Slovenija: U luku Kopar uplovio prvi brod na zeleni metanol

Brod Astrid Maersk koji koristi zeleni metanol kao gorivo, usidrio se u slovenačku luku Kopar. Danski brodovlasnik A.P. Moeller Maersk trenutno je jedini koji u svojoj floti ima brodove na metanol, jedan mali i dva velika. Pre tri godine kompanija je naručila 18 takvih brodova i planira da .postigne potpunu dekarbonizaciju do 2040. godine. Metanol se proizvodi iz vode i ugljen-dioksida, uz pomoć solarnih elektrana.

Prvi brod koji koristi zeleni metanol kao gorivo stigao je u slovenačku luku Kopar. Brod Astrid Maersk je jedini matični kontejnerski brod sa takvim pogonom. Sa 16.500 kontejnerskih jedinica, jedan je od najvećih koji je ikada stigao u Luku Kopar.

Danski brodovlasnik A.P. Moeller Maersk trenutno je jedini koji u svojoj floti ima brodove na metanol, jedan mali i dva velika. Pre tri godine naručio ih je 18. Kako je na predstavljanju u Kopru rekao Ivić Vodopija, direktor pomenute kompanije za istočnu Evropu, nemaju nameru da štite tehnologiju, već žele da je usvoje svi brodari. Prema planovima, kako je rečeno, kompanija će biti potpuno dekarbonizovana do 2040. godine.

Šta su zelena goriva?

Maersk definiše zelena goriva kao goriva sa najmanje 65% smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom životnog ciklusa, u poređenju sa referentnim fosilnim gorivom. Vodopija je objasnio da se metanol proizvodi iz vode i ugljen-dioksida uz pomoć struje iz solarnih elektrana i drugih obnovljivih izvora. Trenutno se ova goriva za kompaniju proizvode u Kini i Španiji.

Metanol za sada nije jeftin, objasnio je, ali je ovaj gigant krenuo u projekat, jer ga inače niko drugi ne bi pokrenuo. Razvoj je teško predvideti, a najveći problem je gde će se gorivo proizvoditi, objasnio je Vodopija.

Dovoljno goriva za obilazak Zemlje

Astrid Maersk može da napuni dovoljno goriva za obilazak Zemlje, što je važno jer se, za sada, ovo gorivo može dopuniti samo u Šangaju. Brodovlasnik želi da se infrastruktura razvija i na drugim mestima.

„Ovo je prilika i za Sloveniju. Bilo bi sjajno da se to uradi u Kopru“, rekao je Vodopija.

Kako je rekao, Kopar bi mogao da bude primarni ulaz u Evropu za brodove sa Dalekog istoka, a ne samo alternativa severnomorskim lukama. Međutim, dodao je da situacija na Bliskom istoku u tom pogledu ne pomaže. Maersk nije koristio Suecki kanal više od pola godine, pa je i Astrid Mersk oplovio Afriku i imao, otprilike, isto putovanje do Kopra kao da je otišla u Roterdam.

Luka Koper gradi solarne elektrane

Luka Kopar je u svom strateškom planu kao prioritet definisala održivi razvoj i zelenu budućnost, istakao je član uprave Gregor Belič. Veća energetska nezavisnost postiže se solarnim elektranama na krovovima skladišta. Vozila i mašine menjaju električnim. Najveći projekat je elektrifikacija pristaništa, tako da će se brodovi napajati sa kopna i neće morati da proizvode struju sopstvenim dizel agregatima. Belič je pozdravio odluke poslovnih partnera koji idu u istom pravcu.

Izvor: RTV Slovenija

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti