električna mreža

Slovenija: Energetska tranzicija – ključ decenijskog razvoja elektrodistributivne mreže

Planom razvoja elektrodistributivne mreže u Sloveniji, za period 2023 - 2032. godine, definisana su ulaganja u ukupnom iznosu od 3.534 miliona evra. U skladu sa održivim potrebama korisnika distributivnog sistema, planom je predviđeno povećanje kapaciteta i otpornosti na tehničke probleme, napredak i korišćenje fleksibilnosti resursa i opterećenja elektrodistributivne mreže.

Sistemski operater elektrodistributivne mreže Slovenije (SODO) dobio je saglasnost Agencije za energetiku za razvojni plan distributivne mreže električne energije u Republici Sloveniji za period od 2023. do 2032. godine. Plan razvoja uključuje izazove koje nosi dekarbonizacija, decentralizacija proizvodnje i masovno uvođenje elektrifikacije ili korišćenja električne energije kao glavnog izvora energije u transportu i grejanju.

Sadržaj strateškog dokumenta, pripremljenog u saradnji sa elektrodistribucijama, usklađen je sa ciljevima Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Slovenije (NEPN) za koji elektrodistributivna mreža predstavlja ključnu infrastrukturu.

Čista energija za sve Evropljane

Preduzeće SODO d.o.o. na svake dve godine priprema plan razvoja mreže za period od deset godina i usklađuje ga sa Sveobuhvatnim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Republike Slovenije (NEPN). Potreban sadržaj plana razvoja i elemente planiranja za izradu plana razvoja obezbeđuje Agencija za energetiku.

Ciljevi razvojnog plana za naredni desetogodišnji period prate ključne ciljeve zakonodavnog paketa „Čista energija za sve Evropljane”: energetsku efikasnost staviti na prvo mesto, preuzeti vodeću ulogu u obnovljivim izvorima energije na globalnom nivou i obezbediti fer tretman kupaca.

Proširenje i nadogradnja mreže

Promene u korišćenju energije predstavljaju veliki izazov za slovenačke elektroenergetske mreže, jer su kapaciteti distributivne mreže ograničeni. Suština zelene tranzicije je potreba za obezbeđivanjem adekvatnih kapaciteta u elektrodistributivnoj mreži, što se može postići samo adekvatnim proširenjem i nadogradnjom mreže.

Desetogodišnjim planom razvoja do 2032. godine definisana su ulaganja u ukupnom iznosu od 3.534 miliona evra. Najveći deo investicija u narednom desetogodišnjem periodu čine ulaganja u nisko i srednjenaponsku mrežu, učešće ovih investicija iznosi 72 odsto ili 2.553 miliona evra. Od toga se 1.196 miliona evra odnosi na niskonaponsku mrežu, dok je učešće investicija u 110 kV dalekovode – 12%. Ulaganja u sekundarnu opremu čine 8% svih investicija u narednom desetogodišnjem periodu.

Otpornost na vremenske uslove

Efekti investicija će se pozitivno odraziti na smanjenje ranjivosti mreže usled negativnih vremenskih uticaja. Među najuticajnijim merama ili pravcima je implementacija mreže u podzemnoj verziji. Planom razvoja predviđeno je povećanje udela srednjenaponskih vodova u podzemnoj verziji sa sadašnjih 38% na 60% i povećanje ukupnog udela srednjenaponskih i niskonaponskih vodova u podzemnoj verziji sa 53%na 71%.

Osavremenjavanje opreme

Ključni zadatak za kvalitet snabdevanja biće povećanje otpornosti distributivne mreže na vremenske pojave, povećanjem mrežnog kabliranja, zamenom zastarele opreme i vođenje mreže na savremen način. Uvođenje naprednih mrežnih koncepata, posebno kroz izbor proverenih rešenja, biće ključno za optimalno korišćenje sistema, obezbeđivanje kvaliteta nege i prilagođavanje usluga korisnicima. Ulaganja u napredne tehnologije i inovativna rešenja omogućiće održiviji uticaj novog modela snabdevanja električnom energijom na distributivnu mrežu.

U svetlu sve veće potrebe za digitalizacijom energetskog sektora, povećava se potreba za njegovom pouzdanošću, bezbednošću i otpornošću na sajber incidente i druge pretnje. Zbog toga će obezbeđivanje sajber bezbednosti, koja kombinuje i informacione i operativne, odnosno poslovne tehnologije, biti jedan od najvažnijih zadataka u narednom periodu.

Tri scenarija

Povezivanje i obezbeđivanje adekvatnih objekata u distributivnom sistemu jedan je od osnovnih zadataka operatora distribucije u realizaciji komercijalne javne usluge. Ključni faktor u projektovanju mreže biće i dalje vršna snaga na tački povlačenja iz distributivnog sistema u bilo kom trenutku.

Prognoza potrošnje i opterećenja električne energije je napravljena za tri scenarija i zasnovana je na nacionalnim strategijama razvoja (posebno za oblasti elektrifikacije grejanja, elektrifikacije saobraćaja i preostale potrošnje). Kao najverovatniji scenario uzima se u obzir „realistički scenario“, na osnovu koga se izrađuje plan ulaganja u elektrodistributivnu infrastrukturu.

Infrastruktura za elektroautomobile

Sadašnja mreža ranije nije bila planirana i građena za dodatna opterećenja ili povećano korišćenje električne energije. Zato će, najpre, biti potrebno da se proširi i ojača niskonaponska, a zatim i srednjenaponska i mreža visokog napona 110 kV/SN. U narednom periodu se očekuje veći rast broja električnih vozila i broja punjača. Zbog toga će biti potrebno da se više pažnje posveti istovremenosti korišćenja energije, kako sa stanovišta punjenja električnih vozila sa različitim dijagramima punjenja, tako i za utvrđivanje ukupnog uticaja uređaja korisnika na mrežu. Ključ za to biće aktivno upravljanje mrežom, što, između ostalog, podrazumeva i kontrolisano punjenje električnih vozila i prilagođavanje potražnje. To će omogućiti optimalno korišćenje datih kapaciteta.

 U dinamici korišćenja električnih vozila i toplotnih pumpi veliku ulogu imaće tarifna politika, cene električne energije, subvencije, korisničko iskustvo, odgovor proizvođača automobila na zahteve korisnika i drugo.

Izvor: Portal Vlade Republike Slovenije

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti