Beograd dobija intermodalni terminal čime se podstiče razvoj savremenog kombinovanog transporta robe kroz povećanje učešća železnice i stvaranjem partnerskog odnosa sa drumskim transportom. Na ovaj način železnica postaje konkurentnija na tržištu, istovremeno prateći sve buduće tendencije u transportu korišćenjem savremenih tehnologija, piše portal Delegacije EU u Srbiji.
Svečanim polaganjem kamena temeljca obeležen je početak radova na izgradnji intermodalnog terminala u Batajnici, ali i zvaničan početak kampanje u oblasti povezivanja. Događaju su prisustvovali predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ministar za evropske integracije, Jadranka Joksimović, ministar građevine i saobraćaja, Tomislav Momirović i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, kao i predstavnici vlade i gradskih vlasti i predstavnici zemalja članica Evroske unije, Evropske investicione banke i Transportne zajednice.
„Ovo će Srbiji puno da znači. Ovde će da bude neka vrsta šireg logističkog centra, gde će moći da se pretovara roba iz kamiona u vozove, takozvana „suva luka“. Beč ima tri ovakva terminala, u celoj Nemačkoj ima preko stotinu. Ovo je uslov bez koga ne možemo da idemo napred, pre svega zbog posla, zbog profitne razlike za preduzeća, ali i zbog niže cene za obične ljude, za običnog potrošača. Važno je i zato što je to deo programa za zaštitu životne sredine, za zeleniju Srbiju, nešto što smo potpisali i prihvatili na nedavno održanom Sofijskom samitu”, rekao je Aleksandar Vučić zahvaljujući se Evropskoj uniji i državama članicama na sredstvima koja će omogućiti izgradnju ovog objekta.
Ovaj terminal će povećati sadašnje kapacitete kombinovanog transporta u Srbiji za osam puta, nalazi se u industrijskoj zoni u Batajnici, a ukupna investicija iznosi 15,5 miliona evra od čega EU finansira 90% ovih radova putem bespovratnih sredstava dok preostali iznos finansira Republika Srbija.
„Ova, 2020. godina pamtiće se po pandemiji COVID, ali istovremeno i po našim dodatnim naporima da pružimo značajnu podršku privredi. Povezivanje tržišta za brže sigurnije kruženje ljudi i robe, sprovođenje investicija, pružanje usluga i poboljšanje ekonomije – to su ključni elementi na kojima je zasnovana EU. EU je 2015. godine dodelila milijardu evra za agendu povezivanja kako bi pomogla ubrzanju izgradnje modernih transportnih i energetskih veza između Zapadnog Balkana i EU. Srećan sam kada vidim da je pet godina kasnije Srbija jedan od najvećih korisnika fondova za povezivanje EU za region, sa preko 200 miliona evra bespovratnih sredstava za šest investicionih projekata. Izgradnja ovog intermodalnog terminala u Batajnici jedan je od ovih projekata, zajedno sa Modernizacijom železničke pruge Niš – Brestovac (45 miliona evra), izgradnjom autoputa Niš – Pločnik (1. faza Mirovnog autoputa za 40 miliona evra); modernizacija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad (74 miliona evra); rehabilitacija brane Đerdap I (11,4 miliona evra) i rehabilitacija brane Đerdap II (17 miliona evra). To je važan deo Agende povezivanja i primer dobre sinergije između EU, nacionalnih i lokalnih vlasti. Novi terminal povezaće infrastrukturu drumskog i železničkog saobraćaja i olakšaće upotrebu železnice kao ekološki prihvatljivog tipa prevoza. Poboljšavanjem saobraćajne povezanosti praktično poboljšavamo socijalne i ekonomske standarde građana”, zaključio je ambasador Sem Fabrici.
Današnji događaj istovremeno označava i početak kampanje u oblasti povezivanja, koju realizuje Evropska unija u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije.
„Partnerstvo Srbije i EU vidljivo je na svakom koraku kroz brojne projekte realizovane sredstvima EU u različitim delovima Srbije i različitim oblastima. Ovo je korak napred u evropskom putu Srbije, jer koliko su važni klasteri poglavlja, toliko su važna i sredstva iz EU koja na odgovoran način koristimo u cilju daljeg razvoja Srbije, infrastrukture poslovanja, koje su važne i za kompanije iz EU. Upravo kroz projekat izgradnje Inter-modalnog terminala u Batajnici omogućava se povezivanje drumskog i železničkog saobraćaja. Dodatno, ovaj projekat nema uticaj samo na transport već i na kvalitet vazduha, odnosno kvalitet životne sredine u Beogradu, jer doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova zbog smanjenja prisustva teških transportnih vozila na našim ulicama“, izjavila je ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović.
Kombinovani prevoz treba da doprinese postizanju: pouzdane, predvidljive, fleksibilne, brže i jeftinije usluge prevoza; dalje liberalizacije železničkog tržišta; razvoju infrastrukture za intermodalnost, sa kapacitetima za interoperabilnost; poboljšanje percepcije transportne politike i fokusiranje na kvalitetne podatke.
Prepoznajući prednosti poboljšanog povezivanja, Evropska unija je 2015. u okviru Agende povezivanja izdvojila milijardu evra bespovratnih sredstava do 2020. u cilju brže izgradnje modernih transportnih i energetskih tokova koje povezuju EU. Srbija je jedan od najvećih primalaca EU fondova za povezivanje u regionu i do sada je obezbeđeno više od 203 miliona evra bespovratnih sredstava za određene investicione projekte. Ova sredstva će pomoći u izgradnji moderne mreže drumskog i železničkog saobraćaja koja povezuje Beograd sa ostalim glavnim gradovima zapadnog Balkana i sa susednim zemljama EU, stvarajući tako mogućnosti za ekonomski razvoj, radna mesta, sigurniji i brži transport i trgovinske tokove sa Evropskom unijom.
Projekat intermodalnog terminala obuhvata radove, nadzor nad izgradnjom, nabavku opreme i tehničku pomoć terminalskom operateru. Radovi obuhvataju izgradnju pristupnih drumskih i železničkih saobraćajnica, površina za skladištenje i manevrisanje i administrativnog objekta sa parkingom za teretna vozila.
Prvi na Zapadnom Balkanu
Kompleks intermodalnog terminala i logistickog centra prostiraće se na ukupno 82,5 hektara, na prostranoj zaravni između železničke stanice Batajnica i autoputa E75, javlja Tanjug.
Kapacitet intermodalnog terminala biće 80.000 kontejnera.
To će biti ne samo prvi intermodalni terminal u Srbiji već i Zapadnom Balkanu koji će omogućiti da se smanje logistički troškovi prevoza robe.
Projekat je predviđen kroz realizaciju IPA sredstava (ukupne vrednosti 15,5 miliona evra), dok će se nabavka opreme i tehnička pomoć operateru ukupne vrednosti 2,9 miliona evra finansirati iz budžeta Republike Srbije.
Izvođač je austrijska firma Štrabag, nadzor Eptisa, a projektant konzorcijum Egis International/City net.
Ugovor za izgradnju intermodalnog terminala (FIDIC Yellow Book – izrada projektne dokumentacije i izvođnje radova), potpisan je 14. oktobra 2019. sa kompanijom Štrabag ukupne vrednosti 14,46 miliona evra.
Intermodalni terminal se gradi u okviru Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.
Izgradnjom intermodalnog terminala u Beogradu podstiče se razvoj savremenog kombinovanog transporta kroz povećanje učešća železnice i stvaranjem partnerskog odnosa sa drumskim transportom.
Na taj način će železnica postati konkurentnija na tržištu, istovremeno pratiće sve buduće tendencije u transportu korišćenjem savremenih tehnologija.
Rok za izvođenje je 30 meseci od početka radova, računajući i dodatnih 12 meseci za reklamaciju izvedenih radova.
Projekat obuhvata radove, nadzor nad izgradnjom, nabavku opreme i tehničku pomoć terminalnskom operateru.
Radovi obuhvataju izgradnju pristupnih drumskih i železničkih saobraćajnica, površina za skladištenja i manevrisanje i administrativnog objekta sa parkingom za teretna vozila.
Lokacija u Batajnici izabrana je zbog ukrštanja železnickog i drumskog Koridora 10, kao i blizine aerodroma „Nikola Tesla”.
Predviđeno je da tu stižu vozovi sa kontejnerima iz jadranskih luka i evropskih centara, gde će se pretovarati i skladištiti i kamionima distribuirati do krajnjih korisnika.
Terminal će se sastojati od dva pretovarna koloseka za kontejnere i jedan dodatni kolosek za lokomotivu, saobraćajne trake za prolaz kamiona i kontejnerskog skladišta.
Imaće i carinski magacin, postrojenje za održavanje, administrativno-kontrolnu i carinsku zgradu.
Inače u dvadesetak zemalja Evrope ima ukupno oko 350 terminala.
