Solarni paneli na krovovima Zapadne Evrope

Ušteda u računima za električnu energiju, glavni je pokretač razvoja koncepta prozjumera i u razvijenim zemljama Zapadne Evrope. O tome, kao i o subvencijama koje su pomogle da se sistem prozjumera postavi na čvrste temelje, govorio je Željko Marković, Energy & Resources Leader, Deloitte Serbia, učestvujući na Međunarodnoj stručnoj konferenciji: Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana? Konferencija je održana u organizaciji portala Energija Balkana i Udruženja za održivu energetsku tranziciju.

Kojim su se putem kretale zapadnoevropske zemlje kroz energetsku tranziciju, razvijajući koncept prozjumera do današnjeg nivoa? Šta su bili glavni pokretači za domaćinstva i industriju da postanu kupci-proizvođači? Gde je Evropa danas u razvoju ovog sistema? Na ova i druga pitanja odgovor je pružio Željko Marković, Energy & Resources Leader, Deloitte Serbia, učestvujući na Međunarodnoj stručnoj konferenciji: Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana? održanoj u organizaciji portala Energija Balkana i Udruženja za održivu energetsku tranziciju.

Željko Marković je, najpre, podsetio da koncept prozjumera nije nov – on se pojavio odavno, ali je tek pre sedam, osam godina počeo da se uvodi u legilsativu.

Status pravnog lica

„To je urađeno, upravo, zbog domaćinstava, odnosno, fizičkih lica koja nisu bila u mogućnosti da prodaju električnu energiju. Naime, da bi mogli da ostvare prodaju, morali su da budu registrovani kao pravna lica kako bi izdavali račun za višak električne energije koju plasiraju. Inače, glavni pokretač razvoja koncepta prozjumera jeste ušteda u računima za električnu energiju i kod domaćinstava i kod industrije. Takođe, važna stvar u razvoju koncepta prozjumera jeste davanje državnih subvencija, kaže Marković.

Kako se moglo čuti, u  Evropi su primenjivani različiti nivoi podsticaja – državne direktne subvencije, plaćanje za izgradnju panela, učešće u njihovoj izgradnji i slično. Jedan od vidova podsticaja predstavljalo je i umanjenje ili oslobadjanje od nekih poreza ili taksi. Zatim, davane su i feed-in tarife za svakog ko izgradi minielektranu i to su radile najveće zemlje kao što su Nemačka, Francuska, Italija… Zato su te zemlje danas vodeće po broju instaliranih panela.  Neto merenje ili neto obračunavanje predstavljalo je još jedan vid subvencija.

„Obično je reč o privremenim merama, koje su namenjene za pokretanje inicijative. Kasnije, kada koncept prozjumera zaživi u odgovarajućem obimu, počinje da se vrši tranzicija tih kupaca-potrošača iz kategorije koja je u podsticaju ili je subvencionisana, u regularne igrače na tržištu. Sada, u uslovima visokih cena struje i pada cene tehnologije, oni nalazi svoj komercijalni interes da budu kupci – proizvodjači i da bez ikakvih podsticaja izgrade solarnu elektranu, kako bi višak energije plasirali u mrežu“, objašnjava Marković.

Postoji još jedan model podrške konceptu prozjumera. Naime, Evropa se trudi da izvrši i valorizaciju kod kupaca-potrošača DSF (Demand Side Flexibility), upravljanjem potrošnjom i to, implicitno – tamo gde postoji smart metering infrastruktura i eksplicitno – putem agregiranja potrošnje.

„Osmišljavaju se nove šeme kako da sami kupci-proizvođači upravljaju svojom proizvodnjom i da u određenim trenucima, po potrebi, injektuju tu energiju u sistem. Agreriranje potrošnje podrazumeva agregatore koji upravljaju njihovom proizvodnjom. Šta to znači? Na velikom broju krovova malih objekata postavljaju paneli, ali tom proizvodnjom upravlja određeno pravno lice koje je registrovano kao snabdevač, tako da se isporučuje ugovoreni profil energije. Njen plasman se, obično, odvija na tržištu pomoćnih usluga, a može se plasirati i drugima subjektima“, pojasnio je Marković.

Inače, na konferenciji posvećenoj konceptu prozjumera, posebnu pažnju kod prisutnih izazvao je deo Markovićevog izlaganja koji se odnosio na predstavljanje razvoja ovog koncepta u zemljama Zapadne Evrope.

Danska u fazi tranzicije

Danska, čiji je sistem prvo predstavljen, nalazi se u fazi tranzicije, tako da prozjumeri koji su imali profitabilne subvencije sada postaju regularni igrač na tržištu. Kupci – proizvođači se prevode u standardne tržišne subjekte, bez dodatnih podsticaja.

„U Danskoj se i bez subvencija beleži visok nivo ulaganja, zbog visokih cena električne energije. U ovoj zemlji se godišnje instalira između 18 i 52 MW solarnih panela, koji se grade na krovovima. Svojevrsni podsticaj u formi odobravanja neto merenja na godišnjem nivou, stopiran je 2012. godine i zamenjen neto merenjem na satnom nivou, koje je, takođe, stopirano za nove priključke 2017. godine. Prozjumeri sa ostvarenim statusom, mogu ovu pogodnost da koriste do 2032. godine“, objašnjava Marković, dodajući da su se porezi i takse plaćali samo na neto potrošnju, a najveća vrednost instalisane snage elektrane je do 6 kW. Neto merenje na satnom nivou se obračunavalo tako da su se porezi i takse obračunavali i plaćali na satnom preseku.

 Od 2017. godine, u Danskoj se porezi i takse plaćaju na preuzetu energiju a ne na neto (slično kao i kod nas). Imajući u vidu da Danci plaćaju najveće takse i poreze u Evropi (oko 66% iznosa računa se odnosi na te stavke), ovo je bio i glavni pokretač za domaćinstva i industriju da postanu prozjumeri.

U Estoniji direktan vod od proizvođača do kupca

Estonci su svoje prozjumere stimulisali sa fid in premijama od 5,37 c€/kWh, dodatim na veleprodajnu cenu električne energije. Ovakva tarifa važi samo za elektrane do 50 kW. Takođe, u Estoniji je dozvoljen i direktan vod između proizvođača i kupca, čime je stimulisana i izgradnja većih kapaciteta koji su direktno napajali druge kupce. Preko privatnog voda svoj višak proizvodnje prozjumer direktno plasira drugom kupcu, izbegavajući na taj način troškove mrežarine,s obzirom da se ne koristi distributivni sistem.

U Nemačkoj subvencije za prozjumere

Nemačka ima instalirano oko 3 GW samo u elektranama koje su manje od 500 kW. Takođe, krajem 2019. godine, oko 206.000 sistema je bilo u kombinaciji sa baterijskim skladištem. Ključni pokretač za ovaj koncept je feed-in-tarifa koja je eksponencijalno povećala ugradnju obnovljivih izvora energije. „Kupci se, takođe, podržavaju kroz direktne subvencije i poreskim olakšicama. Ovi programi i dalje pružaju sigurnost ulaganja potrošača na srednji rok, jer će se većina primenjivati za nove elektrane do 2030. godine. Svi segmenti kupaca sa solarnim elektranama dobijaju fid-in tarifu koja je u poslednje vreme smanjivana u skladu sa sve većim brojem instaliranih sistema. Iznosi FIT-a kreću se od 0,1008 €/kWh za instalacije do 10 kW, do 0,0695 €/kWh za instalacije do 750 kW“, čulo se na Konferenciji“, kaže Marković.

Subvencije i za italijanske prozjumere

Zahvaljujući vremenskim uslovima u Italiji i jakim mehanizmima podrške u toj zemlji, najčešća tehnologija za kupce, u segmentu prozjumera, jeste solarna fotonaponska energija. Statistike pokazuju da su oko 89% svih instaliranih solarnih PV-a bile elektrane snage ispod 1 MW. Od toga, oko 56% su stambeni i poslovni krovovi. Načini subvencionisanja su fid-in tarife, direktne subvencije i poreska oslobođenja, tako da postoji nekoliko vrsta mehanizama podrške, u zavisnosti od tehnologije, veličine i namene instalacije.

„Za prozjumere su najznačajnije fid-in tarife i premije neto merenje. Verovatno najrelevantnija šema podrške za male i srednje potrošače bio je program neto merenja koji je važio za elektrane ispod 500 kW i kogeneracionia postrojenja visoke efikasnosti ispod 200 kW kapaciteta. Neto energija koja je predata u mrežu, obračunava se na satnom nivou i plaća po satnoj vrednosti električne energije na berzi. Najčešće se koristi od strane kupaca sa elektranama od tri do 20 kW, i kombinuje se sa poreskim olakšicama. Na primer, u toku 2019. godine je usvojena tarifa koja za elektrane ispod 100 kW instalisane snage daje dodatnu premiju, ukoliko kupac i za sopstvenu potrošnju koristi više od 40% svoje godišnje potrošnje.

Francuska treća po snazi malih elektrana

„Francuska je na trećem mestu, posle Nemačke i Italije, po količini i snazi instaliranih malih elektrana sa solarnim panelima na krovovima, odnosno, prozumjera – 5,5 GW instalisane snage, od toga oko 1,6 GW kod domaćinstava. Svi tipovi prozjumera, od domaćinstava, do velikih kupaca – proizvođača, imaju pristup fid-in tarifama kao i direktnim subvencijama za određene tehnologije. Najvažnija je fidin tarifa koja je do skora bila za SFNE do 100 kW, a početkom 2020 je povećana za SFNE do 300 kW, koja je plaćana svima, bez tenderske procedure i kvota, na nivou 15,8 c€/kWh“, objasnio je Marković.

Holandski solarni paneli u ekspanziji

Holanđani imaju oko 3 GW instalisane snage u solaru na krovu, kod domaćinstava. Prozjumeri u Holandiji imaju pravo na neto merenje, poreske olakšice i direktne subvencije. Zbog velike ekspanzije, planira se fazno ukidanje neto merenja, sa početkom od 2023. godine, s tim da će potpuno prestati da se koristi 2031. godine.

I u Sloveniji direktne subvencije

Prema podacima iz 2020 godine, u Sloveniji je bilo instalirano 2.496 SFNE ukupne snage 32,2 MW. Najveći broj sistema je ispod 11 kW. Slovenija takođe nudi fid-in tarife, neto-merenje i direktne subvencije. Fid-in tarife su primenljive na sve prozjumere sa instalisanom snagom ispod 100 kW. Neto merenje se obračunava na godišnjem nivou.

„Neto merenje je trenutno aktivno u samo nekoliko država, među kojima su Slovenija, Holandija, Velika Britanija… U ostalim zemljama neto merenje je do sada već ukinuto, pošto je postiglo svoj cilj, ostvarivši u početnoj fazi podsticaj za očekivani razvoj koncepta prozjumera“, zaključio je Željko Marković, Delloitte Serbia.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022