Više od šezdeset naučnika iz istaknutih institucija zalaže se za rigorozno proučavanje i nadzor tehnika za odbijanja sunčeve svetlosti od Zemlje, sa ciljem ublažavanja efekata klimatskih promena.
Trenutno niko od naučnika ne podržava ovu strategiju, koju nazivaju i „solarnim geoinženjeringom“. Smatraju da ova tehnologija potencijalno može imati značajne negativne sporedne efekte, piše CNBC.
Umesto toga, oni se zalažu za pažljivo i koordinisano proučavanje ideje pre nego što efekti klimatskih promena postanu toliko očigledni i hitni. Oni veruju da bi se to moglo dogoditi u narednih 10 do 20 godina, s obzirom na trenutne planove za smanjenje CO2.
„Klimatske promene izazivaju razorne uticaje na zajednice i ekosisteme širom sveta, predstavljaju ozbiljne pretnje javnom zdravlju, ekonomskoj bezbednosti i globalnoj stabilnosti“, napisali su naučnici u svom otvorenom pismu objavljenom na veb stranici napravljenoj izričito u svrhu objavljivanja njihovih naučnih rezultata.
Naučnici takođe naglašavaju da solarni geoinženjering trenutno nije rešenje. Emisije gasova staklene bašte moraju se odmah i hitno smanjiti, jer je to jedini trajni način da se ograniči globalno zagrevanje.
Potpisnici dolaze iz prestižnih institucija širom sveta, uključujući Univerzitet Kolumbija, Univerzitet Harvard, Tehnološki institut Masačusetsa i NASA. Međutim, iza pisma ne stoji nikakva organizacija ili institucija. Objavljen je kao nezavisna aktivnost naučnika.
Zagađenje vazduha prikriva deo zagrevanja
Referentni Pariski klimatski sporazum, potpisan 2015. godine, imao je za cilj da zadrži globalno zagrevanje „znatno ispod“ 2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima, a idealno ispod 1,5 stepen.
Ali naučnici veruju da taj cilj neće biti postignut jer je toliko gasova sa efektom staklene bašte već emitovano u poslednjih 150 godina koji ostaju u atmosferi dugo nakon što su ispušteni.
„Čak i uz agresivnu akciju smanjenja emisija, sve je manje verovatno da će klimatsko zagrevanje ostati sputano ispod granice 1,5-2°C u bliskoj budućnosti. “, napisali su naučnici.
Dodatna zabrinutost je činjenica da trenutno zagađenje vazduha donekle suzbija globalno zagrevanje. Čestice zagađenja vazduha – aerosoli, koje se takođe oslobađaju ljudskom aktivnošću, mešaju se u oblake i odbijaju sunčevu svetlost daleko od Zemlje, dok su prisutne u atmosferi.
Ceo svet trenutno radi na suzbijanju faktora koji zagađuju vazduh, a kako vazduh bude sve manje zagađen, to će otkriti kompletnu sliku antropogenog globalnog zagrevanja.
Tri vrste solarnog geoinženjeringa
Naučnici dele solarni geoinženjering u tri vrste zavisno od tehnologije:
- Prva je stratosfersko ubrizgavanje aerosola – SAI, koje uključuje ubacivanje aerosola kao što je sumpor-dioksid u atmosferu u cilju reflektovanja sunčeve svetlost.
- Druga vrsta solarnog inženjeringa je posvetljavanje morskog oblaka – MCB, koje uključuje ubacivanje aerosola morske soli u oblake na moru koji su na nižim visinama.
- Treća vrsta je stanjivanje cirusnih oblaka – CCT, koje uključuje ubacivanje aerosola u cirus oblake kako bi se smanjila količina infracrvenog zračenja koje Zemlja zadržava. Cirusni oblaci su kratki, odvojeni oblaci nalik na kosu koji se nalaze na velikim visinama.
Prva dva, SAI i MCB, predstavljaju modifikaciju sunčevog zračenja ili SRM.
Trenutno nema dovoljno istraživanja kako bi se tačno znalo kako će ove tri tehnike uticati na planetu. U nekim slučajevima mogu biti manje štetni ako se koriste kombinovano, napisali su naučnici.
Ali kako efekti globalnog zagrevanja postaju sve akutniji, „biće sve veći pritisak“ da se koristi jedna od ovih tehnika. Zato naučnici smatraju da je potrebno hitno proučiti ove tri tehnologije jer „trenutni nivo znanja o SRM intervencijama nije dovoljan da se otkriju, pripisuju ili projektuju njihove posledice na klimatske rizike“, smatraju naučnici.
Solarni geoinženjering nije rešenje
Korišćenje bilo koje od ovih tehnika trebalo bi da bude predmet globalne, međunarodne saradnje i donošenja odluka po ugledu na Montrealski protokol, koji naučnici hvale kao veoma uspešan primer sprovođenja globalne politike vezane za životnu sredinu.
Pored toga, ove vrste tehnologija refleksije sunčeve svetlosti ne bi trebalo da se kupuju i prodaju na komercijalnom tržištu kao način da se nadoknadi emisija ugljenika, napisali su naučnici.
„Naučnia saznanja o SRM-u trenutno su nedovoljna da bi on bio uključen kao deo sistema klimatskih kredita ili druge komercijalne ponude, kao što su neki počeli da predlažu. Čak i za stratosfersko ubrizgavanje aerosola (najbolje shvaćeni SRM pristup), količina hlađenja postignuta ubrizgavanjem date mase materijala kao i posledice na klimatski sistem koje se mogu nakon toga očekivati i dalje nisu jasni. Čak i sa boljim razumevanjem ovih efekata, pošto SRM ne rešava uzrok klimatskih promena, niti sve efekte povećane koncentracije gasova staklene bašte, ove tehnologije verovatno nikada neće biti odgovarajući kandidati za sistem otvorenih tržišta kredita i nezavisnih aktera“, smatra grupa načnika.
