Neredne godine trebala bi da počne izgradnja 20 do 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime bi se pokrio najveći deo Srbije, najavio je juče Filip Abramović, pomoćnik u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Abramović je na onlajn konferenciji o upravljanju otpadnim vodama naveo da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre dve-tri nedelje, kada je u parlamentu ratifikovan Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odobrena sredstva za izgradnju pomenutih postrojenja.

Prema njegovim rečima, time smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju.

Objašnjavajući da će se uporedo sa izgradnjom postrojenja nastaviti sa stručnom i finansijskom podrškom jedinicama lokalne samouprave Abramović je rekao da će se raditi i na rešavanju problema upravljanja otpadnim muljem i njegovom upotrebom u korisne svrhe.

Konsultant u NALED-u Nataša Đokić ukazala je na to da Srbija nije bogata vodama, budući da imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica samodovoljnosti iznosi 2.500 metara kubnih.

Situacija nije zadovoljavajuća ni kada je reč o pokrivenosti zemlje kanalizacionom mrežom, jer je njome u Srbiji pokriveno samo 62 odsto stanovništva, istakla je Đokić i, predstavljajući stanje u oblasti otpadnih voda, navela da je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje propisano da je 31. decembar 2025. rok kada se privredni subjekti moraju usaglasiti sa odredbama ove uredbe, a 31. decembar 2040. rok za jedinice lokalne samouprave da to urade.

Predstavnik Udruženja 3E Srđan Gajić izneo je podatak prema kome je Srbiji potrebno približno pet milijardi evra za rešenje ovog problema u narednom periodu, gde najveći trošak predstavljaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ali i izgradnja kanalizacione mreže.

Gajić je dodao da neka mesta, kao što su sela u brdovitim predelima, nisu pogodna za izradu kanalizacione mreže i tu bi država mogla finansijski da pomogne na izradi septičkih jama i drugih primenjivih rešenja.

Onlajn konferenciju organizovali su Udruženje 3E, Mreža inspektora Srbije, u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i uz podršku USAID-a.