Srbija ne strepi od restrikcija struje

Osnov sigurnosti svake države čini jaka državna energetska kompanija. Nikako stvaranje ambijenta u kojoj se ta pozicija slabi i stvara zavisnost države od uvoza skupe struje. Srbija i EPS nisu pogođeni aktuelnom energetskom krizom. Sistem EPS-a je na vreme pripremljen za zimsku sezonu a TENT B1 će na mreži biti u noći između 25. i 26. novembra. Završavamo veliki posao koji će Srbiji obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom, kaže za Energiju Balkana Milorad Grčić, v.d. direktora Elektroprivrede Srbije.

Srbija i EPS nisu pogođeni aktuelnom energetskom krizom. Naši potrošači – građani i privreda imaju dovoljno električne energije jer se u Elektroprivredi predano radi više od pet godina. Srbija ne strepi od restrikcija, niti od poskupljenja, kaže za Energiju Balkana Milorad Grčić, v.d. direktora Elektroprivrede Srbije.

„Osnov sigurnosti svake države čini jaka državna energetska kompanija. Nikako stvaranje ambijenta u kojoj se ta pozicija slabi i stvara zavisnost države od uvoza skupe struje. EPS zna šta radi, zna šta hoće i zna gde ide. EPS odgovorno sprovodi sve aktivnosti u interesu države i njenih građana, kroz sigurnost snabdevanja i cenovnu politiku u skladu sa instrukcijama vlade Srbije“, ističe prvi  čovek EPS-a.

Govoreći o nastupajućoj zimi Grčić navodi da je, zahvaljujući dobrom planiranju i radu stručnjaka Elektroprivreda Srbije obezbedila sve uslove za stabilnu proizvodnju uglja i struje i snabdevanje električnom energijom.

„Sistem EPS-a je na vreme pripremljen za zimsku sezonu. A aktuelne turbulencije u Evropi dodatno ukazuju da smo u pravu kada insistiramo na očuvanju energetske nezavisnosti naše zemlje. Da nemamo naše resurse za proizvodnju struje bili bismo na kolenima, a građani i privreda bili bi u mraku“, kategoričan je Grčić.

Revitalizacija TENT-a B1 ključna za stabilnost elektroenergetskog sistema

Za stabilan elektroenergetski sistem EPS-a, odnosno, Srbije ključan je završetak revitalizacije bloka B1 u TE Nikola Tesla B, jednog od dva najveća EPS-ova bloka.

„Već 18. novembra biće upaljeni kotlovi. Ovaj blok TENT-a B biće na mreži u noći između 25. i 26. novembra. Završavamo veliki posao koji će Srbiji obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom. na revitalizaciji, koji se nalaze u TENT B. Revitalizacija je vredna oko 90 miliona evra. Istakao bih da se revitalizacijom, osim obezbeđivanja pouzdane i efikasnije proizvodnje električne energije u narednim decenijama, istovremeno povećava snagu bloka od 650 megavata za oko 20 megavata“, naglašava direktor EPS-a.

Najveći udeo u vrednosti opreme i radova ima remont kotlovskog postrojenja gde je ukupna vrednost nove opreme koja se ugrađuje i radova za njenu ugradnju oko 70 miliona evra. Učešće srpskih firmi u celom poslu od projektovanja, proizvodnje do montažno demontažnih radova je 70 odsto.

Ne računajući gradnju termo blokova i hidroelektrana 70-tih I 80-tih godina prošlog veka ovo je najveći zahvat na proizvodnim kapacitetima koji EPS realizuje u svojoj istoriji. Na ovom velikom poslu učestvuje u proseku oko 1.000 radnika firmi izvođača. Grčić napominje da, dodatno u remontu svih sistema elektrane aktivno učestvuju i službe EPS-a sa oko 300 radnika. Ukupno je zamenjeno 4.000 tona mašinske opreme raznih vrsta, ugrađen je potpun nov, moderan  sistema sagorevanja sa niskom emisijom azotnih oksida (NOx).

Podrška EPS-u od predsednika države

„Zamenjen je kompletan isparivač, kao i više parovoda gde se posebno ističe parovod sveže pare, koji vodi paru od kotla ka parnoj turbini. Ukupno je zavareno preko 55.000 zavarenih spojeva na cevima. Posebno sam ponosan i srećan što ovaj posao vode mladi inženjeri koji će u budućnosti biti okosnica za razvoj EPS“, kaže Grčić ističući značaj podrške koju EPS-u pruža predsednik Srbije Aleksandar Vučić za realizovane i pokrenute investicije, projekte modernizacije i očuvanja proizvodnje u EPS-u, bez koga bi danas, kako kaže, „čitav niz investicija ostao mrtvo slovo na papiru. A već sada bismo imali blokove koji ne rade, ugalj koji se ne kopa, manjak struje i Srbija bi se smrzavala“.

Ukazujući koliko je EPS važan za celokupnu državu Grčić navodi da je kompanija na čijem je čelu u prošloj godini u budžet Srbije uplatio više od 80 milijardi dinara, što je od šest odsto svih prihoda u budžet Srbije.

Cena za domaćinstva neće se menjati – privreda na tržištu

Kada se govori o novcu neizbežno je pitanje poskupljenja struje.

„Cena struja za građane Srbije neće se menjati, iako je i u ovim uslovima najjeftinija u Evropi i regionu. Domaćinstva i mali potrošači ne treba da brinu“, kaže direktor EPS-a.

Aktuelna energetska kriza, zapravo, poskupljenje električne energije posebno pogađa evropsku privredu, ali se preliva i na Srbiju, gde je tržište, takođe, liberalizovano.

„Što se tiče privrede, od 2014. EPS posluje na otvorenom tržištu električne energije u Srbiji kao samo jedan od 63 licencirana snabdevača. Cene električne energije za kupce na komercijalnom tržištu određuju se u skladu sa kretanjima na berzama, ali i na osnovu drugih parametara. Mi u EPS-u razumemo potrebe privrede i to što svi oni traže od EPS niže cene. Ali, EPS ne sme da se ponaša diskriminatorski. Ugovaranjem povlašćene „damping“ cene sa privredom EPS bi druge snabdevače doveo u nepovoljniji položaj – kao učesnike na tržištu. Takvi ugovori su zabranjeni i ništavi. Kršili bismo Zakon o energetici. Na to bi sigurno reagovala Komisija za zaštitu konkurencije. I, opet bismo bili krivci“, konstatuje Grčić.

Remonte planiraju stručnjaci

Komentarišući optužbe resorne ministarke, Zorane Mihajlović, da se kasni sa remontima i da se EPS nije na vreme spremio za nastupajuću zimu, Grčić kaže da je „u pitanju elementarno nepoznavanje energetike i načina balansiranja energije“.

„Modernizacija elektrana sprovodi se po unapred pripremljenim višegodišnjim planovima proizvodnje. Moram da se zahvalim našim stručnjacima, koji prave adekvatne procene. Da nije tako EPS ne bi imao dobit u prvih šest meseci ove godine od skoro 11,5 milijardi dinara. Remont bloka B1 u TENT B planiran je pre tri godine, jer je životni vek materijala i opreme dostigao maksimum. Radovi su počeli u maju. Ni mnogo veće ekonomije nisu mogle da predvide ovakvu energetsku krizu. Da pojasnim, da smo ugasili termoelektrane, kako su neki planirali, sada ne bismo imali struje“, objašnjava Grčić.

Po svim prognozama, ove jeseni vode je trebalo da bude više, što bi doprinelo većoj proizvodnji električne energije u hidroelektranama. Takođe je prognozirana i manja potrošnja električne energije.

„Ali, sa obnovljivim izvorima energije nikada ne možete biti sigurni. Da smo ugasili termo kapacitete i prešli na OIE bez zamenskih kapaciteta sada ne bismo imali ništa, kao Rumunija, koja je postala zavisna od vetra. I veće zemlje EU sada se vraćaju uglju. Nemačka i Engleska ponovo pokreću svoje termoelektrane“, ukazuje Grčić.

Povećanje kapaciteta i ekologija primarni

Govoreći o radovima koji se sprovode u EPS-u direktor kompanije podseća da je tokom poslednjih pet godina u EPS urađen niz revitalizacija i modernizacija. Da je tokom tih radova povećavana snage blokova u termoelektranama i agregata u hidroelektranama. Da su izgrađena postrojenja i sistemi za zaštitu životne sredine.

„Mnogo toga je urađeno. U sve to uloženo je 2,36 milijardi evra. Snagu termo blokova povećali smo za 180 megavata. A kada završimo sve što je planirano snaga naših TE biće veća za oko 225 megavata. Važno je da vam kažem da će 2027. godine termoelektrane na ugalj EPS-a biti u potpunoj usaglašenosti sa Direktivom o industrijskim emisijama. Niko neće moći ništa da nam zameri. Mi ne odustajemo od ulaganja u zaštitu životne sredine. Do kraja 2020. uloženo je oko 540 miliona evra a do 2032. planirane su investicije od oko 700 miliona evra“, navodi Grčić.

EPS modernizuje i hidroelektrane. Sa završenim revitalizacijama instalisana snaga u hidro sektoru povećana je za 142 megavata, a posle završetka svega što se planira snaga će biti ukupno veća za 190 megavata.

Rudarstvo je najstabilnija karika u EPS-u

Radilo se i u rudarskom sektoru. Urađene su revitalizacije, modernizacije i nabavke nove osnovne rudarske opreme na postojećim kopovima.

„Tokom poslednjih devet godina proizvodnja uglja je konstantna, izuzev 2014. godine kada su bile katastrofalne poplave. Rudarstvo je najstabilnija karika u EPS-u i to se vidi u bilansima. Ulažemo u kopove, otvaramo nove. Tokom 2019. godine počeo je da radi novi BTO sistem na kopu Drmno, vredan 97,6 miliona dolara. Time smo proizvodnju uglja na tom kopu povećali sa devet na 12 miliona tona. Otvorili smo Polje G i Polje E, i Radljevo u RB Kolubara,“ nabraja Grčić napominjući da „generacijama koje dolaze ostavljamo unapređen i modernizovan EPS“.

Srbija ne može bez TE

Komentarišući da je aktuelna energetska kriza, „dokazala da Srbija mora da ima termo kapacitete, uz sve ekološke standarde, kao i to da obnovljivi izvori energije ne mogu dati stabilnost sistemu“ Grčić podseća da su mnogi ranije nameravali da zatvaraju rudnike i termoelektrane.

„Kovali su planove da Srbija ostane bez struje. Ali, zaustavio ih je Aleksandar Vučić i zato sada Srbija ima dovoljno električne energije. Zahvaljujući podršci i zalaganju predsednika Srbije neće biti ugašeni blokovi A1 i A2 u TENT A, neće biti ugašena termoelektrana Kostolac A. Bio je plan da se ovi blokovi ugase najkasnije 2023. Srećom to nije dozvoljeno. Spasili smo time i desetine hiljada radnih mesta, ne samo u EPS-u, već i u svim firmama koje sarađuju sa nama“, ističe direktor EPS-a.

Neće se gasiti stare TE

Ukazujući da samo ova četiri bloka godišnje proizvode četiri teravata struje i sa 660 megavata snage dnevno proizvedu oko 15 GWh Grčić kaže: „To je oko 2,2 miliona evra dnevnog prihoda uz trenutnu prosečnu cenu na berzi od oko 150 evra po MWh. Odnosno oko 1,5 miliona evra profita dnevno“.

Uz očekivanja da će energetska kriza potrajati, odluka da se ovi blokovi revitalizuju još više je, prema Grčićevim rečima opravdana i logična.

„Sa odlukom da se ova četiri bloka ugase, već u 2024. EPS bi imao prihod manji za oko 290 miliona evra. To dovoljno govori o tome koliko je predsednik bio u pravu, a koliko su bile zle  namere onih koji su planirali gašenja rudnika i termoelektrana. Pre pet godina investicije u EPS su stajale. Ništa se nije radilo. Sve je bilo u fiokama. Skoro svaki projekat je bio problematičan. Zasukali smo rukave, krenuli su pregovori i počeo je rad. Ni to ne bismo pokrenuli bez podrške predsednika Srbije, jer smo velike probleme rešili samo njegovom odlučnošću i zalaganjem“, ističe prvi čovek EPS-a.

Objašnjava, takođe, da se energetski kapaciteti grade mnogo duže nego bilo koji drugi, jer pre same gradnje treba obezbediti obimnu dokumentaciju, projekt, dozvole. Pripreme traju često duže nego sama gradnja.

„Projekat odsumporavanja u TENT A je stajao kao mrtvo slovo. A sada je u finišu izgradnje. Završili smo odsumporavanje u Kostolcu B i to postrojenje sada radi. Godinama kao da je čekalo samo od sebe da se izgradi. Pokrenuli smo izgradnju sistema za odsumporavanje i u TENT B. Samo u izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama investira se ukupno oko 610 miliona evra“, kaže Grčić.

Novi kapaciteti

EPS gradi i nove kapacitete. Planirane investicije vredne su 2,5 milijarde evra. Time EPS instalisanu snagu proizvodnih kapaciteta povećava za 2.400 megavata i godišnju proizvodnju električne energije za 7 teravata.

„Pomenuću samo najvažnije. Sada konačno napreduje i izgradnja bloka B3 u TE Kostolac B, vrednog 542 miliona evra. Kapaciteta ovog bloka je 350 megavata. A na njega čekamo više godina. Biće to moderan blok, koji će ispunjavati sve evropske ekološke norme. Na tom principu planirana je i gradnja  termoelektrane Kolubara B, snage 354 MW. Vrednost ove investicije je 395 miliona evra. Oni koji osporavaju ovaj projekat ili su neznalice ili su zlonamerni. Trećeg nema“, kaže Grčić.

Ulaganje u zelenu energiju

EPS po Grčićevim rečima insistira i na povećanju udela proizvodnje iz OIE. Ali, preduslov za njihovu integraciju je stabilan sistem, koji može da obezbedi sigurnost snabdevanja.

„Naš hidro portfolio biće ojačan. Analiziramo izgradnju nove, reverzibilne hidroelektrane Bistrica, čija će snaga biti oko 670 megavata. Ona bi osigurala balansne kapacitete u energetskom sistemu za priključenje dodatnih elektrana koje koriste obnovljivu energiju. Od preostalog hidropotencijala u Srbiji, EPS radi na projektima na rekama Ibar i Velika Morava“, nabraja Grčić ističući da se ne zanemaruju ni vetar i sunce.

Kako kaže, „EPS nije protiv zelene energije, kako neki žele da predstave. Naprotiv. Radimo i na projektu izgradnje vetroparka na zatvorenim kopovima i odlagalištima u Kostolcu, snage 66 megavata. Koristićemo zemljište na starim odlagalištima, obodima kopova i na deponijama pepela i za podizanje solarnih elektrana. U pripremi su solarne elektrane Petka i Srednje kostolačko ostrvo u Kostolcu. Plan je da do 2030. godine imamo nove solarne kapacitete snage 240 megavata i nove vetro kapacitete snage 100 megavata“.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti