Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Moj stav

Srbija kasni sa obezbeđivanjem obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata


Srbija je u obavezi da formira rezerve nafte najkasnije 31. decembra 2022. godine - u visini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje. Usvojenim zakonima Srbija se obavezala da rezerve za 25 dana dostigne do kraja 2020. ali tek krajem marta će postići rezerve za 21,7 dana. Ovo otežava otvaranje Poglavlja 15 za pristupanje Srbije EU, ali se i ugrožava energetska bezbednost zemlje.


Završetkom realizacije poslednjeg ugovora o nabavci evro dizela, što se očekuje do kraja marta 2021. godine, rezerve će biti na nivou oko 21,7 dana prosečne dnevne potrošnje, kažu iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) odgovarajući na pitanje Energije Balkana: Gde je sada Srbija po pitanju obezbeđivanja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata?

„Rezerve nafte se formiraju za 90 dana prosečnog dnevnog uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje i uzima se kao osnov veća vrednost. U Srbiji je to prosečna dnevna potrošnja i cilj je pokrivenost obaveznih rezervi za 61 dan prosečne dnevne potrošnje”, pojašnjavaju iz MRE.

Inače, odredbom člana 15. stav 2. Zakona o robnim rezervama propisuje se obaveza formiranja obaveznih rezervi najkasnije do 31. decembra 2022. godine. Formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte jeste jedan od osnovnih i strateških ciljeva u oblasti energetike i predstavlja važan preduslov za podizanje nivoa energetske bezbednosti Republike Srbije.

Pored Zakona o robnim rezervama i ciljeva zasnovanih na odredbama Zakona o energetici u ovoj oblasti, postoje zahtevi koji proizilaze iz Direktive EZ 119/2009, a koje su u obavezi da ispune države članice Evropske unije i države koje su u procesu pristupanja EU, a koji se odnose na obavezu skladištenja obaveznih rezervi. Iz tog razloga, formiranje obaveznih rezervi u Republici Srbiji je i preduslov za otvaranje Pregovaračkog poglavlja 15 – Energetika.

Obavezne rezerve, u skladu sa članom 16. Zakona o robnim rezervama, formiraju se i održavaju u sirovoj nafti, derivatima nafte i ugovornim pravima na kupovinu određenih količina nafte i derivata nafte. Najmanje jedna trećina obaveze čuvanja rezervi treba da bude u gotovim proizvodima i to onih pojedinih derivata nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine.

Prosečni dnevni uvoz i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji, kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenta sirove nafte i metodologije propisane Direktivom EZ 119/2009. Na osnovu člana 15. stav 4. Zakona o robnim rezervama, Vlada je donela Uredbu o metodologiji prikupljanja i obrade podataka i obračunu prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte (Službeni glasnik RS, broj 108/14).

U junu 2015. godine donet je Dugoročni plan postepenog formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Ovim planom predviđa se postepeno formiranje obaveznih rezervi, tako da se na osnovu zaliha u visini 9,5 dana prosečne dnevne potrošnje u 2015. godini, preko 25 dana u 2020. godini, predviđa dostizanje 61 dana 2022. godine.

Mehanizam čuvanja i skladištenja obaveznih rezervi podrazumeva određene učesnike u tom mehanizmu, najpre Centralno skladišno telo, koje su države članice EU i države sa kojima su otvorena pregovaračka poglavlja radi sticanja članstva u EU, u obavezi da osnuju. To telo, koje je u pravnom sistemu Republike Srbije osnovano u sastavu ministarstva nadležnog za poslove energetike, odgovorno je za stvaranje, održavanje i prodaju obaveznih rezervi, u skladu sa Direktivom, što je od posebnog značaja za ostvarivanje ciljeva ovog projekta.

Pored Ministsrstva rudarstva i energetike ključnu, a čini se i najvažniju ulogu ima ministarstvo finansija. Jer, Ministarstvo finansija prilikom izrade budžeta Republike Srbije postavlja limite u sredstvima za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Sredstva se obezbeđuju tako što se iz svakog litra prodatog goriva izdvoji iznos od 2,6 dinara specijalno namenjen za tu svrhu.

Na bazi datih limita Ministarstvo rudarstva i energetike izrađuje Godišnji program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i to tako da se iz godine u godinu povećava broj dana rezervi, a u svemu prema preuzetim međunarodnim obavezama. Sprovođenje Godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte je povereno Upravi za rezerve energenata. Za 2020 godinu je planirano da ukupno bude uskladištena količina za 25 dana prosečne potrošnje u Rapublici Srbiji.

To, međutim, nije postignuto a narednog meseca dostići će se tek 21,7 dana zaliha u obaveznim rezervama.

Stručnjaci su više puta ukazivali da se taksa za naftne reserve ne troši namenski, jer tako prikupljena sredstva ne ide u neki poseban budžet, već tako prikupljenim novcem raspolaže Ministarstvo finansija, koje ih često troši za neke druge namene.

„Već godinama postoji zahtev da se ta taksa namenski koristi i taj zahtev i dalje postoji. Istovremeno, razmatraju se druge mogućnosti u okviru postojećih zakona da se ubrza popunjavanje rezervi na ciljani nivo i u slučajevima scenarija sa smanjenim budžetom kako je do sada po pravilu bio slučaj“, kažu iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovarajući na pitanje hoće li tražiti da se taj novac namenski koristi, da bi se ispunlile obaveze prema EZ i EU.

Ovo pitanje je neophodno što pre rešiti ako Srbija zaista planira da uskoro otvori Poglavlje 15 Energetika.

Jer, Republika Srbija je 21. septembra 2015. godine pismom predsedavajućeg Кomiteta stalnih predstavnika Saveta obaveštena o rezultatu skrininga za poglavlje 15 Energetika.

A jedan od uslova da ovo poglavlje bude otvoreno je kada Srbija predstavi akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se tiču minimalnih rezervi nafte i naftnih derivata. Ovaj Akcioni plan treba da pokaže vremenski okvir za zakonodavno usklađivanje, za utvrđivanje mera koje treba preduzeti u hitnim slučajevima, za sticanje skladišnih kapaciteta i za postepeno povećavanje nivoa zaliha do dostizanja minimalnog nivoa, koji je utvrđen pravnim tekovinama Evropske unije.

Sve ovo smo, uglavnom, ugradili u državno zakonodavstvo. Ali, nismo uradili.

Međutim, obavezne reserve nafte i naftnih derivate nisu neophodne samo zbog otvaranja poglavlja ni zbog ispunjavanja uslova za ulazak u EU. One su ključne za normalno funkcionisanje države, za normalan život građana i privrede, bez njih nema sigurnog snabdevanja niti energetske bezbednosti.

U Srbiji se već dešavalo da zbog vremenskih neprilika potrošači, ne samo građani već i provreda, budu suočeni sa potencijalnom nestašicom naftnih derivate. Tako nešto sada se dešava u SAD, u Teksasu, gde su zbog hladnoće zatvorene rafinerije a ljudi suočeni sa manjkom energenata.

facebook twitter linkedin email