Slovenačka kompanija ELES (sistem operater prenosne elektroenergetske mreže) je u decembru 2022. godine postala akcionar kompanije SODO (sistema operatera distributivne elektroenergetske mreže), sa 100% udela, dok je ranije to bila Republika Slovenija. Sledeći korak u ovoj organizacionoj transformaciji predviđa pripajanje SODO kompaniji ELES, do čega će doći na osnovu nedavno donete odluke Vlade Republike Slovenije.

Kao jedini partner Elesa, Vlada se u daljem procesu pripajanja kompanije SODO odriče nekoliko akcionarskih prava što po Zakonu o privrednim društvima proističe u slučaju pomenutog spajanja. To se odnosi na zahteve za izveštavanje, inspekcije i revizije pripajanja, prenela je RTV Slovenija.

Formalno pripajanje u oktobru

Kako podseća portal Naš stik, kompanija ELES je 22. decembra 2022. godine ušla kao akcionar kompanije SODO sa 100% udela, a pre toga joj je 100% partner bila Republika Slovenija. Predlog za upis izmena u sudski registar biće podnet do kraja septembra ove godine, a formalno pripajanje biće u oktobru. Pripajanjem preduzeća SODO kompaniji ELES, koncesija za obavljanje delatnosti komercijalnih javnih usluga sistem operatera elektrodistributivne mreže prelazi na kompaniju ELES. Promeniće se i dosadašnji naziv kompanije ELES, koja će se sada zvati ELES, d.o.o., operater kombinovane prenosne i distributivne elektroenergetske mreže.

Inače, od osnivanja kompanije SODA, u javnosti postoji mišljnje da je to nepotrebno telo, jer sve konkretne poslove oko distributivne mreže zapravo obavljaju elektrodistribucije.

Ulaganja u distributivnu mrežu

SODO je osnovan zbog zakonodavstva EU, koje nameće striktno odvajanje distribucije od marketinških i proizvodnih aktivnosti. Budući da su elektrodistributeri trenutno i vlasnici nekih preduzeća za prodaju energije, formiran je poseban dodatni subjekt, navodi RTV Slovenija.

Ukoliko bi elektrodistribucije rasprodale ove podružnice, mogle bi same da preuzmu formalni status mrežnog operatera. Kako su ranije pisalii mediji, to i jeste jedan od ciljeva širih organizacionih promena u elektroenergetskom sistemu, koje je pokrenulo slovenačko Ministarstvo životne sredine, klime i energetike.

Između ostalog, postojećih pet elektrodistributivnih mreža trebalo bi da se spoje u samo dve, jedna za zapadni deo zemlje, a druga za istočni deo. U okviru ovih planova trebalo bi da se isplate i manjinski akcionari elektrodistributera, kako bi ova preduzeća bila u stoprocentnom vlasništvu države.

Investicione aktivnosti

Uz sve ovo, preduzete mere imaju za cilj lakšu realizaciju investicionih aktivnosti u sektoru elektrodistribucije. Ulaganja u distributivnu mrežu – planirana u iznosu od 3,5 milijardi evra tokom 10 godina – biće od suštinskog značaja za zelenu tranziciju.

Inače, kako su letos pisali slovenački mediji, prošla godina je bila jedna od najgorih poslovnih godina u istoriji elektrodistribucije. Ključni razlog prepoznat je u tome što nije naplaćivana mrežarina, koju plaćaju svi kupci putem računa za struju, a što bi predstavljalo veliki deo prihoda za operatera distributivne mreže SODO i svih pet elektrodistribucija.

Izostanak mrežarine

Kako je RTV Slovenija ranije izveštavala, u distributivnu mrežu je 2020. i 2021. godine uloženo ukupno 271 milion evra, a 2022. godine 116,2 miliona evra. Tada su u kompaniji  SODO objasnili da su prošlogodišnja ulaganja bila manja nego prethodnih godina zbog izostanka dela mrežarine i dužih rokova isporuke.

Navedeno je i da je planom razvoja za period 2023-2032. predviđeno ukupno 3,53 milijarde evra ulaganja u mrežu, od čega 2,66 milijardi evra za nove zgrade i 872 miliona evra za rekonstrukcije.

Prema tim informacijama, 1,36 milijardi evra će biti usmereno u niskonaponsku mrežu (od toga 1,02 milijarde evra u novogradnji) i 1,20 milijardi evra u srednjenaponsku mrežu (856,3 miliona evra u novogradnji). Očekuje se da će tokom decenije biti uloženo 407,7 miliona evra u priključke od 110 kilovolta (210,6 miliona evra u nove zgrade).

Prema planu razvoja, od 3,53 milijarde evra, u područje Elektre Ljubljana tokom naredne decenije trebalo bi da bude uloženo 1,077 milijardi evra, u područje Elektre Maribor 953,5 miliona evra, u područje Elektre Celje 614,9 miliona evra, 515,9 miliona evra na području Elektre Gorenjske i 373,1 milion evra na području Elektre Primorske.

Priključenje solarnih elektrana

Smanjeno ulaganje u elektrodistributivnu mrežu odrazilo se i na obim priključenja obnovljivih izvora energije na prenosni sistem. Prema podacima kompanije SODO, koje je prenela RTV Slovenija, pojedini delovi distributivne mreže već su zasićeni samoodrživim solarnim elektranama. Naime, u Sloveniji je prošle godine podneto oko 29.700 zahteva za izdavanje saglasnosti za priključenje samoodržive solarne elektrane, od kojih je oko 5.750 odbijeno ili radno ograničeno. 19,4 odsto. Krajem juna ove godine u Sloveniji je bilo oko 39.700 solarnih elektrana, od kojih je 35.630 za samosnabdevanje, pokazuju podaci sistem operatera distributivne mreže SODO.

Do kraja juna ove godine podneto je oko 13.400 zahteva za priključenje samoodržive solarne elektrane, od kojih je oko 3.000 odbijeno ili ograničeno po radnoj snazi, što predstavlja učešće od 22,4 odsto, saopštio je SODO.

Preopterećenost po područjima

Do većinskog odbijanja zbog preopterećenja mreže došlo je na području Elektro Maribor, zatim Elektro Ljubljana i Elektro Celje. Odbijanja zahteva u malom broju je bilo na području Elektre Primorske i još manje na području Elektre Gorenjske.

U Sloveniji je krajem juna na distributivnu mrežu priključeno oko 39.700 solarnih elektrana ukupne snage 899,5 megavata (MV).

Od toga je 35.630 solarnih elektrana priključeno na režim samonapajanja, uglavnom su to male elektrane u domaćinstvima, ukupnog kapaciteta 458 MW. Postojalo je 4.070 solarnih elektrana sa merenom proizvodnjom električne energije, odnosno uglavnom većih solarnih elektrana, ukupnog kapaciteta 441,5 MW.

Broj odbijenih zahteva u porastu

Kako je navedeno na sajtu SODO, operator distribucije zajedno sa elektrodistributivnim preduzećima kontinuirano ulaže u razvoj i jačanje mreže i upravo zbog ovih investicija je uključena većina proizvodnih uređaja iz distribuiranih izvora.

„Međutim, prelazimo u fazu kada je udeo odbijenih zahteva za izdavanje saglasnosti za priključenje uređaja za samonapajanje počeo da raste, što nije rezultat kašnjenja investicija, već obima zahteva, čime je priključenje proizvodnih uređaja počelo da prevazilazi raspoloživi opseg kapaciteta u mreži. Jer, u pojedinim delovima mreže već dolazi do prezasićenosti proizvodnim kapacitetima.

Navedeno je i da je periodu 2019-2021. bilo ukupno 383 odbijanja za priključenje proizvodnih postrojenja ukupnog kapaciteta 4,99 MW, dok je ograničenje snage određeno za 495 proizvodnih postrojenja – od željene snage od 7,90 MW, do ograničene snage od 4,53 MW.

Ulaganja u mrežu

U periodu januar–oktobar 2022. godine, udeo odbijanja i ograničenja snage porastao je na 18 odsto. „Procenjujemo da ćemo sa ovakvim povećanjem prijava i nepromenjenim načinom promovisanja proizvodnje iz OIE uopšte, morati da odbijemo do 20 odsto svih priključaka“, naveo je tada SODO.

Planom je procenjeno da će 72 miliona evra biti potrebno da se uloži u mrežu za povezivanje svih proizvodnih uređaja OIE za koje je odbijeno ili ograničeno napajanje.

Nova procena biće data u razvojnom planu za period 2025-2034, koji je već u pripremi i biće objavljen krajem 2024. godine, naveo je na kompanijskom sajtu Sistema operatera distributivne elektroenergetske mreže SODO.