Globalni porast potražnje za energijom mogao bi da izazove još tri godine nestabilnosti tržišta i rekordno zagađenje uz elektrana, ukoliko zemlje ne izvrše velike promene u načinu na koji proizvode električnu energiju, upozorila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

IEA je prošle godine zabeležila najveći porast potražnje za električnom energijom ikada, što je izazvalo nestanak struje u velikim ekonomijama i dovelo do istorijskih visokih cena energije i rekordnih emisija.

U godišnjem izveštaju IEA o električnoj energiji navedeno je da bi ovo moglo da se nastavi još tri godine, sa ozbiljnim posledicama po potrošače i privrede, ukoliko ne dođe do bržih strukturnih promena u načinu proizvodnje električne energije.

„Oštri skokovi cena električne energije u poslednje vreme izazivaju teškoće mnogim domaćinstvima i preduzećima širom sveta. Postoji rizik da postanu pokretač društvenih i političkih tenzija“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

IEA je otkrila da je svetska potražnja za električnom energijom porasla za 6% prošle godine, nakon globalnog ekonomskog oporavka od recesije pandemije 2020. godine. To je najveći porast od 2010. godine, kada su ekonomije počele da se oporavljaju od globalne finansijske krize. Ukupan porast potražnje za električnom energijom bio je veći od 1.500 teravat-sati – najveći do sada.

Kina „pojela“ polovinu nove potražnje

Otprilike polovina rasta potražnje za električnom energijom dogodila se samo u Kini, gde je porasla za oko 10% u poređenju sa 2020. I Kina i Indija su pretrpele nestanke struje u drugoj polovini godine, jer isporuke uglja nisu bile u korak sa potražnje za njihovim elektranama, što je dovelo do ekonomskog usporavanja u Aziji.

U Velikoj Britaniji, cene na tržištu električne energije dostigle su rekordne vrednosti poslednjih meseci To se desilo zbog toga što ova zemlja, skoro polovinu svoje električne energije proizvodi u gasnim termoelektranama. Troškovi ovakve proizvodnje su porasli nakon globalne krize u snabdevanju gasom, koja je izazvala rekordno visoke tržišne cene širom Evrope.

Sve veći trošak „održavanja svetla upaljenim“ doveo je Ujedinjeno Kraljevstvo do nacionalne energetske krize. Računi domaćinstava su porasli, dobavljači energije su propali, a fabrike bile prinudno zatvorene.

Renesansa uglja

Globalno opterećenje elektroenergetskih sistema takođe je dovelo do rekordnih emisija iz proizvodnje električne energije, jer se ekonomije okreću jeftinijim elektranama na ugalj, kako bi izdržale nalet troškova.

„Kreatori politike sada treba da preduzmu mere, kako bi ublažili uticaje na najugroženije i da bi se pozabavili osnovnim uzrocima. Veća ulaganja u tehnologije sa niskim emisijama ugljenika, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i nuklearnu energiju – zajedno sa širenjem robusnih i pametnih električnih mreža – mogu nam pomoći da se izvučemo iz današnjih poteškoća”, rekao je Birol.

Izveštaj IEA je otkrio da je proizvodnja iz obnovljivih izvora energije porasla za 6% u 2021. godini. Ali, to povećanje nije bilo u stanju da drži korak sa porastom tražnje, pošto su se ekonomije ponovo otvorile nakon iznenadnih blokada Covid-19, koje su ugušile privredni rast.

Kako bi zadovoljili porast potražnje za električnom energijom, proizvođači struje su u termoelektranama na ugalj proizveli 9% više električne energije prošle godine. To je podmirilo više od polovine globalnog povećanja potražnje za električnom energijom. Sa poskupljenjem gasa dostignut je vrhunac svih vremena u proizvodnji iz uglja. Prema podacima IEA proizvodnja električne energije proizvedena u gasnim elektranama porasla je za 2% prošle godine. Proizvodnja u nuklearnim elektranama porasla j9e za 3,5%.

Rekordne emisije CO2

Povratak na prljavije izvore električne energije doveo je do toga da se ukupne svetske emisije ugljen-dioksida (CO2) iz proizvodnje električne energije povećaju za 7%, što je novi rekord svih vremena, nakon što su pale u prethodne dve godine, saopštila je IEA.

Birol je upozorio da će emisije iz proizvodnje električne energije morati da se smanje za 55 odsto do 2030. ako se svet nada da će ograničiti porast globalnog zagrevanja tako što će dostići emisiju „neto-nula ugljenika“ do 2050. godine.

„Ali u odsustvu velikih političkih akcija vlada, te emisije će ostati na istom nivou tokom naredne tri godine. Ovo ne samo da naglašava koliko smo trenutno daleko od puta do neto-nulte emisija do 2050. godine već, takođe, ukazuje na ogromne promene koje su potrebne da sektor električne energije ispuni svoju ključnu ulogu u dekarbonizaciji šireg energetskog sistema”, poručio je Birol.

Izvor: The Guardian