Srbija treba da otpočne sa pripremama za gradnju nuklearne elektrane

Komentari koji su se, nakon susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu, pojavili u nekim medijima u Srbiji po pitanju pravaca razvoja nuklearne energetike u Srbiji neadekvatno, pa i pogrešno, tretiraju situaciju i mogućnosti Srbije da gradi nuklearnu elektranu na svojoj teritoriji. A to je za energetiku zemlje izuzetno važno pitanje. Na osnovu 45-godišnjeg iskustva u realizaciji nuklearnih projekata širom sveta i vođenje nuklearne kompanije, koja je bila globalni lider u realizaciji nuklearnih projekata baziranih na USA, nemačkim, ruskim, kineskim i kanadskim tehnologijama, smatram solidnim garantom da se moje ocene mogu smatrati adekvatnim.

Srbija treba da započne sa aktivnim priprema radove na uvođenju nuklearnih elektrana u energetski sistem zemlje.

U našoj javnosti se tokom poslednjih decenija formiralo mišljenje da je gradnja nuklearne elektrane naučno-istraživačka delatnost. U stvarnosti, gradnja i stavljanje u pogon nuklearne elektrane to nije. To je čisto komercijalno-tehnološki energetski projekat, visoko zahtevnog nivoa kvaliteta i discipline izvođenja. Važno je napomenuti da se nuklearni projekti s početka 70-ih godina prošlog veka realizuju u zemljama „globalnog juga”, koje su i male ili danas imaju niži nivo tehnoloških znanja od Srbije, a i „mentalno-tehnološki” su udaljenije od zamalja nosilaca nuklearne tehnologije nego što je Srbija.

Diskusije da Srbija kadrovski nije spremna za gradnju nuklernih elektrana, takođe, nusu tačne. Za početak realizacije projekta nuklearne elektrane Srbija poseduje kritični nivo „intelektualnih kapaciteta”. Nedostaje nuklearni deo „intelektualnog kapaciteta”, ali se on i u drugim zemljama koje su otpočinjale izgradnju nuklearnih elektrana u početku uvek nadopunjavao spoljnim ekspertima. Takvih stručnjaka za pripremnu fazu je potreban relativno ograničen broj.

Gradnja nuklearne elektrane, do određenog stepena, sledi logiku izvođenja kompleksnih mega-inženjerskih projekata. Okvirno se može reći da aktivnosti na realizaciji nuklearno energetskog projekta traju negde između 12 i 14 godina. Pripremni radovi traju 4+ godine, definisanje vlasničke strukture, izbora tehnologije i proces ugovaranja tri do četiri godine, gradnja od pet do sedam godina, a aktivnosti testiranja i uvođenja u pogon do 1+ godine.

Do početka gradnje i puštanja nuklearne elektrane u pogon će biti više nego dovoljno vremena da se pripremi nedostajući nukleani personal. Tako je to urađeno u NE Krško, kao i u svim zemljama koje su gradile nuklearne elektrane, a nisu bili vlasnici/ nosioci nuklearne tehnologije.

Trenutno u Srbiji ne postoje formalne osnove, niti pripremljena dokumentacija za donošenje rešenja o izboru lokacije, za tip i tehnologiju nuklearne elektrane.

Da bi se do te odluke došlo potrebno je:

  • izraditi pregled stanja fizičke i intelektualne infrastrukture, sa pratećim programom – kako tu infrastukturu dovesti na nivo koji IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) preporučuje,
  • obaviti niz analitičkih i istražnih aktivnosti, koje bi ocenile adekvatnost lokacije i definisale infrastrukturu potrebnu za funkcionisanje nuklearne elektrane u energetskom sistemu Srbije,
  • opredeliti se za modalitet vlasništva objekta, tip ugovaranja, izgradnje i finansijskog modela realizacije projekta.

Ovo je standardna procedura, koja se koristi pri planiranju i izgradnji nuklearnih elektrana u svetu. Ona je kvalitatiovno kodificirana u brojnim dokumentima IAEA i drugih međunarodnih organizacija, koje se bave nuklearnom energetikom. Važno je ovde naglasiti da ni jedna zemlja, koja nije sledila ovakvu proceduru nije bila u stanju započeti, niti završiti nuklearni projekat, a da se nije suočila sa velikim kašnjenjima u njegovoj realizaciji i sa visokim prekoračenjima planiranih investicija.

O svim ovim pitanjima sam spreman prodiskutovati sa nadležnima i staviti zemlji na raspolaganje moje usluge u organizovanju i implementaciji optimalnog nuklearnog programa za Srbiju.

SMR reaktori nisu sada rešenje za Srbiju

U nastavku ovoga dopisa bih se, takođe, želeo osvrnuti na osnovne razloge zbog kojih se Small Modular Reactor (SMR) ne mogu smatrati, u uvom trenutku, prihvatljivim rešenjem za Srbiju:

  • SMR nisu komecijalno provereno tehnološko rešenje.
  • Trenutno je po podatcima IAEA u svetu oko 80 (neki tvrde da postoji i 92) projekata SMR u različitim fazama projektovanja.
  • SMR nisu, do sada, na Zapadu nigde dobili licencu (dozvolu) za eksploataciju, niti se to može ocekivati u narednih pet do 10 godina.
  • Jedini SMR koji je na zapadu dobio licencu za gradnju je projekat NUSCALE. Elektrana je bila locirana u državi Idaho (USA), ali je pre par meseci gradnja obustavljena i projekat zatvoren, zbog neprihvatljivo visokih troškova, u odnosu na projektno predviđene.
  • Razočaravajica novost od realizacije NUSCALE projekta je da se očekivano značajno sniženje cene gradnje, po jedinici instalirane snage, nije ostvarilo – već je cena postala i veća.
  • Rusija i Kina imaju SMR u pogonu. Ali, to su specilialna projektna rešenja, koja nije moguće smatrati komercijalno proverenim opcijama.
  • Franciska nema završeni detaljni projekat, nema izvedene nacrte, nema formiranu listu dobavljača, niti ima dozvolu za gradnju SMR u Francuskoj.
  • Dosadašnja praksa ugovaranja nuklearnih elektrana je uvek bila uslovljena (kodificirana rekomendacijama IAEA) postojanjem izgrađenim i u komercijalnoj eksploataciji predloženog tehnološkog rešenja u zemlji ponuđača SMR-a.

Ne bih želeo da se gore navedeni fakti protumače kao moje negiranja prihvatljivosti primene SMR-a kao neke buduće opcije. Oni će, verovatno, u budućnosti imati svoje mesto. Ali, u ovom momentu je prerano da se prihvate kao primereno rešenje za energetiku Srbije.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti