Vodonik je jedan od ključnih faktora pomoću kojih će države članice EU ostvariti zadate klimatske ciljeve i zato je potrebno da se pojačaju aktivnosti na tom području. Državama će u tome pomoći i prekogranična saradnja, istaknuto je povodom organizovanja jučerašnjeg Slovenačko-nemačkog dana vodonika u Ljubljani.
Slovenačko-nemački dan vodonika organizovala su Slovenačko-nemačka privredna komora, Privredna komora Slovenije (GZS) i nemačka ambasada u Sloveniji. Na skupu učestvuju predstavnici nemačkih i slovenačkih istraživačkih institucija i kompanija.
Ubrzati zelenu tranziciju
U svetlu visokih cena energenata, konkurentnost evropske industrijske proizvodnje sve više opada, naglasila je u uvodnoj reči generalna direktorka Privredne komore Slovenije Vesna Nahtigal.
„Jedino rešenje predstavlja još odlučnije i brže kretanje putem cirkularne ekonomije sa niskim emisijama ugljenika za postizanje zelene tranzicije”, poručila je Nahtigal.
Radi postizanja ovog cilja, neophodno je da se posveti veća pažnja vodoniku, posebno zelenom vodoniku. To je izvor energije i gorivo koje proizvodi vodu kao nusproizvod umesto ugljen-dioksida.
Vodonična tehnologija
Privredna komora trenutno podržava nekoliko projekata u području vodonika, među kojima je i projekat Dolina vodonika severnog Jadrana. U promovisanju napretka u području vodonikove energije, prema rečima Nahtigalove, od velike pomoći može biti i prekogranična saradnja.
Vodonične tehnologije pomoći će racionalizaciji proizvodnje energije u Sloveniji, istakao je ministar visokog obrazovanja, nauke i inovacija Igor Papič. Prema njegovom mišljenju, za razvoj tehnologija potrebni su veći eksperimentalni projekti, za koje Slovenija kao mala država predstavlja dobro mesto.
Papič je rekao da tehnologija još nije u potpunosti spremna i da je još preskupa, ali je izrazio uverenje da ima još dovoljno vremena za pripremu, za nju. Slovenačke i nemačke kompanije takođe su spremne da rade na takvim projektima, ocenio je ministar.
Okvir za jačanje proizvodnje vodonika
Ambasadorka Nemačke u Sloveniji Natalia Kauther rekla je da zeleni vodonik predstavlja energiju budućnosti, zbog čega je nemačka Vlada pripremila okvir za jačanje proizvodnje vodonika. Od 2021. Nemačka je uložila više od osam milijardi evra u 62 projekta vezana za vodonik, objasnila je Kauther.
Slovenija i Nemačka su na sličnom putu što se tiče vodonika, i „samo zajedničkim radom moći ćemo da postignemo potrebnu energetsku tranziciju i reformu naše industrije“, uveren je ambasador.
Dve zemlje mogu jedna drugoj da mogu na području vodonika i postizanja ciljeva ugljenične neutralnosti, rekla je predsednica Slovenačko-nemačke privredne komore Dagmar von Bohnstein. Veliki izazov predstavlja i područje skladištenja energije proizvedene obnovljivim izvorima energije, pa Komora za maj priprema sličan događaj i na tu temu.
Vodonik za ostvarenje klimatskih ciljeva
„Za dekarbonizaciju industrije gvožđa i čelika, kao i dela hemijske industrije, nemamo drugu tehnologiju osim vodonika”, istakao je Stefan Wenzel iz nemačkog Ministarstva privrede i klimatskih mera. Uz pomoć vodonika EU će moći da ostvari svoje klimatske ciljeve i istovremeno da ojača energetsku efikasnost i energetsku sigurnost.
Prema Wenzlu, razvoj vodoničnog sektora je panevropski napor, ali je neophodno da se razvoj vodoničnih tehnologija odvija na globalnom nivou.
Izvor: Energetika-net
