Skladištenje energije u baterijama za bržu energetsku tranziciju

S obzirom da EU želi da do 2030. godine 40% energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ubrzani put za zelenu tranziciju predstavlja rast kapaciteta proizvodnje energije iz OIE, posebno u kombinaciji sa skladištenjem energije u baterijama. Trenutani rast cena, volatilnost i neizvesnost na evropskim tržištima električne energije ukazuju da je pravo vreme za ove investicije.

Često kažemo da je nešto „vazduhu” kada želimo da opišemo nešto neopipljivo ili neosetno za naše osećaje. Na zapadnom Balkanu taj izraz ima i doslovno značenje jer 5000 ljudi svake godine umire od posledica zagađenog vazduha.

U ovom regionu zabeležene su neke od najviših koncentracija zagađenja vazduha u Evropi, odnosno pet puta više od nivoa utvrđenih u nacionalnim smernicama i smernicama Evropske unije. Takođe, to je daleko više od smernica Setske zdravstvene organizacije o kvaliteti vazduha (Studija UN-a o životnoj sredini), pri čemu su glavni izvori emisija lebdećih čestica – proizvodnja električne energije iz termoelektrana (uglavnom na lignit), i grejanje domaćinstava.

Prelazak na čistu energiju

Međutim, to se može promeniti ukoliko prelazak na čistu energiju postane prioritet i sastavni deo razvojnih politika. Postrojenja na ugalj i lignit ne nalaze se samo na zapadnom Balkanu. Uopšteno gledajući,  u zemljama jugoistočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku, više od polovine električne energije proizvodi se iz kamenog uglja i lignita.

Uz to, jugoistočna Evropa izvozi električnu energiju u EU, što znači da on ima ključnu ulogu u daljoj proizvodnji električne energije iz uglja u tom regionu. Proizvodnja energije iz uglja i lignita dovodi do izrazito visokih nivoa zagađenja vazduha. Lignit je posebno štetan zbog visokog učešća vlage, zbog čega je potreban u većoj količini za proizvodnju iste količine energije.

Rešenja za energetsku tranziciju

U vreme kad brojne države, suočene s visokim cenama energije zbog geopolitičkih promena i rata u Ukrajini, preispituju svoje planove prelaska na čistu energiju i odlučuju se za produženje radnog veka elektrana na ugalj, korisno je da se razmotre skriveni troškovi proizvodnje energije iz uglja i konkretna rešenja koja mogu da ubrzaju zelenu tranziciju, ali za koja je potrebno brzo delovanje.

Neophodno je da povećanje kapaciteta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u regionu, posebno u kombinaciji sa skladištenjem energije u baterijama, postane sastavni deo te tranzicije. Hibridni baterijski sistemi za skladištenje energije iz obnovljivih izvora mogli bi da zamene ugalj i osiguraju uravnoteženije snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora.

Kombinacijom energije sunca i vetra sa četvorosatnim baterijama može da se skladišti višak energije koji je dovoljan da se nadomesti prekid proizvodnje u periodima kad nema dovoljno sunca ili vetra.

Iako se cena baterijskih ćelija u poslednjih deset godina smanjila, s 1200 USD/kWh na 100 USD/kWh, potpuno izgrađeni i integrirani baterijski sistem za skladištenje energije i dalje je otprilike dvostruko skuplji. Zato ti sistemi još godinama neće biti konkurentni u kontekstu cena električne energije temeljnih elektrana (eng. base load) u Evropi, pre rata u Ukrajini.

Pravo vreme za zelene investicije

Međutim, uzimajući u obzir trenutani rast cena, volatilnost i neizvesnost na evropskim tržištima električne energije, čini se da je sada pravo vreme za privlačenje ulagača u izgradnju hibridnih baterijskih sistema za skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Rešenje bi mogli  da predstavljaju jednokratni podsticaji za kapitalna ulaganja u baterije, odnosno bespovratna sredstva koja bi osigurali donatori ili država. Na taj način bi se investitorima pomoglo da nadomeste dodatne troškove kapitala, a državama da ubrzaju realizacijuu svojih klimatskih ciljeva i krenu putem čiste energije.

Zavisno od toga da li je reč o energiji sunca ili vetra, 3000 MW energije iz obnovljivih izvora u kombinaciji s baterijama može da zameni elektranu na ugalj od 1000 MW, koja radi na 50 % opterećenja. Dalja analiza troškova pokazuje da bi izgradnja potpuno nove cenovno pristupačne elektrane na ugalj od 1000 MW koštala oko 2 milijarde USD, dok bi bilo potrebno oko 3 milijarde USD za zamenu elektrane na ugalj od 1000 MW hibridnim rešenjima za skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Ubrzana dekarbonizacija

Zato bi, okvirno govoreći, obezbeđivanjem jednokratne bespovratne podrške za kapitalna ulaganja ili povoljnih zajmova od 1 milijarde USD za svakih 3000 MW u hibridnim sistemima s obnovljivim izvorima i baterijama za skladištenje energije, ti sistemi postali konkurentni u odnosu na proizvodnju električne energije u temeljnim elektranama na ugalj i bila bi moguća ubrzana dekarbonizacija.

Zahvaljujući kombinaciji obnovljivih izvora energije i baterija, kao i  konkurentnim veleprodajnim tržištima električne energije, mogli bi da se stvore uslovi za gašenje elektrana na ugalj. Iako je proizvodnja energije iz uglja i dalje najjeftinija dostupna opcija, pa su elektrane na ugalj profitabilne kad posluju na 80% godišnjeg kapaciteta – to nije slučaj sa onima koje posluju na 40% godišnjeg kapaciteta.

S obzirom na veliko iskustvo u ulaganjima na deregulisanim tržištima električne energije, Međunarodna financijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, nudi globalnu stručnost i platformu za konkurentne, minimalno subvencionirane aukcije za obnovljive izvore energije i baterije.

Podsticaj tržišta

IFC trenutno s društvom IEnova (Sempra) iz Meksika radi na izgradnji baterije od 100 MW (deo fazne izgradnje ukupnog kapaciteta od 500 MW), radi izvoza solarne energije u Kaliforniju.

Pre rata u Ukrajini IFC je u partnerstvu sa Setskom bankom i nezavisnim ukrajinskim operatorom prenosnog sistema, društvom Ukrenergo, sarađivao na izradi modela integrisanja baterije od 200 MW kao pomoći Ukrajini u sinhronizaciji s evropskom elektroenergetskom mrežom (ENTSO-E) i radi podrške u dekarbonizaciji energetskog sektora.

IFC podržava i Albaniju u uspostavljanju veleprodajnog tržišta električne energije (ALPEX), u nadi da će se jednog dana povezati s ostalim tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi radi podsticaja razmene i regionalnog tržišnog takmičenja, što uključuje komplementarnost resursa i dekarbonizaciju regije.

Stabilnost mreže

Osim što mogu da ubrzaju gašenje elektrana na ugalj i osiguraju dobrobiti za ljudsko zdravlje, baterije mogu da doprinesu i stabilnosti mreže. S obzirom da udeo energije iz obnovljivih izvora raste, elektroenergetska mreža može da postane nestabilna, što može negativno da utiče na obnovljive izvore energije (operator elektroenergetskog sistema može da ih isključi).

Osim toga, za realizaciju ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u nekoj zemlji obično je potrebno šest, sedam godina manje nego za realizaciju neophodnih ulaganja u mrežu. Solarna elektrana može da se izgradiza šest meseci, ali je zbog ekoloških i socijalnih razloga, uključujući pravo službenosti puta, za izgradnju dalekovoda potrebno od šest do sedam godina. Ko bi hteo dalekovod u svom dvorištu?

U tom kontekstu bi baterije ponekad mogle da budu korisna zamena za dalekovode. Kad sami dalekovodi ne mogu da prate prodor obnovljivih izvora, povećanje prenosnog kapaciteta dalekovoda ili kombinacija dalekovoda s baterijskim sistemima za skladištenje energije – to bi moglo da bude efikasno rešenje.

U budućnosti će konkurentna deregulisana tržišta električne energije, zajedno sa proširenjem prenosne mreže i baterijama, biti ključ za dekarbonizaciju regiona.

* Autor članka je glavni stručnjak za energetiku u IFC-u, članu Grupe Svetske banke, najvećoj globalnoj razvojnoj instituciji usmerenoj isključivo na privatni sektor

Izvor: Poslovni dnevnik

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti