Sojino mleko – marketinški trik

Sojino mleko (sojin ekstrakt) - "mleko" rođeno u požaru gluposti, napisao je profesor hemije Zoran Vujčić u tekstu u kojem se osvrnuo na brojne marketinške trikove zbog kojih neke namirnice postanu naglo popularne, iako nisu toliko korisne, a čak mogu biti i štetne. Jedna od takvih je i sojino mleko. Pošut portal Nova.rs i mi prenosimo njegov autorski tekst sa bloga Hemija oko nas.

Iako postoji žensko ime Soja, ovo nije priča o ženama niti o ljudskom mleku. Ovo je priča savršenog marketinga gde se ekstrakt jedne biljke pretvara u bajku. Bajku o falsifikatu. Bajku o potrebama da se bude drugačiji, pametniji, zanimljiviji. Da se deci uskrati mleko kao dobra hrana, a da im se da pomodarska masna čorbica – sojino "mleko". Zašto znaci navoda? Zato što biljka ne daje mleko! U koji god rečnik da zavirite piše manje-više isto. Mleko je opalescentna (ili mutna) bela tečnost, bogata mastima i proteinima koju luče ženke sisara. Dakle, soja, badem, pirinač i pasulj će se uskoro naći kao novi sisari u zoološkom vrtu?! Neće. Zato, bele masne tečnosti koje se dobijaju od njih NISU mleko. E, sada, jedan mali izazov! Kako da prodate vodu i soju po desetostrukoj ceni, osim ako ne angažujete stručnjake za prevaru, obmanu i čistu laž – tzv. marketing stručnjake. Oni zapravo nisu stručnjaci u oblasti onoga što reklamiraju. Baš kao što ni naši ministri nisu stručni za ono čime će se baviti u novoj vladi.

Oni nemaju pojma o hemiji hrane, procesima varenja, nutricionizmu i alergijama. Niti vode računa o ljudima, zloupotrebi siromašnih farmera. Ne! Njihovo pravo je da zarade. Za sebe i za svoje gazde. Jer takav je kapitalizam. Obmanjivački, destruktivan, nimalo pošten. Uspešnost se meri zaradom. Tako da što više zarađujete, to ste lepši, pametniji, sposobniji i voljeniji. Da se ne lažemo, svi vole novac. I lopov, ubica, političar, pop, naučnik, lekar ili nezaposlen čovek. Novac vole i deca. Novac se može naslediti, zaraditi ili oteti. Otimanje zdravlja od ljudi je deo aktivnog marketinga. Nikada nisam krio da mrzim glupe reklame. Mada, jedno su glupe reklame gde se mama penje da ćerki pod plafonom u kuhinji nađe "prašak za veš" ili tata koji je toliko glup da nema pojma kako tamo neki keks znači deci sve, još ako se na njega namaže margarin… Sasvim drugo su obmane koje u jakim procentima govore šta je dobro, ko je birao i koliko je zdravo. Tako smo i došli do potpuno sulude zamene termina. Veganska slanina, vegapčići i veganska mleka su industrija obmane.

Veganska "slanina" / Foto: The Nosher

U mnogim receptima nove "domaćice" hrabro daju ideje za zamenu kravljeg mleka sojinim ili pirinčanim. Bez blama, što bi savremena deca rekla. Ili iz čiste gluposti da budemo precizni. Zašto FDA (američka agencija za hranu i lekove) ne dozvoljava da se masne ili skrobne čorbice biljaka zovu MLEKO? Zato što je mleko proizvod lučenja sisara. Hm… opet sisari i biljke.

Bez obzira na to što neko mora da vas prevari pa da štrokavi šećer jedete kao žuti i mada vam smrdi i menja ukus finog čaja ili mleka, imate pravo sebe da lažete da je to baš KUL, da ste BAŠ TO hteli u ukusima i kako je to božanstvena aroma. A neka marginalna informacija, dobro plasirana je da je to i zdravije i puno minerala. Tako dolazimo do klasičnog apsurda. Šećer je bio skupa roba jer je morao da bude čist. Isto je bilo i sa solju. I šta ja sada da radim, kada sam angažujući radnike da kopaju naišao na neku roze masu koja ima 99% soli. Nema šanse da po kvalitetu bude što i Tuzlanska so. Prljava je, ima u sebi otrovne sastojke, nema nutritivnu vrednost i niko neće da je kupi. A da izmislim da je lekovita? Šta tome nedostaje. Ako se laž raširi, a neobrazovani ljudi su kao iskrice vatre na divljem vetru. I požar gluposti se raširio. Vegetarijanci su je odmah prigrabili, a zatim i ostale žrtve. Tako smo uz već legendarne soda-bikarbonu bez aluminjuma i ulje bez glutena dobili Himalajsku so. Što onda biljke ne bi davale mleko? Ako "homeopatski lekar" (vrištim od smeha u sebi) može konjskim bičem da tuče alkohol i šećer da postanu lekovi, zašto ne bi razni "nutricionisti" mogli da stvore novu hranu? Pa malo da je vloguju. Ili da se hvale kako super rezultate postižu od trenutka od kada su počeli da piju sirovo sojino mleko. Da. Zašto da im ne poverujem? Koliko ljudi ima koji su verovali da imaju krila i hrabro skakli sa višespratnica… Nije bio lep pad. I nema nikakve radosti u tome kada nekome kažete … govorio sam ti. Terao te da čitaš, da pitaš stručnjake. Nažalost razni anti-age lekari, tvorci "vremenske ishrane" iz lekarskog tabora, "homeopatski lekari" (znate već, vrisak od smeha) i antivakcinaši su toliko korumpirali pojam stručnjaka, da je teško naći stručnjaka koji je u vezi i s literaturom i sa svojim pacijentima. Mnogo je lakše na TV-u ili portalima lupetati, jer to nije ništa drugo od niza uvreda ljudske inteligencije. A prima se. Među neinteligentnima ili neinformisanima. Elita neznalica u pohodu na trenutak poistovećivanja sa sportistom čija žena baš ima problema da se pronađe, ali zato "kuva" i daje savete o svemu u životu.

Šta je soja?

Nisam pesnik-agronom, pa me životni vek i jadi soje ne zanimaju. Znam da je to zanimljiva biljka čije seme ima veoma zanimljiv i za ljude često veoma opasan sastav. Soja ima mnogo korisnih i još više opasnih sastojaka. Ima nutritivnu i toksičnu hemiju. Soja je zaista jedinstvena biljka. Ups i lešnik je jedinstvena biljka, a nema ni stoti deo opasnosti za ljude kao soja. Dakle, lešnik je jedinstvena biljka. Čekajte, reći ćete, pa i badem je. I pirinač, pasulj, proso. Baš tako. Ako istaknem da je soja jedinstvena biljka nisam slagao. Samo sam vam skrenuo pažnju. Laž ide kasnije. Da daje mleko.

Na mojim vežbama studenti iz soje izoluju lektin SBA, koji je sposoban da "ulepi" eritrocite. Zajedničko ime za sve takve proteine je lektin. I to soju čini opasnom. U soji ima i tripsin inhibitora. To su ubice važnih enzima za varenje proteina. Pa je tu ureaza, koja iz uree (iz našeg organizma) oslobađa amonijak (i ugljen dioksid). Tu je amilaza, koja razlaže skrob. I gomila lipida. Soja je izuzetno dragocena biljka za industriju i stočnu hranu. Proteinski izolat je koristan i u ljudskoj ishrani. Ulje, daleko manje, ali ako znate onaj karakteristični miris sardine (ona koja nije ni u maslinovom, niti suncokretovom ulju), znajte da je to sojino ulje. Ako ne znate šta ćete sa čvrstim otpadom iz proizvodnje ulja, upotrebite ga za emulgovanje vode i ulja. Pogađate, u pitanju je lecitin. Neću ovde da pišem o GMO soji, jer to ima mnogo drugih podtema, od uništavanja ekonomije, do uništavanja živog sveta u zemljištu. Bila GMO ili ne, uz gore pomenute otrove tu su i antinutritivni fitati i oligosaharidi koji izazivaju značajnu produkciju gasova metanskog tipa).

Ukratko hemijski (sirotinjsko meso, kako su je jedno vreme zvali) soja je sačinjena od: 35% proteina, 31% ugljenih hidrata, 17% ulja, 13% vode i 4,4% neorganskih materija koje se izražavaju kao pepeo. Vrednosti su orijentacione. Kvalitet zavisi od aminokiselina u proteinima. Brazilska je manje kvalitetna od američke ili argentinske. Ali zato nije manje opasna.

Ako je soja toliko opasna, nameće se logično pitanje kako to da se azijski narodi nisu otrovali, a konzumiraju je toliko dugo. Odgovor zahteva malo vremena, jer ista priča važi i za pšenicu, speltu, kikiriki ili zelenu salatu. 

Ista biljka (u osnovi) ima razliličit sastav zavisno od vrste, uslova gajenja i slično. Biljke su se tokom vremena promenile. Kao spelta, pšenica i dr. Selekcija se koristi da bi se odabrale i razvijale željene osobine. Tako je npr. nekada šećerna repa imala 10 puta manje šećera od današnjih sorti. Drugačiji je bio sastav proteina, polifenola, sirovih vlakana tadašnje soje. Zato je bilo potrebno životinjsko meso, jaja, mleko i vatra da bi se civilizacija razvila. Poštujem moć slonova. Ali gde su bili u evoluciji, tu su se i zadržali. A mi se razvijamo još uvek. Ljudi žive duže, viši su i bolje građe. Lakše se leče od nekada smrtonosnih bolesti. Ipak, u osnovi svega je dobra ishrana. A ona zahteva mleko, a ne "mleko".  Bitno je i da znamo da se soja na razne načine obrađuje – fermentiše. I kao što jogurt nije mleko, tako ni soja sos nije soja.

Najzad, šta je ono što se prodaje kao sojino "mleko"? Da li je ono zaista zdravije od kravljeg?  Naravno da nije, ali hajde i da dokažem tvrdnju da je marketing važniji od zdravlja. Da bi se sojin ekstrakt pretvorio u neškodljiv proizvod u smislu pominjanih proteina on mora da se podvrgne termičkoj obradi. Ako je soja imala dobre antioksidativne osobine, koje se delom prenose u ekstrakt, to se u značajnoj meri smanjuje kada se greje.

Prezentacija marketinga sojinog mleka

Sojino mleko sadrži 2,86% proteina, 1,53% masti, 1,53% ugljenih hidrata, 0,27% pepela. Tako kažu analitičari (uz dosta varijacija u detaljima). A šta kaže kutija na kojoj je sastav ispisan, jer je takva masna vodica zasigurno neukusna i nestabilna, s težnjom da se masti izdvoje i plivaju kao pavlaka (još jedna serija gluposti – biljna pavlaka, biljni sir, biljni…). Zato se dodaju razni stabilizatori. Osnovna genijalnost leži u zabludi o količinama. Sojino mleko se pravi od 6,8% soje. To znači 68 g soje (za litar sojinog ekstrakta) – negde oko 1,35 dinara. O vodi ne vredi pričati. Da bi se promenio loš sastav koji ima, redom se dodaju: suncokretovo ulje, šećer (saharoza), kalcijum fosfat, morska so i aroma po izboru (najčešće vanila jer najefikasnije pokriva ružne mirise). Za stabilizaciju se dodaje noseći polimer gelan guma, vitamini: riboflavin (B2), B12 i D2. A cena prava sitnica 1,75 funti po litri. Iako je vitamin D2 manje koristan od vitamina D3, uz čestu napomenu da je biljnog porekla, zapravo je u pitanju ergokalciferol iz kvasca. Tako imamo situaciju da ceo proizvod koji košta 227,35 dinara (po današnjem kursu dinar/funta) zaporavo vredi 1,35 dinara u soji, 0,05 dinara u vodi i koliko se prohte u ljudima, amblaži i sl. Ali sve je to daleko ispod 30 dinara po litri. Uz to, takvi proteini (svih 25-35 g iz celog litra) manje vrede od komada sira ili belanca dva kuvana jajeta. 

Razumem potrebu da se bude različit. Ima toga u novoj modi koju lansira Guči (neko na FB reče Guči da ti se smuči). Muškarci u pocepanim suknjama, s jasno ispisanim tekstom impotentan. Razumem da neko jede sirove hobotnice, delimično barene šišmiše. Razumem da jede biljne sireve, pije biljna "mleka"… Ono što ne mogu da rzumem je gde im je obraz da to reklamiraju kao zdravo ili zdravije. Na osnovu čega? Na osnovu aditiva sumnjivog porekla i što niže cene.

Imao sam sreću da su moja deca volela mleko. Vole ga i sada kao odrasle devojke. I sir. Pita sa sirom i šolja dobrog punomasnog mleka s vrhunskim kakaom. Vau. One koji piju ove čudne napitke, iz želje da imaju o čemu da pričaju, žalim. One koji to piju iz zdravstvenih razloga opet ne razumem, jer je soja u ovom industrijskom obliku bezvredna. Napravite sojino mleko. Ili bolje jedite tofu. Dimljeni tofu čak i liči na pravi sir. Liči, ali nije.

https://zoran-vujcic.blogspot.com/2020/10/sojino-mleko-sojin-ekstrakt-mleko-roeno.html

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.