Solarna industrija – istorijska šansa za crnogorsku energetiku

Crna Gora mora da se okrene prema obnovljivim izvorima energije, kako bi iskoristila svoje potencijale i jedinstvenu razvojnu šansu za celu zemlju. Intezivno se radi na pripremi prvog nacinalnog energetskog i klimatskog plana razvoja energetskog sektora. Ovogodišnje poslovanje EPCG obeleženo krajnje nepovoljnim hidrološkim uslovima.

Solarna industrija je naša šansa da budemo konukurenti na tržištu, da spasimo narod i uradimo nešto istorijski za ovu zemlju. Ako EPCG, koja se bavi proizvodnjom elektične energije, nije u stanju da napravi elektranu od 15 kilovata na krovu, kompaniju treba zaključati. Mi moramo ustanak da dignemo u izradi solarnih panela. To je poručio direktor Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović na sednici Odbora za ekonomiju na kojoj se raspravlja o energetskim izazovima.

Komentarišući ovogodišnje hidrološke uslove, Đukanović je naveo da bi, ukoliko bi se ponovila hidrološka situacija iz 2020, a sa cenama iz 2023. – EPCG bila u plusu 198 miliona.

EPCG – Kodeks radnog mesta

Inače, Elektroprivreda priprema novu sistematizaciju i planira da, ukoliko tenderi budu dobri, zaposli još 740 ljudi. Direktor EPCG kaže da im je to bilo poslednji plan.

„Mislili smo da uvedemo kodeks radnog mesta, da inženjeri znaju da rade tehnička rešenja, ekonomisti da rade biznis studije, da mora da se zna… Ali, evo, ukoliko tenderi budu fino išli, mogli bismo da zaposlimo više od 700 ljudi“, rekao je Đukanović.

Uz osvrt na ranije uslove poslovanja, prvi čovek EPCG je rekao da bi, u okolnostima iz 2018 godine, Kompanija bila u plusu 247 miliona.

Hidrološka situacija

Prema rečima Djukanovića, EPCG će biti biti u problemu ukoliko ne bude bilo kiše, ali će veće probleme imati šira društvena zajednica i druge industrijske grane. Ukoliko bi se, kaže, ponovila hidrološka situacija iz 2020, a sa cenama iz 2023. – EPCG bi bila u plusu 198 miliona.

Ministar kapitalnih investicija, Ervin Ibrahimović izjavio je da Crna Gora mora da pronadje način da u što kraćem periodu iskoristi potencijale koje ima u energetskom sektoru, pre svega hidro, vetro i solarne potencijale.

Nedovoljna diversifikacija

Na sednici Odbora za ekonomiju finansije i budžet, na kojoj se raspravljalo o stanju i izazovima u sektoru energetike, ministar je rekao da je svima jasno da je pitanje energetike nova realnost i globalni problem na koji niko ne može biti imun.

Ibrahimović je naglasio da su u Vladi svesni da je proizvodnja energije u Crnoj Gori pokazala slabost kada je u pitanju diversifikacija.

„Neophodno je da poboljšamo način proizvodnje, posebno obnovljivih izvora energije (OIE). Moramo da prepoznamo da li da nastavimo proizvodnju iz Termoelektrane (TE) Pljevlja. Znamo da je 2024. godine planiran njen remont i da ćemo biti uskaćeni za tu proizvodnju. Moramo sagledati sve te izazove“, poručio je Ibrahimović.

Korigovanje zakonske regulative za OIE

Crna Gora, kako tvrdi, ima znanja i pameti, posebno kada se udruže svi, a da nema populizma i političarenja.

„S obzirom na ovoliki solarni, hidro i vetro potencijal, kao i biomase i LNG-a, moramo da sednemo i isplaniramo kako da u narednom periodu, u što kraćem roku, iskoristimo sve ove potencijale. Ima investitora koji se upoznaju sa zakonima, nekima ti akti ne odgovaraju, ali ćemo tu regulativu, nadam se, korigovati u narednom periodu“ poručio je Ibrahimović.

Kako je najavio, intezivno se radi na pripremi prvog nacinalnog energetskog i klimatskog plana koji će biti plan razvoja energetskog sektora Crne Gore i imati za cilj da zadovolji potražnju za energijom.

Predsedavajući sednicom i poslanik Pokreta za promene (PzP),Branko Radulović, rekao je da Crnoj Gori nedostaju krovna strateška dokumenta.

Postoje preduslovi za razvoj energetike

Kako je istakao, potencijal energetskog sektora predstavlja najveću mogućnosti dinamičnog, održivog i dugoročnog razvoja Crne Gore.

„Pamet i novac su preduslovi razvoja sektora energetike i Crna Gora to ima“, smatra Radulović, dodajući da bi trebalo da se osnuju ministarstva za energetiku, saobraćaj i turizam.

Radulović je, govoreći o Železari Nikšić, naveo da je budućnost tog preduzeća i socijalno zbrinjavanje radnika pitanje Vlade i pravosudnih organa, a ne EPCG.

„Osnivanje akcionarskog društva Industrija Crne Gore i razvoj proizvodnje čelika i aluminijuma i metaloprerade je optimalno rešenje”, izjavio je Radulović.

Vlada, kako je poručio, mora sa lokalnom upravom da promoviše program unapređenja energetske efikasnosti.

Energetska kriza na plećima EPCG

Izvršni direktor EPCG, Nikola Rovčanin, saopštio je da je kompanija u periodu energetske krize ispunila osnovnu zakonsku obavezu – uredno, kontirnuirano i stabilno snabdevanje svih potrošača i privrede.

„Kompletnu energetsku krizu EPCG je nosila na svojim leđima i pokazala  elastičnost i stabilnost, kada uporedimo sve energetske kompanije u regionu i Evropi“, dodao je Rovčanin.

Podsetio je da od 1982. godine nije izgrađen nijedan energetski objekat u Crnoj Gori.

„Prošlo je na desetine vlada, ministara i odbora direktora, i iako je povećana potrošnja i zabeležen rast turističke privrede, to nije praćeno izgradnjom novih energetskih objekata. I u današnjih situaciji EPCG je talac objektivnih okolnosti na koje ne možemo da utičemo, poručio je Ročanin.

Kako je naveo, EPCG ne može da utiče na još dva faktora – lošu hidrologiju i stanje na berzi.

„Tamo gde smo mogli da utičemo, tu smo postigli istorijske rezultate, tvrdi Rovčanin.

Nesporan energetski potencijal

Ministar finansija, Aleksandar Damjanović, rekao je da Crna Gora ima nesporan potencijal u energetskom sektoru.

„Energetska trancizija je počela. Imamo to što imamo na nivou korišćenja obnovljivih izvora i svega onoga što jeste naša razvojna šansa. Negde smo postali interesantni kao potencijalni partner, što pre nismo bili. Postoji ozbiljno interesovanje investitora, posebno za solarne i vetro elektrane”, dodao je Damjanović.

Istakao je da očekuje spremnost svih da se stave u funkciju energetske šanse koja se Crnoj Gori pružila sad i neće nikad više.

„U nekoj perspektivi, uz svo uvažavenje turizma, organske poljoprovrede, digitalne ekonomije i nekih drugih privrednih grana, ne vidim veću šansu za iskorak i punu valorizaciju, sem energetike“, zaključio je Damjanović.

Izvor: Dan

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti