Ministarstvo energetike i regionalnog razvoja Bugarske objavilo je planove za teritorijalni razvoj regiona, odnosno rudnika Stara Zagora, Pernik i Đustendil. Reč je o investiciji ukupne vrednosti od preko milijardu evra iz evropskih fondova.

„U narednim nedelјama planovi će biti razmotreni na lokalnom nivou u svakom od navedenih regiona, uz učešće socijalnih partnera, kako bismo čuli sve predloge, da ih dopunimo i do kraja semptembra da se proslede EK, rekao je bugarski premijer Nikolaj Denkov

Prama rečima predsednika bugarske Vlade, očekuje se da će do kraja godine planovi biti usvojeni u Briselu i da se posle toga pristupi realizaciji investicije, preneo je Bugarski nacionalni radio.

Tim povodom, bugarski energetičari, tragaju za odgovorima na mnoga pitanja: Kakva je budućnost sektora eksploatacije uglja u Bugarskoj? Koje su mogućnosti da termoelektrane pređu na ekološki prihvatljivije gorivo? Kakav treba da bude pristup u stvaranju dobrog energetskog bilansa privrede? Hoće li lokalne zajednice zaista biti uključene u donošenje odluka o energetskoj transformaciji?

Evropska unija neće dozvoliti Bugarskoj da nastavi sa sagorevanjem uglja za proizvodnju električne energije do 2038. godine, a realnija opcija je najkasnije do 2030. Neophodna je politička volja da se spreči zastoj u transformaciji energije uglja i pogođenim regionima i da se na taj način podstakne privreda, stvori nova dodatna vrednost i motiviše mlada populacija da ostane u zemlji. Svaka druga akcija bila bi neobjašnjivi antagonizam. Tako docent Kosjo Stojčev, šef katedre Regionalne i političke geografije na sofijskom Univerzitetu Sv. Kliment Ohridski ocenjuje korake Bugarske kroz energetsku tranziciju, u skladu sa zadatim rokovima.

Planovi za pravednu tranziciju

„Bugarska već kasni skoro tri godine sa pripremom teritorijalnih planova za pravednu tranziciju za region Marice Istok, a sada se ulažu veliki napori da ih dostavi u septembru, istakao je Stojčev, prenosi portal Investitor.

Dokumente će, kako kaže, zatim pregledati eksperti Evropske komisije, koji mogu da ih prihvate ili predlože izmene, a država mora da formira telo koje će upravljati planovima, pripremiti šeme finansiranja i pokrenuti implementaciju.

Analitičar je potvrdio da postoji nekoliko objekata koji bi mogli biti povučeni iz pogona sutra ujutro, ukoliko postoji politička volja za poboljšanje emisije ugljenika.

„Potrebna nam je određena termoelektrana da vidimo kako bi se to dešavalo“, rekao je Stojčev. Smatra da Vlada može da donese političku odluku, ali se plaši opcije u kojoj će kompanija koja je vlasnik ovih objekata verovatno tražiti obeštećenje od države, za šta Vlada baš i nije spremna.

Ovaj stručnjak smatra da Bugarska još uvek nema tehničko-ekonomski pravni mehanizam za zaustavljanje ovih postrojenja.

Poslednja šansa

U sličnom duhu je i portal Kapital pisao o bugarskoj energetskoj tranziciji kada je reč o rudnicima uglja, ocenjujući da reforma u Staroj Zagori, Perniku i Ćustendilu ne ide dobro ni na papiru.

Poslednja šansa. Tako se mogu definisati nedavno objavljeni teritorijalni planovi za pravednu tranziciju regiona uglja. Oni su, zapravo, poslednja prilika da Bugarska dobije evropsko finansiranje od 1,3 milijarde evra za zelenu tranziciju i u skladu sa tim, poslednja prilika da ovi regioni dobiju jasnu strategiju svog budućeg ekonomskog razvoja. Problem je, međutim, što novac koji se izdvaja za Staru Zagoru, Pernik i Ćustendil mora biti jasno definisan u planovima šta ćemo raditi od sada do 2038. godine, kada je određen rok za gašenje termoelektrane, piše Kapital.

Kako se konstatuje, u objavljenim dokumentima nedostaje detaljna strategija, nema datuma i konkretnih investicionih projekata koji bi ljudima u regionima dali jasnu sliku šta ih čeka.

Strah među zaposlenima

To stvara strah među hiljadama zaposlenih u sektoru i izaziva negativna osećanja o celokupnoj tranziciji koja će se desiti sa ili bez ovih planova – iz čisto ekonomskih razloga. U prvom slučaju može biti pravednije, ali u drugom slučaju će sigurno biti bolno.

Navodi se da planovi, generalno, predstavljaju viziju, ali i glavne ciljeve – rekultivaciju zemljišta koje je korišćeno za eksploataciju uglja, prenošenje poslova u druge sektore i prelazak na obnovljive izvore energije. Međutim, teško je znati kako će se ovi ciljevi ostvariti, a nije jasno da li zemlja ima jasnu predstavu šta treba da uradi u narednih nekoliko godina, kako bi izvršila tranziciju.

Spora žurba

Ovi planovi su objavljeni sredinom avgusta – kako se zaključuje – nakon višemesečnog oklevanja Vlade da ih otkrije, verovatno namerno zbog datuma završetka isporuke uglja.

Međutim, konstatuje se da Bugarska bolno kasni sa svim rokovima i, kako se navodi, sasvim je moguće da će izgubiti značajan deo sredstava iz Fonda za pravednu tranziciju.

„Teritorijalni plan za pravednu tranziciju mora da sadrži opis procesa ka klimatski neutralnoj ekonomiji, uključujući raspored sa ključnim koracima tranzicije do 2030. za energiju i klimu i klimatski neutralnu ekonomiju EU do 2050”, precizirao je Generalni direktorat za regionalni razvoj u EK.

Malo vremena

Realno, zemlja ima vrlo malo vremena da dobije odobrenje EK za ove dokumente ako ih i dalje želi. Deo sredstava – 100 miliona evra, nepovratno je izgubljen već 2022. godine, kada je EK bez njih odobrila program za razvoj regiona. Glavni deo finansiranja – oko 800 miliona evra, takođe može biti izostavljen ukoliko Komisija ne odobri konačnu verziju planova do kraja godine (a za to je potrebno oko četiri meseca od njihovog zvaničnog podnošenja). Preostalih 400 miliona evra ne zavise od ovih uslova i mogu da se koriste do kraja 2029. godine, ukoliko budu odobreni teritorijalni planovi, piše Kapital.

Bugarsko Ministarstvo energetike navelo da je prioritet, pre svega, očuvanje 800 miliona evra od finansiranja, što će biti moguće ukoliko planovi budu dostavljeni EK u septembru.

Pogled u dokumenta

U tri pomenuta regiona živi preko 550.000 ljudi, a privreda Stare Zagore ozbiljno je povezana sa kompleksom Marica istok 2, što pitanje zelene tranzicije i budućnosti čini izuzetno važnim. Starozagorski region je definisan kao najugroženiji tranzicijom zbog četiri tamošnje termoelektrane na ugalj i državnih rudnika – TE AS Marica Istok I, TE Marica Istok 2, TE Kontur Global Marica Istok 3 , TE Brikel i Mini Marica-istok.

Preliminarni rezultati

Najvažniji deo planova, bilo da je reč o Staroj Zagori, Perniku ili Ćustendilu, vezan je za 2025. godinu. Kako je navedeno, tada će se kapaciteti lignita i njihova proizvodnja značajno smanjiti do velikog gašenja 2035. Očekuje se da će nova proizvodnja gasa (obnovljivi i niskougljenični gasovi) igrati značajnu ulogu od 2030.

Preliminarni rezultati modeliranja pokazuju da će proizvodnja iz elektrana na lignit biti oko 8 TWh 2025. godine i oko 2 TWh 2030. godine, odnosno – čak 75%.

Drugim rečima, to znači da će proizvođači uglja morati veoma ozbiljno da smanje proizvodnju i neki od njih će potpuno prestati da rade.

Ozbiljni rezovi

Čak i pri trenutnom radu elektrana na ugalj u 2023., što je rekordno nizak nivo, ovaj cilj će zahtevati ozbiljne rezove – do kraja jula, elektrane na ugalj dale su sistemu 6 TWh i može se očekivati oko 12 TWh tokom cele godine, a 2025. godine se mora postići smanjenje od 30% .Da bi se došlo do 8 TWh. 2030. godine, smanjenje bi trebalo da bude četvorostruko. Ovo je zapravo u skladu sa zahtevom Plana oporavka za smanjenje emisije CO2 za 40% do 2025. godine.

Prema analizi, do 2030. godine oko 15 hiljada radnih mesta moraće da bude prebačeno u druge privredne sektore zbog smanjenja tražnje za ugljem iz termoelektrana. Očekuje se da će do 2038. godine biti pogođeno mnogo više zaposlenih. Najveći teret je Stara Zagora, gde je 90 % energetskih radnika, dok je u Perniku i Ćustendilu već relativno malo ljudi koji se bave bilo kojom vrstom uglja. U manjim oblastima, međutim, biće veći problem prekvalifikacije zbog ograničenije ekonomije.

Slaba komunikacija

Izvor Kapitala iz bugarskog Parlamenta potvrdio je da planovi ne daju jasnu predstavu o tome u šta će se ulagati i pod kojim uslovima, što je obavezno za sličnu vrstu dokumenata. Prema njegovim rečima, u ovoj formi ovi dokumenti teško će biti podneti i prihvaćeni u septembru, a najvažniji problem je to što pogođeni ljudi i opštine uopšte nisu upoznati sa njima i imaju ozbiljne rezerve prema tome.

Bugarski energetski sektor upozorava da će se Bugarska od izvoznika pretvoriti u uvoznika električne energije, ukoliko se ne izgrade novi bazni kapaciteti za zamenu elektrana na ugalj koje moraju da budu zatvoreni u narednim godinama, prenosi pugarski portal Business.dir.

Prema rečima izvršnog direktora NE Kozloduj Valentina Nikolova, nova nuklearna energija od 1000 megavata po Westinghaus tehnologiji najrealnije bi mogla da bude puštena u rad 2030. godine, preneo je BNT.

U narednih sedam godina Bugarska počinje fazno gašenje tri bazne elektrane na ugalj u basenu Mariška. Prvi će početi da gasi kapacitete već u decembru. Prema izjavama iz Bugarskog operatora elektroenergetskog sistema – ESO, ne postoji spremnost da im se nadoknadi šteta.

„Veoma je moguće da se, ukoliko ne izgradimo nove bazne kapacitete, Bugarska od neto izvoznika pretvori u neto uvoznika električne energije“, rekao je Angelin Cačev – izvršni direktor ESO.

Iz drugog ugla

I da se ponovo vratimo na reč analitičara.

„Ne nazire se nestašica električne energije čak ni u scenariju u kojem ćemo elektrane na ugalj ugasiti do 2030. Ne predviđaju se apsolutno nikakvi periodi nestašice, čak ni za samo nekoliko sati godišnje. To je, uglavnom, zato što očekujemo eksploziju razvoja OIE izvora, plus razvoj energetske efikasnosti u zemlji“, objasnila je Konstanca Rangelova – ekspert Instituta za proučavanje demokratije.

Međutim, kako kažu u Operatoru elektroenergetskog sistema (ESO), zelena energija ne može da nadoknadi vršnu potrošnju zimi zbog zavisnosti od sunca i vetra.

„S obzirom na celokupnu politiku EU dekarbonizacije do 2050. godine, jedini osnovni kapaciteti koji se mogu izgraditi su niskoemisioni osnovni kapaciteti ili nuklearni kapaciteti“, rekao je Angelin Cačev.

Analitičari nude rešenje

„Sistem se vrlo lako može izbalansirati kroz uvoz. Takođe, kapaciteti OIE u njihovoj vršnoj proizvodnji će zapravo dovesti do veoma velikog izvoza“, smatra Konstanca Rangelova, ekspert Instituta za istraživanje demokratije.

Međutim, prema pisanju pomenutog portala, ESO se ne slaže sa tim.

„Prema rezultatima procene, najbolje je da se gasna postrojenja grade u regionu Sofije, naravno u regionu Marica-istok i u regionu severoistočne Bugarske, čime bi se obezbedili manevarske sposobnosti našeg energetskog sistema”, rekao je Angelin Cachev.

Izgradnja paro-gasnog postrojenja u Mariškom basenu uključena je u prvu verziju Plana oporavka i održivosti. Posle nekoliko revizija, zamena je viđena u baterijama za skladištenje struje proizvedene iz OIE.