Bez ugljen-dioksida nema života: biljke ne rastu, ljudi ne postoje, jer samim žvakanjem, tj. hranjenjem, ispuštamo CO2 iz tela. Pa otkud, onda, net zero kao jedan od ključnih ciljeva zelene politike Evropske unije? Kako bez CO2 kada je jedan od najvažnijih gasova za život? Bez njega nema ničega.

Međutim, taj gas je postao svetski neprijatelj broj 1 , pa je potrebno da se na sve načine ukloni iz atmosfere. Jadni CO2 kriv je za sve, a ljudi, koji ga ispuštaju, saučesnici su koji moraju da nauče kako da se ponašaju  da bi spasili planetu Zemlju.

Dizanje panike

Valjda samo čoveku može da padne na pamet da je toliko važan da značajno utiče na Zemlju i klimu, pa onda želi da se petlja u nju. Priroda i klima se menjaju već četiri i po milijarde godina. Prvi Homo sapiensi počeli su se da se pojavljuju pre, otprilike, dvesto hiljada godina, a poslednja dva veka postoji industrija koja zagađuje i toliko utiče na planetu da je Greta Tunberg 2018. godine rekla da imamo još samo pet godina života na Zemlji jer će nas fosilna goriva dokrajčiti. Pa, Greto, još smo tu.

Nije ona jedina; takvih katastrofičara bilo je uvek, a sigurno će ih biti i više. Evo, recimo, viši zvaničnik UN za životnu sredinu Noel Braun je još 1989. godine rekao da će cele nacije biti izbrisane sa Zemlje zbog rasta nivoa mora ukoliko se globalno otopljavanje ne zaustavi do 2000. godine. Rukovodilac Međuvladinog odbora za klimatske promene UN Rajendra Pachauri izjavio je 2007. da, ukoliko se ništa ne preduzme pre 2012. godine, biće prekasno. Ono što ćemo učiniti u sledeće dve-tri godine odrediće našu budućnost. Ovo je odlučujući trenutak. Fizičar sa Univerziteta u Kaliforniji Džon Holdren je još 1986. rekao: „Moguće je da glad prouzrokovana ugljen-dioksidom ubije čak milijardu ljudi pre 2020. godine.

Podaci svedoče

Da ne idemo još dalje u prošlost, američki predsednik Džo Bajden je pre neki dan, nakon uragana na Floridi, tvrdio da niko više ne može demantovati klimatske promene. Međutim, ukoliko se pogledaju podaci američkoga Nacionalnog centa za uragane, koji beleži sve uragane od 1851. godine, vidljivo je da uragana ima svake godine, samo je potrebno da se prouči tablica.

Recimo, između 1851. i 1860. bilo ih je ukupno dvadeset u SAD-u, od kojih se šest ubrajalo u kategoriju velikih i jakih. Tako, svake godine u proseku ima sedamnaest uragana. Ali poslednji dokazuje da su ljudi krivi za klimu i promene koje se događaju.

Kome je šta dozvoljeno?

Takvih primera ima mnogo, ali je potrebno da se kaže da ih Google jako dobro skriva, zbog čega nije lako pronaći informacije o nelogičnostima i nedorečenostima borbe protiv klimatskih promena. Naučnici, pa tako i klimatski, imaju pokrovitelje koji plaćaju istraživanja i bez njih nema novca. Zbog toga je jasno zašto svi duvaju u isti rog, dok oni drugi ostanu bez sredstava.

Jedan od velikih pokrovitelja i zagovaratelja teze da su ljudi krivi za sve jeste Bil Gejts, koji je čak napisao knjigu Kako izbeći klimatsku katastrofu, jer ko se bolje razume u klimu, pandemiju, zdravlje… nego Gejts?! Problem je u tome što ni on sam ne veruje u ono što propagira, kao ni mnogi drugi milijarderi, pa kupuje kuće, tj. vile, na obali mora (zar vas neće sve potopiti!?). Takođe, Gejts svojom kolekcijom aviona ispusti više ugljen-dioksida, nego što ga prosečan čovek može da ispusti za deset života. Ali, milijarder kaže da je to njegov, citiram, guilty pleasur (slatki greh, uživanje u stvarima uprkos tome što nisu pozitivne ili dobre). On sme, kmetovi ne smeju.

Papirne slamke nisu zdrave

Kao sveži primer besmislenih i nepromišljenih intervencija u okviru zelene agende može se navesti baš pre neki dan objavljeno istraživanje koje pokazuje da su papirne slamke štetnije za okolinu i za ljude od onih klasičnih, plastičnih. Počele su da se uvode oko 2010. godine i bilo je potrebno čak trinaest godina da se sprovede prvo istraživanje o njihovoj štetnosti, što su na kraju obavili belgijski istraživači. Otkrili su da sve papirne slamke sadržavaju otrovne sintetičke hemikalije poznate kao polifluoroalkilne i perfluoroalkilne materije odnosno večne hemikalije. Dakle, za trinaest godina sistemskog trovanja, većinom dece, jer ona najčešće srču iz slamki, niko nikad neće odgovarati.

Što se tiče plastičnih kesa, ne moramo ići izvan granica Hrvatske, kako bismo pokazali da mnogi propisi nemaju baš nikakva smisla. U maju ove godine, godinu i po nakon što je Hrvatska, među retkima u Evropi, odlučila da potpuno zabrani lagane plastične vrećice, one od 15 do 50 mikrona, dogodio se potpuni fijasko. Ne samo da se upotreba vrećica nije smanjila – povećala se za, kako su domaći mediji pisali, 276 odsto. Reklo bi se, operacija uspešna, pacijent mrtav.

Nema krave, nema problema

Još jedna klimatska operacija izvodi se u poljoprivrednoj industriji, označenoj kao jedan od glavnih neprijatelja klime, odmah iza fosilnih goriva (pri kojoj bi, ako se nastavi takva politika, pacijent mogao i umreti). Holandski farmeri, naime, već više od godinu dana vode borbu s Unijom koja želi da im ograniči proizvodnju, jer je Holandija jedan od najvećih proizvođača goveda, pa tako i najveći proizvođač CO2.

U Irskoj su se, pak, dosetili da bi mogli jednostavno da pobiju dvesta hiljada grla stoke. Prema izveštajima, zvaničnici irske vlade raspravljaju o planovima za uništavanje oko dvesta hiljada krava zato što veruju da će im to pomoći u ispunjavanju klimatskih ciljeva. Poput holandske situacije, šema će uključivati finansijsku naknadu poljoprivrednicima koji se dobrovoljno odreknu svoje stoke. Bilo je u poljoprivredi i manje nasilnih predloga, poput maski ili dijeta za krave koje bi trebalo da čiste CO2 koje one ispuštaju žvakanjem, ali takvi predlozi nisu zaživeli, bar ne u ozbiljnijoj meri.

Porez na crveno meso

Takođe, bilo je predloga i o karbonizaciji mesa, tj. o posebnom porezu na crveno meso. Naime, u nekim zemljama pojavili su se predlozi da se na meso, posebno na crveno, uvede dodatni porez kako bi se smanjila emisija gasova iz stočarstva sa efektom staklene bašte. Bilo je pokušaja i zabrane roštiljanja jer je poznato da , kad nedeljom zapalite roštilj u svom dvorištu, jedna kap kapne sa velikog glečera. Stigao je i predlog da se treba manje tuširati – naravno, because climate. Nedavno je u SAD-u pokrenuto i pitanje gasnih peći koje su na kraju zabranjene u Njujorku, a bojleri na gas odavno su na nišanu evropskih zakonodavaca: najprije ih zamenjuju kondenzacijskim, a onda i toplotnim pumpama. Naime, ko ne zna, a ne zna gotovo niko, kondenzacijski bojleri, koji su sada obaveza i ljudi ih upravo ugrađuju, izaći će iz upotrebe za samo pet godina.

Vlastiti ugljenični otisak

Svi ti predlozi i zakoni udaraju na običnog čoveka i zapravo smanjuju kvalitet njegovog života. Recimo, danas bez tih omraženih fosilnih goriva ne bi bilo industrije, a bez nje ni napretka ni blagostanja. Ali čini se da napredak i blagostanje nisu namenjeni običnom stanovništvu koje je, očigledno, potrebno obuzdati na sve načine. Merenje i praćenje ugljeničnog otiska za obične ljude već je u pripremi. Sve se može pročitati na stranicama Svetskoga ekonomskog foruma (WEF). Recimo, na poslednjem sastanku te organizacije Majkl Evans, bivši potpredsednik Goldman Sachsa i sadašnji izvršni direktor Alibaba grupe, govorio je o novome  individualnom uređaju za praćenje ugljeničnog otiska.

Tehnologijom razvijamo mogućnost da potrošači sami mere vlastiti ugljenični otisak. Šta to znači? Znači da na platformi vidimo kuda putuju, kako putuju, šta jedu i drugo. Dakle, individualni uređaj za praćenje ugljeničnog otiska – veselo je objašnjavao Evans.

Politička pitanja

Meteorolog i osnivač Weather Channela Džon Kolman kaže da su pitanja o klimi postala politička, a ne naučna i da 97 odsto naučnika podržava hipotezu zato što mora, s obzirom na to da ih plaćaju oni koji tu hipotezu i promovišu.

„Тo što ih 97 odsto podržava ne znači da je istina, samo znači da je plaćeno – kaže Kolman.

Australski geolog i profesor Ian Plimer smatra da je agenda net zero ni manje ni više, nego antiljudska. Kaže da nikad nije dokazano da ljudi utiču na klimu i promene.

„Samo tri оdsto CO2 potiče od ljudi, ostalo je iz prirode, pa kako mogu ta tri odsto da utiču na bilo šta? – pita Plimer i dodaje da prirodno ispuštanje CO2 niko ne dovodi u korelaciju s klimatskim promenama. Samo ona tri odsto koliko potiče od ljudi.

Novac postavlja klimatske ciljeve

Plimir smatra da sve ima veze samo s novcem i da je CO2 nova muza koja se može crpeti neko vreme. To nije daleko od istine. Recimo, Bajdenov klimatski plan uključuje podsticaje od čak 370 milijardi dolara. Zato nije teško zaključiti da se solarni paneli i vetroelektrane ne postavljaju zbog klime, nego zbog novčanih podsticaja.

Takođe, ugljenični otisak solara i vetroelektrana u proizvodnji je ogroman, pa sve to i nema prevelikog smisla. Primera ima još, poput električnih automobila čije su baterije ogroman problem. Em se u slučaju požara teško mogu ugasiti, em će ih biti teško odložiti nakon isteka roka trajanja, a zbog svog sastava su izrazito štetne za okolinu.

Rešenjem protiv rešenja

Tu je i jedan od prvih primera nedovoljno pručene regulacije, sijalice. Klasične bi trebalo da se zamene fluorescentnim, ali se pokazalo da ni te nisu dobro rešenje, pa su pale u nemilost. Sada se preferira LED rasveta kao ekološki prihvatljivije rešenje. Doduše, nakon dosadašnjih iskustava verovatno je samo pitanje vremena kad će se i takva rasveta zameniti nekom drugom, nakon što se utvrdi da nije tako dobra za okolinu kao što se u početku mislilo. Klimatske promene malo ko dovodi u pitanje, rasprava se sada vodi samo o obimu čovekovog uticaja na njih i mogućnosti ljudi da ih zaustave.

Rezultat trendovskog ponašanja predstavljaju nabrzaka smišljena pravila i rešenja koja potkopavaju svrhu sopstvenog postojanja i dovode u sumnju sposobnost ljudi da relevatno utiču na klimu. Neretko neko zeleno rešenje samo zameni jedan problem drugim. Na kraju, sve koji prizivaju net zero trebalo bi opomenuti da se zaista drže svojih propovedi: prestanite da dišete, prestanite da jedete, prestanite da upotrebljavate električnu energiju, prestanite da svakodnevno letite privatnim avionima, jedite insekte, a ne odreske. Ako stvarno verujete u to, pokažite nam sopstvenim primerom.

Izvor: Lider Media