Rafinerija nafte Pančevo (RNP) i HIP Petrohemija svojevremeno izgrađene jedna preko puta druge, sa „sestrinskim“ tehnologijama i spojenim infrastrukturama za primarni benzin, otpadne vode…

Ne treba, inače, da čudi što je sada Gaspromnjeftu, koji je odlagao svoje preuzimanje Petrohemije kao većinski vlasnik, ova integracija prihvatljiva. Poznato je da potrošnja motornih goriva u Evropi ne samo stagnira već opada u dužem vremenskom periodu, pre svega zbog zabrane automobila sa dizel motorima u velikim zapadnoevropskim gradovima, sve veće primene električnih i „zelenih“ automobile, a sada je potrošnja naftnih derivate u drumskom ali i vazdušnom saobraćaju dodatno redukovana zbog pandemije korona virusa. Kada se tome doda činjenica da je nafta pojeftinila a da su u sve većoj konkurenciji naftne kompanije morale da se smanje rafinerijske marže jasno je da je finalizacija svakog poluproizvoda dobro za unapređivanje poslovanja kompanije. Duboka prerada je to već donela NIS, a time i Gaspromnjeftu, a kao sledeći korak u toj efikasnosti poslovanja nameće se orijentaciju na petrohemijske proizvode.

Šandor Ambruš ističe da na svetskom tržištu cene nafte i naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda osciliraju na tri godine ali da se te amplitude ne poklapaju već se dešava da jednima proizvodi poskupljuju a kod drugih cene padaju. To daje šansu da se proizvodnja sinhronizuje, tako da se strategija menja u zavisnosti od cena i da se tako čuva kapital.

Evropske rafinerije, na primer MOL, koji je nedavno otvorio petrohemijski kompleks u Mađarskoj, usmeravaju preradu ka većoj integraciji sa petrohemijama i u skladu sa tržišnim trendovima povećavaju proizvodnju petrohemikalija na teret motornih goriva i obrnuto.

Sa Dubokom preradom stvoreni su uslovi za povećanje proizvodnje propilena u pančevačkoj rafineriji a uz njegovu proizvodnju u samoj Petrohemiji moguće je obezbediti oko 200.000 tona ovog polufabrikata godišnje, što je preduslov za budući rad fabrike polipropilena u HIP Petrohemiji.

Proizvodnja polimera od jeftine sirovine, domaćeg primarnog benzina dala bi Petrohemiji, integrisanoj sa rafinerijskom preradom, poziciju ravnopravnog učesnika i mogućnost da bude konkurentna sa drugim petrohemijama.

Češka je, na primer, prodala petrohemiju i rafineriju dvema kompanijama ali, kako ističe Ambruš, pre transakcije su kupci morali da potpišu da će sarađivati u narednom periodu. Na taj način Češka je obezbedila profitabilnost svojih kompanija.

Ako se zna da je Petrohemija bila deveti izvoznik iz Srbije, a NIS prvi, jasno je da će NIS spajanjem samo pojačati svoju poziciju lidera u izvozu svojih proizvoda.

Ističući da država Srbija ne bit trebala u pregovorima sa NIS-om, odnosno, Gaspromnjeftom da insistira na nekoj velikoj ceni za prodaju paketa akcija Petrohemije Ambruš napominje da bi trebalo da im je cilj dogovoriti dalju modernizaciju Petrohemije.

„Petrohemija je i sada rentabilna i efikasna. A kada se završe procesi modernizacije biće niži troškovi radne snage i veća efikasnost procesa“, kaže Ambruš navodeći da se u Petrpohemiji planira izgradnja fabrika prolipropilena kapaciteta prerade 120.000 tona godišnje. Procenjena investicija je oko 150 milina evra. Ta nova fabrika će moći da preradi propilen i iz RNP i iz Petrohemije.

Jedna od neizbežnih tema pregovaračkih timova Gaspromnjefta i države Srbije oko Petrohemije biće i kadrovi. Za budući uspešan rad Petrohemiji veoma je bitno što je nedavno primljeno 100 mladih ljudi, koji treba da zamene ove koji će u penziju. Kako je za sticanje umeća da se na proizvodnim pozicijama u Petrohemiji, bilo da je reč o tehničarima ili inženjerima potrebno tri do četiri godine Šandor Ambruš kaže da će biti potrebno ove starije stimulisati da rade na ključnim pozicijama još neko vreme i da istovremeno obučavaju mlade. Procenjujući da će od 1.320 zaposlenih dobar deo morati da ode u penziju ovaj stručnjak kaže da će se modernizacijom i povećanjem efikasnosti poslovanja broj zaposlenih smanjiti bar za polovinu.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti