Uprkos činjenici da je prethodna zima protekla bez poremećaja u isporuci, da su cene gasa sada na nivou od pre krize, da su skladišta širom EU relativno popunjena i da je EU pokrenula i zajednički mehanizam nabavke gasa, slovenački najveći trgovac ovim energentom – Geoplin, ostaje oprezan u svojim predviđanjima za predstojeću grejnu sezonu.

Bez obzira na to što su berzanski uslovi povoljni, cena gasa je na starim nivoima nakon prošlogodišnjeg naglog skoka, a isporuke nesmetane, u Sloveniji je još uvek aktiviran prvi nivo ranog upozorenja za

Kompanija Geoplin, poručuje da bi predstojeća zima mogla da predstavlja veći izazov za EU od prethodne. Smatraju da snabdevanje Evrope, a time i Slovenije, neće biti ugroženo, ali bi navedeni faktori mogli da dovedu do još jednog skoka cena prirodnog gasa.

Cene za isporuku dan unapred su niske, ali nisu takve za isporuke dalje

Promptna cena na mađarskoj Hudek berzi trenutno je 28 evra po megavat-satu (MVh), što je veoma blizu dugogodišnjeg proseka pre krize (oko 20 evra po MVh). Snižene cene energenata omogućavaju pokretanje energetski intenzivne industrije koja prošle godine nije bila isplativa. Cene gasa su u pojedinim delovima godine bile i deset puta veće nego danas.

Međutim, veliko je pitanje koliko je dobra priprema za predstojeću zimu i da li se može ponoviti eksplozija cene gasa do koje je došlo prošle godine. Iz Geoplina kažu da pred zimu i dalje postoje određeni rizici.

Ruski gas

To je, pre svega, potpuna obustava isporuke prirodnog gasa iz Rusije u Evropu. Ruski gas je 2021. pokrivao 40 odsto ukupnog snabdevanja EU gasom, sada ih je ostalo samo deset (ne isporučuje se u Sloveniju, pošto je ruski Gasprom prekinuo isporuke Geoplina krajem prošle godine),

Drugi rizik jeste povećana potražnja Kine za tečnim prirodnim gasom – LNG (to bi značilo da će Evropa i Kina konkurisati za snabdevanje ovim gasom). Zatim, rizik postoji i od ponovnog rasta potrošnje prirodnog gasa od strane evropskih industrijskih potrošača. Stručnjaci prepoznaju otežavajuću okolnost i u potencijalno nepovoljnim vremenskim uslovima – toplo i suvo leto i hladna zima u Evropi.

Zbog toga su cene za snabdevanje gasom u poslednjem kvartalu ove godine i dalje skoro duplo veće od spot cena.

Hoće li biti još alžirskog gasa?

Šta su nadležni uradili u poslednjih godinu dana, kako bi Slovenija u sledeću zimu ušla spremnija i otpornija na rizike koje donose nestabilni uslovi na berzi?

Najvažnija promena svakako je ugovor Geoplina i alžirskog Sonatracha, koji pokriva oko trećinu domaćih godišnjih potreba (uzimajući u obzir očekivano povećanje potrošnje zbog priključenja novog gasno-parnog bloka Energetike Ljubljana). Alžirski gas u Sloveniju stiže od januara.

Kada je ugovor potpisan, Vlada je najavila da će raditi na povećanju alžirskih količina na polovinu slovenačkih potreba (oko 500 miliona kubnih metara). U Geoplinu, na pitanje da li su pristali na povećanje količina, odgovaraju:

„Možemo reći da, u principu, postoji obostrani interes za dalju saradnju Geoplina i Sonatracha, ali za sada ne možemo da otkrivamo detalje razgovora.”

Nabavka za narednu zimu

Slovenački dobavljači druge količine gasa kupuju na evropskim berzama.

„Reč je o gasu koji nije iz Rusije, već se gasovodima i LNG terminalima uliva u EU“, objašnjavaju u ministarstvu. Nezvanično, Geoplin se sada prijavljuje na tendere za količine na LNG terminalima na Krku u Hrvatskoj i Rovigu u Italiji.

Prošle godine se kao prepreka isporukama sa Krka pominjao i nedovoljan kapacitet gasovoda, koji slovenačko-hrvatsku granicu prelazi kod mesta Rogatec. Kapacitet gasovoda je trenutno 0,26 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je otprilike četvrtina slovenačkih godišnjih potreba.

U kompaniji Plinovodi, koja brine o slovenačkoj gasnoj mreži, objasnili su da je hrvatski operater već započeo dogradnju gasovoda na trasi od LNG terminala Krk do Bosiljeva i do granice.

„Prenosni kapacitet od Hrvatske do Slovenije biće povećan u prvoj fazi na 1,5 milijardi kubnih metara godišnje“, kažu u ovoj kompaniji i dodaju da za takvo povećanje nisu potrebna nikakva prilagođavanja na slovenačkoj strani.

Zajednička evropska kupovina gasa

Slovenačko resorno ministarstvo takođe polaže velike nade u zajedničku kupovinu gasa koju je nedavno uvela EU.

Platforma AggregateEU počela je da prikuplja prve upite 25. aprila, a na učešće su pozvana i tri velika slovenačka trgovca, Geoplin, Petrol i Gen-I, za koje je država takođe dala garanciju.

„Ova opcija je dobra jer je podržana evropskim zakonodavstvom i podrškom. Očekuje se niža cena i može se odustati od kupovine ukoliko dobavljač dobije jeftiniji gas na drugom mestu“, kažu u ministarstvu.

Geoplin se prijavio, ali Petrol nije, pošto kupuje gas od Geoplina. Još uvek čekamo odgovor Gen-I.

Skladišta gasa

Objekti za skladištenje ostaju važan element sigurnosti snabdevanja gasom EU. U Sloveniji ih nema, ali ih Geoplin iznajmljuje u susednim zemljama, najviše u Baumgartenu, u Austriji. O kakvim se kapacitetima radi, ne kažun i formulišu to kao poslovnu tajnu.

„Međutim, procenjujemo da je trenutno zakupljeni kapacitet skladišta u inostranstvu dovoljan za nesmetano poslovanje i istovremeno, naravno, usklađenost sa evropskim zahtevima za punjenje skladišta prirodnog gasa.

Popunjenost skladišta u EU

Podaci evropske platforme za skladištenje gasa AGSI pokazuju da su sva skladišta u EU trenutno popunjena 67 odsto, a samo austrijska 74 odsto.

U najnovijoj projekciji, Evropsko udruženje gasnih operatera (ENTSOG) predviđa da i bez ruskog gasa EU može do oktobra (odnosno do početka grejne sezone), dostići kapacitet od 90 odsto. Ukoliko u tome uspe, u slučaju normalne zime, zalihe bi do kraja marta pale na 11 odsto, a u slučaju hladne zime na dva odsto. Bez obzira na vremenske prilike, EU bi trebalo da preživi zimu bez prekida u snabdevanju.

Izvor: N1 Slovenija