U sredu je ruski državni energetski gigant Gasprom smanjio isporuke gasa Evropi preko Severnog toka 1 na samo 20 odsto kapaciteta gasovoda.

Dok je Gasprom kao poremećaj naveo održavanje turbina, zvaničnici Evropske unije su poslednji u nizu prekida u snabdevanju ocenili kao „politički motivisan” potez povezan sa tenzijama između Brisela i Kremlja zbog rata u Ukrajini.

LNG fjučersi u Evropi skočili su za čak 10 odsto na vestima, dok su spot cene u severnoj Aziji skočile na najvišu tačku od marta.

Kreće borba za kupovinu ograničene količine gasa

Javna preduzeća u Južnoj Koreji i Japanu su navodno zabrinuta da će Evropa gomilati više gasa kako se približava zima na severu i brzo se kreću da obezbede što je moguće više isporuka LNG-a.

„Direktan uticaj smanjenja protoka kroz Severni tok će stvoriti pojačanu konkurenciju za veoma ograničene LNG količine“, rekao je Kaušal Rameš, energetski analitičar u kompaniji Ristad Enerdži sa sedištem u Singapuru.

„Očekujemo da će se azijski kupci koji to mogu priuštiti – uglavnom Japan i Tajvan – takmičiti sa Evropom. Fizičke transakcije u Aziji već premašuju 47 dolara/MMBtu (metričkih miliona britanskih termalnih jedinica), a ipak nismo ni blizu zime.

Iako su u prošlosti postojale značajne regionalne varijacije u cenama LNG-a, tržište se poslednjih godina sve više globalizuje. Cene u Aziji sada pomno prate one u Evropi, dok Sjedinjene Države i dalje drže prihvatljivu cenu gasa. SAD su trenutno najveći svetski proizvođač gasa a predviđa se da će to biti i u budućnosti.

„Sve dok je Evropa u deficitu sa gasom, tamošnji događaji će nastaviti da upravljaju cenama LNG i u Aziji“, dodaje Rameš.

Siromašne zemlje Azije doživljavaju energetski kolaps

Efekat skoka cena se ne oseća podjednako širom regiona. Dok zemlje sa dubokim džepovima poput Japana i Južne Koreje imaju rezerve da apsorbuju strmoglave skokove, zemlje u razvoju, posebno u Južnoj Aziji, muče se sa kupovinom zalihe gasa.

Pakistan je iskusio učestale nestanke struje, duge i više od 12 sati poslednjih nedelja, dok se nova vlada u zemlji bori da dobije više gasa. Produženi prekidi snadbevanja električnom energijom usred ekstremne vrućine doveli su krajem juna na ulice gomile ljutih stanovnika Karačija, a policija je koristila suzavac i pendreke da rastera demonstrante.

Početkom jula pakistanska državna gasna kompanija nije uspela da privuče nijednog dobavljača na tender za kupovinu LNG vrednog milijardu dolara. Energetska kriza pogoršala je borbu novog premijera Šehbaza Šarifa da održi legitimitet, dok njegova vlada pokušava da obuzda ekonomsku krizu i pregovara o pomoći sa Međunarodnim monetarnim fondom.

U Šri Lanki, gde je nestašica energenata prethodila totalnom kolapsu privrede zemlje i nacionalne vlade u maju, zalihe benzina u zemlji su blizu nuli.

Ekonomisti u regionu kažu da će otpornost zemalja zavisiti od dužine nestabilnosti.

„Ako se radi o kratkoročnoj krizi koja se smiri u narednih šest meseci, ne očekujem nove velike žrtve“, rekao je Badri Narajanan Gopalakrišnan, ekonomista iz Delhija koji je prethodno konsultovao Azijsku razvojnu banku.

„Ne mislim da će Pakistan krenuti putem Šri Lanke, jer je malo više diverzifikovan sa većim domaćim kapacitetima i relativno se manje oslanja na skupi uvoz. To je teška situacija, ali su siromašnije ekonomije obično naviknute na manje zalihe energenata iz raznih razloga“, dodao je on.

Recesija bi mogla da uništi potražnju

„Nedavni naleti rasta i razvoja određenih država u razvoju su ih učinili zavisnijim od energenata, ali situacija još uvek  nije tragična ukoliko te zemlje uspeju da diverzifikuju svoje izvore energije, kao što Indija sve više čini. Međutim, sve zemlje su ranjive ukoliko kriza ode u nedogled.

Brzo zaoštravanje ponude bi takođe moglo da utiče na potražnju, jer cene u tom slučaju prete da postanu neodržive, što bi, u kombinaciji sa drugim destabilizujućim makroekonomskim faktorima, pomračilo ionako nestabilne ekonomske izglede.

„Najveći makro trend koji sada utiče na stranu potražnje je cena. Cene su iznad nivoa pristupačnosti za veći deo industrijskog sektora čak i u Evropi“, rekao je Rameš.

„To znači da, u kombinaciji sa ukupnom inflacijom cena energenata i hrane, kao i povećanjem kamatnih stopa potrebnim da se izbavimo iz inflatornog trenda – ne bi trebalo da odbacimo uticaj predstojeće recesije na uništavanje potražnje.

Rastuće cene gasa mogu ugroziti njegovu poziciju u energetskom miksu u budućnosti

Pandemija COVID-19 je izazvala jo-jo efekat kada je u pitanju globalna potražnja za energentima. Podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pokazuju pad potražnje za više od 3 procenta u prvom kvartalu 2020. godine, u vreme kada je COVID-19 bio u zamahu, dok je oporavak pokrenuo ponovni porast potražnje za 6 procenta u 2021. IEA predviđa da će potražnja ove godine porasti za 2,4 procenta, što je stopa rasta ekvivalentna pre pandemije. Međutim, rastuće cene mogu ugroziti poziciju gasa u energetskom miksu u budućnosti. IEA već predviđa da će se potrošnja gasa blago smanjiti 2022. godine, dok se u narednim godinama očekuje značajan pad potrošnje.

„Vidimo rizik od trajnog uništenja potražnje LNG-a u nekim zemljama koje bi mogle da se zadrže na uglju i mazutu dok ne pređu direktno na obnovljive izvore energije nekoliko godina kasnije. To je realna situacija, osim ako im uskoro LNG bude dostupan po konkurentnim cenama“, rekao je Rameš.

Gopalakrišnan je rekao da bi skok na obnovljive izvore bio od ključne važnosti, posebno za zemlje koje nemaju rezerve uglja.

„Obnovljivi izvori energije imaju niske marginalne troškove i mogu smanjiti prekomernu zavisnost od uvoza goriva“, rekao je on. „Na kraju krajeva, ulaganje u obnovljive izvore energije je put napred za region“ dodaje Gopalakrišnan.

Izvor: AlJazeera