Slovenija: Elektrodistributivna mreža – usko grlo zelene tranzicije

Slovenija će postaviti ambiciozne ciljeve i povećati udeo obnovljivih izvora energije, predviđa vlada Roberta Goloba, koja, pre svega, računa na ubrzanje investicija u solarne i vetro elektrane. Stanovništvo jeste za to, ali gde spojiti nove solarne elektrane? Prema oceni nadležnih, stanje u oblasti razvoja elektrodistributivne mreže je alarmantno.

Kao i druge zemlje Evropske unije (EU), Slovenija je svoj put energetske transformacije postavila u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEPN), koji predviđa ciljeve i mere do 2030. godine. Poslednji NEPN, koji datira iz 2020. godine, potrebno je ažurirati, s obzirom da su ciljevi zelene transformacije EU sada mnogo ambiciozniji.

Osim toga, situacija se potpuno promenila zbog rata u Ukrajini i Evropa više nema nameru da se oslanja na ruski gas. Do ove godine prirodni gas se smatrao energentom, iako je fosilno gorivo, ali manje štetno od uglja, pa bi stoga trebalo da bude pogodan za prelazni period.

Ostvarivanje ciljeva

Autori plana su izneli podatke koliko je Slovenija do sada bila (ne)uspešna u ostvarivanju svojih ciljeva i zacrtali budući put do 2030. Njihov plan je da zajedno sa stručnom i širom javnošću obnove NEPN, pa pozivaju svi da učestvuju (uporedo sa onlajn anketom). NEPN i njegovo ispunjenje predstavlja akcioni plan na osnovu koga će Slovenija delovati u narednih sedam godina, ali i uslov za povlačenje milionskih evropskih kohezionih fondova. Drugim rečima, na osnovu ovih planova EU utvrđuje koliko su zemlje „marljive” u ispunjavanju postavljenih ciljeva.

Slovenija nije sebi postavila mnogo ambiciozne ciljeve, ali u nekim oblastima nije ostvarila ni ove.

Pročitajte i: Slovenija: Novi zakonski okviri za energetske zahteve EU

„Ciljevi će biti veći, dokument još ambiciozniji“, najavio je ministar za infrastrukturu Bojan Kumer na javnoj prezentaciji obnove dokumenta, ističući da je ciljeve lako zapisati, ali da je najvažnije da se oni sprovedu u plan.

Ciljevi će biti merljivi i biće određeno ko šta treba da uradi i kada.

Nizak udeo u korišćenju OIE

Slovenija je prilično uspešna u postizanju nekih ciljeva, među kojima je i energetska efikasnost. Sa 51,6 teravat sati (TVh), finalna potrošnja energije u 2020. je već bila ispod cilja za 2020. (59,5 TVh), a takođe i cilja za 2030. (54,9 TVh). Poslednjih godina uglavnom smo ubrzali energetsku obnovu zgrada. Upotreba finalne energije u zgradama bila je 21% manja u 2020. nego u 2005. godini, a emisija gasova staklene bašte iz ovog izvora bila je niža za 55%.

Međutim, veoma smo neuspešni u ostvarivanju udela u korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). U sadašnjem planu, cilj Slovenije je da do 2030. godine dostigne 27 odsto finalne potrošnje energije (32 odsto na nivou EU). U revidiranom planu cilj će biti veći, ali ministarstvo ne može da predvidi koliko će to povećanje iznositi.

Na nivou EU cilj je postavljen na 40 odsto, a s obzirom na sadašnji odnos, za Sloveniju bi mogao da bude oko 35 odsto.

Kupovinom do cilja

Međucilj koji je Slovenija postavila jeste 25% učešća obnovljivih izvora u konačnoj upotrebi energije do 2020. godine. Taj cilj nismo ostvarili. Došli smo do 24,1 odsto, a preostali udeo smo „kupili” od Čeha. Češka je premašila zacrtane ciljeve, pa je umela da nam „proda” nedostajući deo. Platili smo je oko pet miliona evra. Međutim, mi tu energiju nismo baš dobili od čeških OIE, to je bio samo statistički transfer, u kojem se udeo Slovenije u OIE na papiru povećao, dok se u Češkoj smanjio. Umesto da od ovog novca ovde grade solarne elektrane, oni to rade u Češkoj.

Takođe, potrebno je uzeti u obzir da je razlog za to što smo, pre svega, dostigli 24,1 odsto – mnogo manja potrošnja energije u 2020. godini, što nije rezultat naših napora, već epidemije. Dok smo u epidemijskoj godini proizvodili više od 92% energije kod kuće, ove godine, kada je privreda bolje, a proizvodnja električne energije loša (uglavnom zbog velike suše koja je smanjila proizvodnju hidroelektrana, a neke čak i zaustavila) , u prvoj polovini godine domaća proizvodnja električne energije pokrivala je samo 74,4 odsto potrošnje. Još gore će biti sledećeg meseca, kada će, zbog remonta nuklearke, Slovenija čak 55 odsto zavisiti od uvozne struje.

Vlada, a u njeno ime ministar Kumer, sada obećava da će stati na kraj papirnim prilagođavanjima i odlučno krenuti putem povećanja sopstvenih obnovljivih resursa.

Slovenci vole obnovljive izvore

U okviru pripreme obnovljenog NEPN-a, Institut Medijana je sproveo anketu i proverio u stanovništvu (na reprezentativnom uzorku i po regionima), koliko su oni naklonjeni različitim izvorima energije. Prema rezultatima, najviše pristalica imaju sunce (78%) i vetar (76%), kao i voda. Izgradnju novih hidroelektrana podržava 51% ispitanika, dok se 7% izričito protivi. Izgradnju (nove) nuklearne elektrane aktivno podržava 35%, protiv je 24%, a ostali su neutralni. Samo 5% ispitanika bi podržalo nove termoelektrane, dok se 66% protivi tome.

Stanovnici su upitani i da li bi pristali da se u njihovoj blizini izgradi elektrana na obnovljivu energiju. Pod uslovom da nema troškova vezanih za instalaciju, njih 63,9% bi se složilo sa postavljanjem hidroelektrane u blizini, 68,7% sa vetroturbinama i 82,7% sa solarnom elektranom.

Veliki deo ispitanika takođe bi bio voljan da koinvestira u elektranu zasnovanu na nekom od obnovljivih izvora, ukoliko bi posle dobijali struju odatle. Za hidroelektranu se izjasnilo njih 38,7%, dobra polovina ili 51,3% bi se opredelilo za opciju – vetar i 71,8% za solarne panele na sopstvenom krovu ili negde u blizini svog domaćinstva.

Šta je sa mrežom?

Vlada Roberta Goloba je nedavno predstavila zakon koji će omogućiti brži plasman uglavnom solarnih, ali i vetroelektrana na tom području. Stanovnici očigledno žele promene, ali je problem predstavlja zagušenje sa mrežom.

 „Sa solarnom energijom imamo najveći potencijal, ali istovremeno i najveći nedostatak, kao rezultat   proteklih godina, čak decenija.

„Dobijam mnoge mejlove, SMS, pozive građana koji žele da postave solarnu elektranu kao najjeftiniji čist izvor, ali ne mogu da je povežu na distributivnu mrežu. Moramo da otklonimo sve ove nedostatke, da to pravilno formulišemo u dokumentu, a pre svega, da implementiramo. Ovome se već posvećujemo“, naglasio je ministar Kumer.

I analiza do sada sprovedenih mera NEPN-a upozorava da je stanje u oblasti implementacije, odnosno nesprovođenja mera razvoja elektrodistributivne mreže, alarmantno. Prema planu, trebalo je da povećamo i finansijske, tehničke i kadrovske resurse za ulaganja u elektrodistributivne mreže, ali oni ne samo da nisu povećani, već su se čak i smanjili.

Usko grlo zelene tranzicije

„Da bi mreža bila održiva i da bi išla u korak sa sve većom potrošnjom, investicije treba povećati za dva ili čak tri puta“, smatra Stane Merše sa Instituta Jožef Stefan, koji je vodeći partner konzorcijuma pripremača NEPN-a.

Kaže da će mreža uskoro postati glavno usko grlo zelene tranzicije u Sloveniji, a na prvom testu mogla bi da bude već ove zime.

„Čitamo da su ljudi, u strahu od gasne krize, kupovali električne radijatore i infracrvene panele. Povećava se i upotreba toplotnih pumpi i električnih automobila“, objašnjava Merše. On kaže da neće biti potpunog nedostatka struje, ali može da dođe do prekida lokalne mreže, posebno u hladnim danima, kada će potrošnja odjednom biti velika.

Izvor: N1 SLO

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti