Izgradnja gasnog terminala u luci Bar, koja se najvljuje već nekoliko godina ovih dana je aktuelizovana. Jedna od tema razgovora o privrednoj saradnji Srbije i Crne Gore predsednika Aleksandra Vučića i Jakova Milatovića bilo je i snabdevanje naše zemlje sa 2,7 miliona gasa, dnevno, gasovodom koji bi išao od budućeg LNG terminal u Baru.

I crnogorski premijer Dritan Abazović govorio je u Dubrovniku početkom ovog meseca o tome da Crna Gora namerava da izgradi LNG terminal u Baru i pozvao zemlje regiona da se ujedine u izgradnji gasovoda. Naglasio je da ovaj projekat može da podrži Evropska unija.

LNG u Baru inicirali iz SAD

Cela priča započeta je između crnogorskih i američkih političa, s naglaskom da bi do ovog LNG terminala u crnogorskoj luci stizao američki gas za evropske potrošače.

Dr Petar Stanojević, profesor na Fakultetu bezbednosti i stručnjak za energetiku podseća da je 24. februara 2020. godine Dragica Sekulić, tadašnja ministarka ekonomije u crnogorskoj vladi izjavila da Luka Bar može biti baza za skladištenje i distribuciju tečnog gasa iz SAD ka Evropi. Otkrila je da su već započeli pregovori između američkih i crnogorskih kompanija o potencijalnoj saradnji u oblasti skladištenja i distribucije LNG iz SAD u Evropu.

„Sve se ovo dogodilo posle posete Stivena Vinberga, pomoćnika državnog sekretara SAD za fosilnu energiju Crnoj Gori, u okviru koje je on posetio i Luku Bar. Vinberg je izjavio da Luka Bar ima ozbiljan potencijal za distribuciju – skladištenje fosilne energije i da treba razmotriti detalje i opcije buduće saradnje”, kaže Stanojević ističući da su tada iz Luke Bar potvrdili da već danas mogu da pretovaruju kontejnere sa LNG i CNG, a da u budućnosti razmišljaju o planu da na oko dva hektara površine izgrade terminal sa oko 20.000m3 rezervoarskog prostora za LNG.

Crna Gora skoro da nema potencijalnih potrošača gasa

Ovaj stručnjak za energetiku navodi da je u to vreme jedini potencijalni potrošač gasa u Crnoj Gori bio KAP (Kombinat aluminijuma) iz Podgorice. I tada se radilo o skromnim količinama koje bi se dopremale do Podgorice kontejnerima.

„Danas je ova firma samo bleda senka nekadašnjeg jugoslovenskog giganta. Pitanje je dokle će još davati znake života. Postojali su još neki potencijalni korisnici gasa, kao što je Železara u Nikšiću ili moguća toplana u Pljevljima. Prema dostupnim podacima, trenutna potrošnja gasa u Crnoj Gori je nula, odnosno, može se o potrošnji prirodnog gasa govoriti samo u budućem vremenu”, izričit je Stanojević.

Komentarišući da je o razvoju neke distributivne mreže prirodnog gasa kojom bi se snabdevala domaćinstva u Crnoj Gori teško bilo šta prognozirati, što zbog cene gasa (zbog čega je jako usporena i u Srbiji npr.), što zbog činjenice da u primorju i Podgorici nema veće potrebe za grejanjem Stanojević kao problem ističe i samu konfiguraciju terena i retku naseljenost. Zbog toga su, kako kaže, svi Crnogorci dobili telefone tek kad se pojavila mobilna telefonija.

„Da bi se investicija u LNG terminal u Baru isplatila potrebno je naći dovoljno veliko tržište (potrošača) za taj gas. Ovo bi mogla biti jedino neka novosagrađena gasna elektrana u neposrednoj blizini Bara, jer bi se u protivnom morao graditi i gasovod. Ovo nije nemoguće. Postoje određeni dokumenti i planovi o tome, s obzirom da je Crna Gora preuzela obavezu da zatvori TE Pljevlja do oktobra 2020. godine (čime bi izgubila više od 40% sopstvenog izvora snabdevanja električnom energijom), što, naravno, nije sprovedeno. Moguće je i prebaciti TE Pljevlja na gas, što bi stvorilo potrebu za potrošnju više od 200 miliona metara kubnih prirodnog gasa godišnje”, kaže Stanojević.

Srbija – jedino ozbiljno tržište za gas iz LNG u Baru

„Jedino, dakle, ozbiljnije tržište za gas iz Luke Bar je Srbija ili moguće gasne elektrane od kojih je jedna na samoj granici sa Srbijom” procenjuje sagovornik Energije Balkana.

Treba napomenuti i da se u Srbiji upravo gradi gasovod Aleksandrovac – Tutin, čijim će završetkom gasovog stići, praktično, do crnogorske granice. Uz to je sa duge strane gasovod već stigao do Užica i Zlatibora.

„Imajući prethodno u vidu, jasno je zašto se govori o cevi koja bi se povezala sa Srbijom preko merno regulacione stanice u Bjelom Polju i gasovoda koji bi do nje stigao preko Zlatibora iz Srbije i iz Bara sa juga”, ističe ovaj stručnjak napominjući da „nigde nije eksplicitno naveden ovaj južni krak. Mislim da je pre dve godine Vlada Srbije čak odobrila garanciju za zaduživanje Srbijagasa, radi izgradnje gasovoda od Zlatibora do Pljevlja, ali se nije daleko odmaklo”.

Govoreći o kapacitet koji se spominje, da Srbija iz Bara dobija 2,7 miliona metara kubnih prirodnog gasa dnevno Stanojević kaže da to čini oko 1 milijardu metara kubnih godišnje.

„Ovim pravcem snabdevanja mogla bi da se zadovolji oko trećine srpskih potreba za prirodnim gasom. Činjenica da Crna Gora nije članica EU je povoljna, imajući u vidu da onda ona ne mora da sledi slepo razne sankcione politike, koje mogu biti nametnute. Problem može biti što budući gasovod mora biti dugačak 280 do 300 km a vredeće sigurno više od 300 ili čak 400 miliona evra. Treba imati u vidu konfiguraciju terena i razdaljinu koja mora da se savlada”, komentariše profesor.

Sama isplativosti ovog poduhvata zbog svega ovoga je, po mišljenju Stanojevića, upitna. Kao moguće rešenje navodi dobijanje bespovratnih sredstva nekog iz EU ili drugih međunarodnih fondova.

Aletrantiva gasovodu – pruga

„Postoje, naravno i alternative. Dve vozne kompozicije od po 22 kontejnerska vagona dnevno bi mogle da zamene potrebu za izgradnjom gasovoda. Istina, postoje bezbednosne dileme oko toga kako LNG treba transportovati vozovima.

Slično je sa naftom i derivatima nafte. Dvanaest kompozicija dnevno bi moglo da zameni Jadranski naftovod u snabdevanju Srbije sirovom naftom. Pruga Beograd Bar se upravo rekonstruiše.

EU u Projects of Common Interst ne pominje LNG terminal u Baru

Treba imati u vidu i da se Crna Gora priključila projektu Jonsko-Jadranskog gasovoda, koji bi trebao da bude nastavak gasovoda TAP i da prođe duž obale Albanije, Crne Gore i da se poveže sa hrvatskim gasovodnim sistemom. Stanojević ističe da je u okviru ovog gasovoda i Projects of Common Interst (projekata od zajedničkog interesa EU), u sklopu koga je izgrađen LNG terminal na Krku (Hrvatska). A planiran je i jedan LNG terminal u Albaniji, uz pomoć EU fondova.

„Terminala u Baru nema na tom spisku”, konstatuje Stanojević komnentarišući: „Što se tiče Srbije, svaki novi pravac i izvor snabdevanja je dobrodošao. Jer, na taj način se povećava njena energetska bezbednost i dobija više konkurenata na tržištu, što bi sve trebalo da vodi ka smanjenju cena energenata”.