Funkcionisanje energetskih berzi je izuzetno složeno i svako pojednostavljivanje je veoma opasno, jer može u velikoj meri da izobliči pravu sliku i tako pruži lažne i pogrešne informacije. Iskrivljena slika je obično rezultat ciljanog prikaza, što nema nikakve veze sa cenama koje na kraju plaćaju kupci, bilo da se radi o domaćinstvima ili poslovnim kupcima. Trgovanje električnom energijom na energetskim berzama može da se obavi na nekoliko načina, sa različitim proizvodima ili, čak, kroz različite vrste trgovine, navodi se u obrazloženju Ministarstva za infrastrukturu Republike Slovenije, povodom „netačnih izjava o cenama električne energije“.

„Reč je o različitim proizvodima i različitim vrstama trgovanja – vremenski, regionalno i funkcionalno. Kao posledica toga, postoje različite cene, indeksi i tako dalje. Berzanske cene se, na primer, menjaju dan unapred u celoj Evropi (različito, u zavisnosti od regiona, tržišta, zemlje…), konstantno (skoro neprekidno u periodu trgovanja). Nekada su više u Francuskoj, nekada u Nemačkoj, a nekada su više u Italiji.”

Cene variraju

Evropa je podeljena na takozvane cenovne zone. Berzanske cene električne energije variraju na osnovu lokalne tražnje i razlikuju se. Da postoje odgovarajuće električne veze između država, cela Evropa bi imala jedinstvenu tržišnu cenu. Takođe, prenos energije iz jedne u drugu državu je količinski ograničen, zavisno od kapaciteta, a samim tim su i različite cene, odnosno postoji razlika u ceni između dve zemlje. Trend kretanja cena (rast ili pad) je, uglavnom, ujednačen, ali ne potpuno.

Slovenačka berzanska cena je obično malo niža od italijanske i malo viša od austrijske, ali se naravno menja, posebno u vanrednim okolnostima. Takođe je potrebno razlikovati cene takozvanog spot tržišta – tržišta dan unapred i tzv. fjučers tržišta. Reč je o različitim vidovima berzanskog trgovanja, a u okviru njega postoje i različiti proizvodi po satu, koji se na ovaj način plasiraju. Takođe je potrebno razlikovati tržišne cene za pasivnu energiju i vršnu energiju, noćnu energiju itd. Za sve berzanske proizvode tržišna cena je drugačija.

Male berze ne oslikavaju pravo stanje

Takođe je važno da cenu na berzi u veoma maloj meri oblikuje obim trgovanja energentima, posebno u periodima visokih cena. Ovo posebno važi za takozvane male berze, odnosno berze na malim tržištima. Istovremeno, one nisu reprezentativne za stvarno stanje realnih cena u regionu.

„Ni u kom slučaju ne smemo mešati cene na berzi (posebno pojedinačnih proizvoda), sa cenama za snabdevanje krajnjih kupaca. One su određene od strane dobavljača i zavise od mnogih faktora. Pored svih već navedenih specifičnosti, to se odnosi na njihovu ukupnu berzansku strategiju i strategiju kupovine i prodaje potrebnih količina – njihov prodajni portfolio”.

Različiti uticaji na krajnje cene

Cene na berzi dosta variraju, menjaju se, dok prodajne cene dobavljača u maloj meri ili skoro ništa. Cilj klijenata je stabilna i najniža moguća cena. I cilj dobavljača je da to ponude kupcima u cilju njihovog pridobijanja, odnosno zadržavanja. Efekat trenutnih berzanskih kretanja na cene koje plaćaju kupci nije ujednačen. Berzanske fluktuacije se u izvesnoj meri mogu odraziti na, na primer, godišnje ugovore sa velikim kupcima, dok za ugovore na neodređeno vreme sa kupcima iz domaćinstava ovaj uticaj obično izostaje.

U konačne račune za struju, odnosno, u maloprodajne cene, pored cene energije, uračunati su i mrežna naknada i doprinosi.

Verifikovani podaci Evrostata

„Iz svega ovoga proističe da moramo biti izuzetno oprezni kada pravimo međunarodna poređenja bilo koje vrste. Jedini kriterijum za poređenje cena za snabdevanje krajnjih kupaca između zemalja su verifikovani podaci Evrostata, koji pokazuju da je cena slovenačke domaće proizvodnje („cene domaćih proizvođača“) u avgustu 2022. godine, prema indeksu rasta od 2015, bila ispod proseka EU – maloprodajne cene koje uključuju sve poreze i dažbine. U prvoj polovini 2022. godine cena za domaćinstva je iznosila 139 EUR/MWh (što je Sloveniju svrstalo u donju trećinu država članica sa najjeftinijom električnom energijom), a za industriju 193 EUR/MWh (Slovenija je u donjoj polovini država članica sa najjeftinijom električnom energijom).

Izvor: Energetika