Regija Afričkog roga kroz svoju istoriju često je bila poprište burnih procesa, koji su završavali krvavim sukobima. Danas je ova regija ponovo u fokusu zbog jednog drugačijeg sukoba, koji se proširio i na druge države Afrike.

Naime, Egipat, Sudan i Etiopija trenutno se nalaze u sporu oko projekta koji je u javnosti poznatiji kao Velika renesansna brana, a čiji je pokretač upravo vlada Etiopije.

Iako projekti poput hidroelektrana ili brana u svetu ne izazivaju međunarodne sukobe, položaj ove brane već nekoliko godina doprinosi izuzetno napetim odnosima između država čija privreda, ali i ekonomija upravo zavise od snage Plavog Nila, na kojem se brana i gradi.

Šta je projekt Velike renesansne brane i zašto je važan?

Gradnja velike brane počela je 2011. godine, a već tada vlasti Etiopije govorile su kako se radi o najvećem hidroenergetskom projektu na području Afrike. Uistinu, podaci o gradnji objekta bili su fascinantni.

Brana ima ukupnu vrednost od 4,6 milijardi dolara, a vlasti Etiopije procenile su da će ona, po okončanju gradnje 2023. godine, imati ukupnu snagu od 6.000 megavata, čime će se obezbediti značajna proizvodnja električne energije. Osim toga, brana ima neverovatan potencijal, te može zadržati (sakupiti) i do 74 milijarde kubnih metara vode.

Gdje je smeštena brana na Nilu? / Foto: Twitter

Samim tim, Etiopija će izgradnjom ove brane suvereno vladati područjem Plavog Nila, a prednosti za ekonomiju države su brojne, od same proizvodnje električne energije pa do izvoza u susedne države, čime će Etiopija dodatno profitirati.

Međutim, vrlo brzo se pokazalo kako baš sve afričke države neće tek tako odobriti gradnju ovog projekta. Najviše negodovanja izrazili su susedni Sudan, ali i Egipat, koji je imao više razloga za nezadovoljstvo gradnjom Velike renesansne brane.

Posredstvom drugih afričkih država, Etiopija, Sudan i Egipat organizovali su niz pregovora i razgovora o rešavanju problema, ali bez većeg uspeha. Kako je vreme odmicalo, Etiopija nije odustajala od projekta, a 2020. godine izvršeno je i prvo punjenje brane, što je ponovno izazvalo tenzije među državama i znatno ugrozilo sigurnosnu situaciju u celoj Africi.

Zašto se Sudan i Egipat protive gradnji brane?

Tokom govora u Ujedinjenim nacijama u junu 2020. godine, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Hasan Šukri (Sameh Hassan Shoukry) nazvao je branu pretnjom egzistencijalnih razmjera za Egipat i naveo kako će njeno punjenje ugroziti privredu i ekonomiju ove države, koja uveliko zavisi od snage drevne reke Nil.

Član organizacije Crisis Group i dugogodišnji novinar i analitičar Vilijam Dejvison (William Davison) za Klix.ba govorio je o trenutnoj situaciji između ove tri države i objasnio razloge zašto se Egipat i Sudan protive izgradnji ove brane.

„Postoje različiti razlozi i nivoi zabrinutosti kada govorimo o Sudanu i Egiptu. Kada govorimo o trenutnoj situaciji, Sudan i Egipat insistiraju da mora postojati sveobuhvatni sporazum o svim aspektima i procedurama punjenja brane i rezervoara, te aktivnostima na brani nakon punjenja, kada ona već bude proizvodila električnu energiju. Sudan je zabrinut zbog pitanja vezanih za sigurnost i onih vezanih za štetu, koja može proisteći iz gradnje brane”, rekao je Dejvison na početku razgovora.

Takođe, ističe kako sudanski zvaničnici žele znati sve detalje vezane za proces rada Velike renesansne brane.

„Velika renesansna brana je veoma blizu Sudana i oni žele postići sporazum sa Etiopijom o tome kako će se upravljati procesom punjenja, ali i onda kada su rezervoari puni i kada manje vode odlazi prema Sudanu. Sudanski zvaničnici žele znati koliko će vode biti pušteno iz brane i rezervoara u jednom danu ili sedmici. Takođe, Sudan strahuje da bi šteta od ove brane mogla ugroziti sudanske hidroelektrane, rezervoare ali i poljoprivrednike”, ističe Dejvison.

S druge strane, Egipat koji, takođe, negoduje zbog izgradnje brane ima sasvim drugačije razloge za to.

„Pozicija Egipta je nešto drugačija. Fokusirani su na zakonske aspekte problema. Egipat u principu govori da se ne protivi ovom projektu, ali da je zabrinut. Jedini način da ne budu zabrinuti jeste postizanje sveobuhvatnog dogovora. Zabrinutost Egipta je više strateška i dugoročna. Ukoliko dođe do suše, Egipat se interesuje kako će Etiopija upravljati sistemom brane, ali kakav će biti raspored i procedura punjenja rezervoara nakon suše”, rekao je Dejvison.

U poslednjih nekoliko meseci, tenzije na relaciji Egipat-Sudan-Etiopija ponovno su porasle, a novi pregovori, koji su održani u Kinshasi – pod posredstvom Afričke unije, propali su.

Etiopija je na pregovorima ponudila mogućnost deljenja podataka o brani, ali Sudan i Egipat su izrazili sumnju u namere etiopske vlade i ovaj predlog odbili, ostavši pri ranijim stavovima da je za ovaj problem potrebno angažovati međunarodnu arbitražu.

Tenzije su još više porasle nakon što je egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisiju (Abdel Fattah al-Sisi) izjavio kako su sve opcije u igri, ukoliko snabdevanje Egipta vodom bude ugroženo, što su mnogi protumačili kao otvorenu pretnju ratom.

Međutim, kako ističe Dejvison, opcija rata u ovom trenutku manje je realna. Takođe, kada je reč o eventualnom mešanju međunarodne zajednice, tačnije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u rešavanje ovog problema, sagovornik ističe kako međunarodna zajednica po ovom pitanju teži dijalogu država.

Velika renesansna brana – ponos Etiopije /F Foto: EPA-EFE

„Jedini način da Egipat osigura održivo snabdevanje vodom jeste saradnja s Etiopijom. Ukoliko se Egipat postavi agresivno, to će saradnju otežati, a snabdevanje vodom neće biti sigurno. To je nelogičan pristup, te bi on zaista destabilizovao regiju i ne bi rešio probleme. Kada je reč o međunarodnoj zajednici, mislim da ona ne krivi samo Etiopiju za ovaj problem. Oni krive sve tri države i žele da one sarađuju po pitanju rešavanja ovog problema“, zaključuje na kraju razgovora za Klix.ba analitičar i novinar William Dejvison.

Za sada, Etiopija, Sudan i Egipat i dalje ne uspevaju pronaći rešenje za problem Velike renesansne brane. Iako sukob iz evropske perspektive deluje banalno, iz perspektive afričkih država svaki problem vezan za Nil ujedno predstavlja i pitanje opstanka i borbe za očuvanje ekonomije zemalja koje uveliko zavise od snage ove afričke reke.

Izvor: Klix.ba