Kitovi sivih kljunova koji žive u dubokim okeanima južne hemisfere retko se viđaju živi i njihova ekologija je do sada ostala misterija naučnika.
Studija je koristila sekvenciranje genoma 22 kita isplivalih na plažama u Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu, kako bi istražila istoriju populacije tokom poslednjih 1,1 milion godina.
Autor studije dr Kirsten Thompson, sa Univerziteta u Eketeru, rekla je: „Stanovništvo se približno udvostručilo pre oko 250 hiljada godina, poklapajući se sa periodom povećane produktivnosti okeana u južnoj hemisferi, temperature morske površine i potencijalnog širenja pogodnog staništa“.
Čini se da trenutna populacija ima visok nivo genetske raznolikosti i da nema „genetsku strukturu“ (obrasce genetske sličnosti u geografskim oblastima), što sugeriše da kitovi napuštaju svoje rodne grupe i da se široko kreću kroz čitav njihov domet područja južne hemisfere.Kitovi sa kljunom
Kljunasti kitovi / Foto: Dylan Walker
Na osnovu ovih otkrića, ovaj savršeni spoj visoke genetske raznolikosti, fleksibilnog socijalnog sistema i bogatih staništa na južnoj hemisferi znače da bi sivi kljunasti kitovi mogli biti otporni na promene uslova života i ekosistema.
„Ljudska aktivnost uzrokuje brze ekološke promene u svim staništima na Zemlji, uključujući duboke okeane. Moramo da shvatimo kako bi različite vrste mogle da odgovore na ove promene, ali nedostaju nam detaljna znanja o mnogim životinjama, posebno o morskim kitovima, koji žive duboko u okeanima kao što su sivi kljunasti kitovi“, rekao je dr Tompson.
Podatke o posmatranju ove vrste nemoguće je dobiti – to su mali (pet metara) kitovi koji duboko rone i provode većinu vremena ispod površine tražeći i hraneći se lignjama – kitolovci su ih zbog svojih neuhvatljivih osobina i nesvakidašnjeg ponašanja prozvali „kitovi prevara“.
Studija je koristila i mitohondrijsku DNK za istraživanje istorije populacije, i delimične nuklearne genome za procenu strukture populacije.
„Naša otkrića ukazuju na to da je broj sivih kljunastih kitova bio relativno stabilan u poslednjih 1,1 milion godina. Okeani na južnoj hemisferi mogli bi da podrže iznenađujuće veliki broj kitova sivih kljunova. Dobre vesti za najmanje jednu vrstu. Pokazujemo kako genomski alati mogu pomoći u otkrivanju prošlosti, trenutnog statusa i potencijalnih bliskih budućih promena u populacijama životinja koje su zagonetne, retko se primećuju i izvan su dometa tradicionalnog istraživanja brodovima”, poručuje dr Tompson.
Izvor: Science Daily
