Prošle godine je Salonit u Anhovu izgradio solarnu elektranu veličine jednog i po fudbalskog terena, a sada će je još povećati. Od septembra solarna elektrana stoji i na krovu stoji na krovu Šparovog distributivnog centra u Ljubljani, a ove godine ovaj trgovac planira da ugradi elektrane na još 30 objekata širom zemlje. Povećani entuzijazam kompanija, koje kao motiv uglavnom navode cenu i samoodrživost, vidi se i u statistici: ovog januara smo od sunca proizveli pet puta više struje nego u istom mesecu prošle godine.

U Sloveniji je prošle godine ubrzana i proizvodnja struje od sunca, ali bi ove godine – barem na osnovu podataka za januar – skok mogao biti još veći.

Rast proizvodnje

Solarne elektrane su 2021. godine proizvele 302 gigavat sata (GWh) električne energije, što je iznosilo 1,9 odsto ukupne proizvodnje. Prošle godine proizveli su 358 GWh ili 2,7 odsto ukupne proizvodnje u Sloveniji (koja je iznosila 13.150 GWh).

Ove godine u januaru, prema (doduše privremenim) podacima Zavoda za statistiku, proizveli su 70 GWh ili 5,5 odsto ukupne proizvodnje električne energije u našoj zemlji. To je pet puta više nego prošlog januara, ili oko petine prošlogodišnje godišnje proizvodnje od sunca.

Skupa struja pokrenula solarne elektrane

U martu prošle godine razlog za eksploziju potražnje za solarnim elektranama uglavnom je bila povećana cena struje. Tada je direktorka Eko fonda Mojca Vendramin ocenila da se investicija u solarnu elektranu, koja je trebalo da košta između 11 i 13 hiljada evra, isplatila i bez subvencije, za koju je novac ponestajao u to vreme.

Slovenačka Vlada, koja je u koalicioni sporazum uključila ubrzana ulaganja u obnovljive izvore energije, posebno u solarne elektrane, ipak je obezbedila novac Eko fondu kako bi od ove godine ponovo uveo subvencije. Pored toga, nedavno je donela zakon koji ima za cilj da podstakne postavljanje solarnih elektrana na određenim prostorima, kao što su parkinzi, deponije, jezera za eksploataciju uglja, kao i poljoprivredno i šumsko zemljište.

Ulaganja u mrežu

Brz rast količine električne energije koju dobijamo od sunca je, barem delimično, rezultat toga što se kompanije sve više odlučuju za solarne elektrane. Iz Elektro Primorske su rekli da su prošle godine primili ukupno 2.800 prijava za priključenje solarnih elektrana, od čega je 240 preduzeća. U prethodnoj godini podneli su 50 prijava.

Po pravilu, kompanije biraju elektrane priključne snage između 50 kilovata (kW) i 900 kW, a neke su i veće. Tako je 2021. godine izdato devet dozvola, a prošle godine osam dozvola za elektrane snage preko 1 MW.

Razvojna analiza

Na pitanje da li priključenje (većih) elektrana za njih kao distributera predstavlja problem, iz Elektre Primorske su nam objasnili da za svaku veliku elektranu vrše operativnu, a po potrebi i razvojnu analizu mogućnosti priključenja, na osnovu kojih su dati zahtevi za povezivanje i rad, kao i moguće tačke priključka.

„U slučaju velikih elektrana, generalno je potrebno ulagati u proširenje i – ili jačanje postojeće mreže ili izgradnju nove mreže“, kažu iz ove kompanije.

Desetogodišnji plan

Sistemski operater distributivne mreže nedavno je odobrio desetogodišnji plan investicija u kojem piše da će za 10 godina morati da se uloži 3,5 milijardi evra u mrežu, takođe ili uglavnom zbog zelene tranzicije, koja povećava ukupan troškovi ulaganja u obnovljive izvore. Za ovo još nema novca: za ovu godinu distributeri predviđaju investicije od 70 miliona evra, po planu bi trebalo da ulože 190 miliona evra.

Verovatno jedna od najvećih elektrana u našoj zemlji izgrađena je prošle godine u Salonitu u Anhovu, i to na krovu hale za prethomogenizaciju u kamenolomu. Kako je objasnio član Odbora Dejan Cviter, oni su izabrali model energetskog ugovaranja sa dobavljačem energetskih usluga Interenerg.

Bez dodatnih troškova

Salonit Anhovo je obezbedio prostor i ostalu neophodnu infrastrukturu na lokaciji gde je Interenergo tada postavio solarnu elektranu. Salonit sada svu solarnu energiju koju proizvodi postrojenje kupuje od Interenerga. Električna energija se u potpunosti koristi u procesu proizvodnje, bez naplate prenosne i distributivne mreže (pošto se struja troši na mestu proizvodnje), objašnjava sagovornik.

Očekuje se da će elektrana nominalnog kapaciteta 2,23 megavata proizvoditi 2.120 megavat sati električne energije godišnje.

Novi kapaciteti

„Ovo je onoliko električne energije koliko godišnje potroši oko 500 prosečnih domaćinstava“, kaže Cviter i dodaje da kompanije trenutno instaliraju dodatnih 1,5 MV kapaciteta na krovnim površinama Salonita. Solarne elektrane će ukupno pokriti pet odsto potreba kompanije za električnom energijom.

Salonit za nekoliko godina želi da poveća kapacitet za toliko da iz ovog izvora dobije dobru trećinu električne energije potrebne za proces proizvodnje. Između ostalog, želeli bi da na terenu postave solarne elektrane.

Niži troškovi, samosnabdevanje

Na pitanje kako se određuje cena ove struje, odnosno koliki je period povrata investicije, iz Cvitera nisu dali direktan odgovor. Rečeno je, međutim, da se investicija kompanije isplati jer će se njihova potrošnja električne energije značajno povećati zbog ciljeva dekarbonizacije proizvodnje cementa.

Između ostalog, ograničiće poskupljenje mrežarine, a osim toga, izgradnja solarne elektrane znači i veću predvidljivost budućih troškova i delimičnu zaštitu od „nenormalnih oscilacija” cena struje, u šta smo se uverili nakon početak rata u Ukrajini, kaže sagovornik.

Zelena energija u proizvodnim procesima

Na pitanje da li zbog dinamike proizvodnje solarne elektrane, koja je vezana za sunčevu svetlost, prilagođavaju proizvodnju u cementari, odgovorio je da je za sada mali udeo struje iz solarne elektrane. Ako bi se povećao, prilagodio bi se proces proizvodnje, tako da se proizvodi i troši najviše energije kada je solarna elektrana najproduktivnija, ili kada sija sunce.

„Ako uzmemo za primer Nemačku, tamošnja vlada, u kojoj odlučuju i Zeleni, opredelila se da dva odsto ukupne površine zemlje bude izdvojeno za solarne elektrane na terenu. Ako te odnose prevedemo na Sloveniju, to bi značilo više od 40 hiljada hektara solarnih elektrana na zemlji. Da u budućnosti ne bismo bili zavisni od uvoza zelene struje i zelenog vodonika, smatramo da bi takve ciljeve trebalo postaviti i u Sloveniji.“

Špar širi mrežu elektrana

Trgovački lanac Špar je prošle godine postavio i solarnu elektranu na krov distributivnog centra u Ljubljani, koja bi trebalo da pokrije 16 odsto potreba za električnom energijom. Kompanija je predvidela da će elektrana snage oko 1 MV proizvoditi jedan GWh električne energije godišnje, što je uporedivo sa godišnjim snabdevanjem 350 domaćinstava ili malog sela.

U poslednja četiri meseca prošle godine Špar je proizveo 380 MWh energije. Nisu odgovorili na pitanje u vezi sa rokom otplate i finansijskim uštedama u ceni električne energije koju je investicija donela. „Solarna elektrana još nije u funkciji tokom cele godine, tako da, nažalost, još ne možemo da vam damo pravu procenu o njoj”.

Opremanje ekspozitura elektranama

David Kovačič, generalni direktor Špara u Sloveniji, u septembru je rekao da je Spar i pre energetske krize imao godišnji cilj da svake godine smanji potrošnju energije za tri odsto po kvadratnom metru. „Sada smo to dodatno ubrzali. Nedavno smo pustili solarnu elektranu u našem skladištu u Ljubljani, koja pokriva oko 16 odsto potreba za električnom energijom na samoj lokaciji. Ove godine ćemo opremiti još tri ekspoziture solarnim elektranama, a sledeće godine još 30, jer verujemo da ćemo biti energetski samostalniji“, najavio je Kovačič.

Pored cene, kako je rekao, još dva faktora pokreću kompaniju kada se odlučuje za solarne elektrane: nezavisnost i održivost.

 „Kompaniji je u interesu da sama proizvodi makar deo električne energije. Istovremeno, podjednako važna mera je i opremanje svih novih poslovnih jedinica, kao i svih postojećih, najštedljivijim tehnologijama dostupnim na tržištu prilikom svakog renoviranja”, rekli su u Šparu.

Izvor: N1 Slovenija