Srbija prepoznala potencijal i značaj biomase

Srbija prepoznala potencijal i značaj biomase

Biomasa ima veći energetski potencijal od energije sunca ili vetra, poručeno je sa Naučno-investicionoj konferenciji SEE ENERGY - Connect & Supply III. Značaj upotrebe biomase u Srbiji je prepoznat - agrarna i drvna biomasa sve više se koriste kao izvor energije.

Po studiji energenata, biomasa ima veći energetski potencijal od energije sunca ili vetra. Poručeno je sa Naučno-investicionoj konferenciji SEE ENERGY – Connect & Supply III.

Uz konstataciju da je na polju primene biomase već mnogo urađeno u Srbiji državni sekretar u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku Zoran Lakićević naveo je da po tom pitanju njegovo ministarstvo već preduzelo konkretne korake u poslednjih godinu dana. Srbija je prepoznala potencijal i značaj biomase.

Kako je rekao, napredak je vidljiv. Kako u sektoru domaćinstva, tako i u javnom sektoru, ali i u sektoru daljinskog grejanja.

„Objavili smo u junu javni poziv za mere efikasnosti u svim kućama u Srbiji, u okviru kojih je predviđena mera za zamenu kotlova i prelazak na biomasu, na pelet i suvo drvo. Taj projekat se odnosi na 67 opština u zemlji i trenutno se sklapaju ugovori sa građanima. Očekujemo da prvi ugovori budu sklopljeni u narednim mesecima. Imamo više od pet hiljada prijava, toliko domaćinstava će preduzeti prve mere energetske efikasnosti u svojim kućama. Uključujući i zamenu kotlova”, naveo je Lakićević.

Toplane prelaze na biomasu

U toku je izgradnja toplane koje će koristiti biomasu u Priboju i u Malom Zvorniku, a koje će početi da rade u predstojećoj grejnoj sezoni.

Ministastvo rudarstva i energetike trenutno radi na nizu intervencija zamene kotlova u mnogobrojnim toplanama širom Srbije. Kako bi one prešle na biomasu. Lakićević ističe da se pravi i potpuno novi projekat sa Evropskom razvojnom bankom (EBRD). Sve to će doprineti da obnovljivi izvor energije u sistemu daljinskog grejanja, pored toplotnih pumpi i geotermala, koriste i biomasu.

„Tri toplane u izgradnji, koje će koristiti biomasu, toliko štede po taksama za emitovani ugljen dioksid, da će samo iz neplaćenih taksi biti opravdana čitava investicija za samo 10 godina. To su skupi projekti. Ali, kada se uzmu u obzir manje takse i pitanje obnovljivih izora energije – to je apsolutno isplativo”, kazao je Lakićević.

Potreban novi zeleni dogovor

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović naveo je da Srbija iz godine u godinu može biti sve ponosnija na rezultate u proizvodnji hrane. Ali, i da se već ozbiljno razmišlja o tome kako će taj razvoj uticati na životnu sredinu i potrošnju energije. Jer, poljoprivreda i sektor agroindustrije prepoznatljivi su kao veliki potrošači energije.

„Proces energetske tranzicije, koji je započela Vlada Srbije, njeno čvrsto opredeljenje i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) doprineli su da se agrarna i drvna biomasa prepoznaju kao značajan izvor energije. Ako uzmemo u obzir raspoložive količine, mogućnosti i prednosti agrarne i drvne biomase za proizvodnju bioenergije, mi s optimizmom gledamo u naredne godine. Uz jasnu strategiju i precizno određene mere mogli bi da u narednom periodu postanemo ne samo značajan potrošač, nego i proizvođač energije”, naveo je Mahmutović.

Izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume Ješa Erčić kazao je da je čovečanstvo postiglo jednu destruktivnu produktivnost. Da su visoko razvijene tehnologije upravo najveći zagađivači. Prema njegovoj oceni, zaštita životne sredine se više ne može smatrati dobročinstvom, nego nužnošću.

„Mislim da nam je potreban jedan novi „Pin kod” zelene energije i novi zeleni dogovor. Nekada je zaštita životne sredine bila retka reč. Danas je imperativ i najskuplja globalna reč. Moramo da ispunimo ono što je obaveza i odgovrnost svih nas koji se bavimo ovim poslom – da napravimo što više energije iz obnovljivih resursa, da zamenimo fosilna goriva. Sve kako bismo probali da ublažimo ove kataklizmične posledice klimatskih promena. Upravo je uloga šumarskog sektora u celom tom poslu jako bitna”, naveo je Erčić.

Novi Sad Zeleni grad

Član Gradskog veća za komunalne poslove Grada Novog Sada Zdravko Jelušić je istakao da je jedini način da sačuvamo ekologiju i prirodne potencijale učestvovanje svih u tome – od države, grada pa do svakog pojedinca.

Naglašavajući da Grad Novi Sad ulaže mnogo u zaštitu životne sredine, trudeći se da vodi odgovornu ekološku politiku, Jelušić je rekao: „Odavno smo prepoznali važnost energetskog sektora. Među najvećim poduhvatima na tom polju je i projekat Kreativnog centra, u okviru kojeg se na jednom objektu gradi solarna elektrana od 25 kilovata”.

Novosadska škola Milan Petrović je dobila zeleni krov, zeleni zid i solarne panele. A na nekoliko škola i vrtića zamenjeni su fasada, krovovi i stolarija. Grad Novi Sad aktivno radi na očuvanju energetske efikasnosti, kroz ulaganja u izgradnju i adaptaciju javne rasvete. Novi Sad nastoji da bude „Zeleni grad”, čemu u prilog ide kupovina 130 autobusa na CNG i zamena 70 odsto voznog parka Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, kao i plan kupovine prvih deset električnih autobusa.

Nataša Rubežić iz Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO navela je da ova organizacija u devetoj godini svog rada organizuje već sedmu međunardonu konferenciju. Kao i da se može pohvaliti velikim rezultatima, koji su vidljivi na terenu od 2012. godine naovamo.

„Biomasa je počela da se koristi. Dobila je svoju svrhu. Možemo sada već reći da imamo dobro tržište biomase i energenata. Naravno da to mora sve dalje da se unapređuje”, navela je Nataša Rubežić zaključujući da je današnja konferencija, najveća do sada, pogotovo u pogledu interesovanja od strane mnogobrojnih institucija, pošto je na konferenciji prisutno više od 160 učesnika.

Izvor: Tanjug

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti