Srbija daleko od ciljeva EU u kapacitetima OIE

EU je tokom 2021. postavila cilj podizanja kapaciteta OIE na 40 odsto, a poslednja revidirana regulativa o OIE propisuje da najmanje 42 odsto proizvedene električne energije treba da bude iz OIE - sa namerom da to bude i 45 odsto. Što se Srbije tiče i dalje smo daleko od tih ciljeva. Dalji razvoj OIE stavlja pred svaki elektroenergetski sistem tehnički problem integracije visokog učešća varijabilnih OIE u sistem, ali sa druge strane naš zadatak kao elektroinženjera je da to rešimo.

Srbija sa instaliranih 30 MW kapaciteta u solarnoj energiji i Crna Gora sa 50 MW (što je daleko veći procenat zastupljenosti što se tiče Crne Gore, imajući u vidu veličine oba elektroenergetskog sistema) i dalje se ne mogu porediti sa većinom evropskih zemalja, koje su izgradnju solarnih kapaciteta započele dosta ranije, i sa većim intenzitetom. Ukoliko se osvrnemo na Evropu, vidimo da postoji intenzivan razvoj OIE kako u EU tako i u pojedinim zemljama u svetu u zadnjih 30 godina. Negde oko 1991. godine uvedene su prve fid-in tarife za obnovljive izvore energije, da bi prvi cilj 1997. bio da se postigne učešće od 12 odsto energije iz OIE u 2010. godini. Vrlo brzo, već posle 10 godina se taj cilj menja na 20 odsto zelene energije, a nakon sledećih 10 godina cilj u EU je učešće od 32 odsto OIE, da bi u 2030. godini to učešće trebalo da bude čak 55 odsto.

Tokom 2021. je već postavljen cilj podizanja na 40 odsto, a poslednja revidirana regulativa o OIE propisuje da najmanje 42 odsto proizvedene električne energije treba da bude iz OIE sa namerom da to bude i 45 odsto. Što se Srbije tiče i dalje smo daleko od tih ciljeva. Dalji razvoj OIE stavlja pred svaki elektroenergetski sistem tehnički problem integracije visokog učešća varijabilnih OIE u sistem, ali sa druge strane naš zadatak kao elektroinženjera je da to rešimo.

Razvoj OIE u EU

Prozjumeri se kod nas nazivaju kupcima-proizvođačima električne energije iz OIE. EU direktive ne pominju izraz prozjumeri, već se njima uspostavlja pravni okvir za samo-potrošače iz OIE, kao i pravni okvir za energetske zajednice. Svakako, cilj je da se stimuliše rast kupaca iz kategorije domaćinstava, malih i srednjih preduzeća, gde imaju aktivnu ulogu, kao i to da se uspostavi nekoliko poslovnih modela za ove učesnike na tržištu.

Ono što je zanimljivo je da su u prethodnim direktivama EU prozjumeri, odnosno, kupci-proizvođači bili ograničeni na 10,8 kilovata, što smo i mi u Srbiji usvojili. Ali, poslednje izmene Direktive o OIE, koje su stupile na snagu u oktobru 2023. godine dozvoljavaju da države članice podignu tu vrednost iznad 10,8 kilovata, pri čemu je preporuka da ta snaga ne bude veća od 100 kilovata instalisane snage u solarnim panelima. Dakle, vidimo da postoji pokušaj da se još više prozjumera priključi i da im se dozvoli i veća snaga, kako bi se povećalo učešće proizvedene energije iz OIE u ukupnoj energiji.

Poslovni modeli za prozjumere u EU

Nekoliko poslovnih modela za prozjumere je prepoznato u EU. Prvi poslovni model su bazični prozjumere, koji imaju svoje solarne panele i rade samo za sebe. Dalja nadogradnja ovog poslovnog modela je spajanje sektora, gde ti prozjumeri treba da se uključe i u sektor grejanje u svojim domovima.

Naredni poslovni model su energetske zajednice koje su lokalizovane na fizičkoj lokaciji, gde će članovi deliti energiju koju zajednički proizvedu, što odgovara poslovnom modelu naših stambenih zajednica.

Na kraju, tu su građanske energetske zajednice. Reč je o još širim energetskim zajednicama koje preuzimaju aktivnu ulogu u elektroenergetskom sistemu. Ovakve energetske zajednice putem savremenih metoda integracije pojedinačnih malih elektrana i njihovog zajedničkog upravljanja omogućuje im pružanje pomoćnih usluga sistemu, i učešće u balansnom mehanizmu. To je cilj kojem se teži i koji treba da odgovori na tehničke izazove u pogledu regulacije napona, aktivne i reaktivne snage u cilju stabilnog funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Dakle, ovakve energetske zajednice dobijaju značajnu ulogu u regulaciji sistema i omogućavanju visoke penetracije proizvodnje iz OIE u elektroenergetskom sistemu.

Biznis model

Interesantno je osvrnuti se na količinu instaliranih kapaciteta iz sunčeve energije u evropskim zemljama. Najviše instaliranih solarnih panela imaju Nemačka, Italija, Francuska, Španija, Belgija i Holandija. Može se videti i da su, prema preseku u 2023. godini, ako posmatramo instalisane snage u solarnim panelima po stanovniku, Holanđani ubedljivo na prvom mestu sa 1,28 kilovata, slede Nemačka, Danska, Belgija, Estonija, Španija, Grčka Austrija, Slovenija, Luksemburg. Mi smo i dalje na par desetina vati po stanovniku, ako uzmemo da imamo oko 100 megavata instalisane snage na sedam miliona stanovnika. To su dosta niske cifre, pa na tom polju treba da dalje radimo, kako bi smo dostigli evropske vrednosti.

Instalisana snaga solarnih PV instalacija po stanovniku

Na osnovu jedne studije koja se bavila prozjumerima u EU i koja je rađena 2017. godine, vidi se da je u pogledu legislative i ograničenja po snazi za prozjumere situacija bila dosta različita od zemlje do zemlje. Uglavnom su vodeće zemlje u pogledu količine solarnih instalacije imale to rešeno. Negde je to bilo do 10 kilovata negde 50, ili 100, kao što je na primer u Francuskoj. Imali smo različita rešenja u pojedinim zemljama Evrope, jer prozjumeri nisu bili definisani na nivou EU. Date su preporuke, a svaka zemlja je u svojoj legislativi to rešavala.

Takođe, uvek interesantno je i kakav je bio tretman PDV-a. EU zemlje ni tu nisu imale jedinstven stav. Neke su oslobodile prozjumere od plaćanja PDV, odnosno proizvodnje struje za sopstvene potrebe, pa nisu bile predmet oporezivanja. Takvo rešenje je primenjeno u Holandiji na predatu energiju, a u Poljskoj i Danskoj na kompletnu i predatu i preuzetu energiju. U ovim slučajevima prozjumeri su, dakle, imali i tu subvenciju da i na onu energiju koju su kupili ne plaćaju PDV. Druge zemlje su smanjivale stopu PDV – na primer, umesto 20 naplaćivale su 10 odsto za prozjumere, u Velikoj Britaniji sa 17 odsto stopa je bila smanjena na pet odsto.

Segmentacija solarnih panela i instalacija i njihov dalji razvoj

Prema nekim podacima Udruženja Solar Jurop vidi se da je 33 odsto instaliranih solarnih panela u segmentu kod domaćinstava na krovovima i stambenim objektima za kolektivno stanovanje, i po projekcijama tog udruženja taj rast u Evropi se očekuje i do 50 gigavata do 2027. Sada je na nivou od 37 gigavata.

U Danskoj, Nemačkoj i Portugaliji je procenat proizvodnje u odnosu na celokupnu u potrošnju veći za četiri odsto i ide do 10 posto proizvedene struje od strane prozjumera. Očekuje se da bi proizvodnja prozjumera mogla da bude 1.500 teravata, odnosno 1.700 teravata do 2050. u celoj EU.

EU je napravila strategiju oko solarne energije i ona je pretočena u poslednju regulativu od oktobra 2023. godine.

Glavni stubovi ove njihove strategije jesu promocija brze i masovne ugradnje solarnih panela kroz evropsku solarnu inicijativu. Ono što su primetili je da su procedure priključenja dugotrajne. U Španiji period priključenja je dva do tri meseca, u Nemačkoj od 1 do 11 meseci, u Poljskoj jedan mesec… Najbrže je priključenje u Holandiji, gde je taj period skraćen na dve do tri nedelje. Podsetiću, da ta zemlja ima najviše instaliranih panela.

Zaključak strategije je da procedure za postavljanje panela moraju da budu kraće i jednostavnije, što je pretočeno i u poslednje izmene EU Direktive o OIE. Takođe, treba obezbediti dovoljno obučene radne snage za postavljanje solarnih panela i elektrana.

Solarna strategija EU

Poslednje izmene Direktive o OIE donose povećanje udela OIE na 42,4 odnosno i do 45 odsto, ograničenje roka za priključenje na maksimum tri meseca, usvajanje odredbi koje će osigurati da sve nove zgrade budu spremne za postavljanje solarnih panela. Kroz pomenutu direktivu su već usvojene odredbe, koje treba da se usvoje i kroz legislative i zakonodavstvo svih država članica, da svi novi javni poslovni objekti s površinom većom od 250 kvadrata do 2026. moraju da imaju ugrađene solarne panele na krovovima. Za sve postojeće poslovne objekte se površinom većom od 250 da se do 2027. ugrade paneli, a na svim ostalim stambenim objektima, do 2029. To postaje zakon, nije pitanje više da li neka zemlja hoće ili neće, sve članice EU će to morati da sprovedu.

Takođe, države članice moraće da obezbede primenu legislative da stanari u zgradama mogu da ostvare korist od zajedničke proizvodnje struje za sopstvene potrebe bez dodatnih troškova. Mora da se radi na tome da se uspostavi bar jedna energetska zajednica tamo gde ima više od 10.000 stanovnika, da se obezbedi da energetski ugroženi kupci imaju pristup solarnoj energija, kroz instalacije na zgradama u socijalnim zgradama, energetskim zajednicama ili finansijskoj pomoći za izgradnju. I da se subvencioniše dalja integracija solarnih panela pri izgradnji novih i postojećih zgrada, kao i da se obezbedi primena postojeće legislative u smislu energetske efikasnosti. Ideja je da te zgrade postanu samodovoljne i zadovolje sve svoje energetske potrebe. To će se sprovesti tako što se postavljaju okviri za subvencije, bazirani na roku otplate kraćem od 10 godina, znači tražiće se subvencionisanje tako da investitor ono što ugrađuje mora da otplati za manje od 10 godina.

Insistiraće se u budućnosti i na izgradnji solarnih elektrana koje su dopunjene skladištem u vidu baterija. Nabavka sistema sa baterijama povećava rok otplate, tako da je jedno od rešenja i da se sa određenim procentom (prema mojim analizama oko 50 odsto) subvencioniše vrednost te baterije, kako bi sa takvim sistemom došli do roka otplate koji je prihvatljiv.

Svakako, permanentno se moraju raditi analize. I dalje će u nekim segmentima morati da postoje subvencije, ali kada pričamo o baterijama one u ovom času rešavaju probleme ove proizvodnje tokom podneva odnosno proizvodnje energije u časovima kada je smanjena tražnja a povećana ponuda što dovodi do negativnih cena na berzi.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti