Nova ruta za transport prirodnog gasa iz Grčke ka Zapadnom Balkanu počinje da dobija konkretne obrise potpisivanjem Memoranduma o saradnji danas, 4. septembra, u Solunu, kojim se Srbija i Severna Makedonija uključuju u Vertikalni koridor.
Memorandum će potpisati predstavnici operatora gasnih transportnih sistema zemalja koje učestvuju u inicijativi, zajedno sa kolegama iz Skoplja i Beograda. Sporazum predstavlja nastavak sastanka održanog u julu u Atini, kada su formirane tehnička i komercijalna radna grupa čiji je zadatak da razmotre kapacitete interkonektora, tržišne perspektive i projekte neophodne da nova trasa postane komercijalno atraktivna.
Širenje ka Zapadnom Balkanu dodaje novu granu Vertikalnom koridoru. Pored osnovne trase, koja povezuje Grčku sa Bugarskom, Rumunijom, Moldavijom i Ukrajinom, formira se i drugi pravac preko Severne Makedonije i Srbije, sa perspektivom pristupa tržištima Mađarske i Austrije.
Od sporazuma do konkretnih projekata
Današnji sporazum dobija poseban značaj jer se poklapa sa ubrzavanjem projekata neophodnih za praktično funkcionisanje nove trase.
Interkonektor između Grčke i Severne Makedonije već je u fazi izgradnje, sa ciljem da bude pušten u komercijalni rad pre kraja 2027. godine. Istovremeno, Severna Makedonija je nedavno potpisala ugovor za projektovanje i izgradnju svog dela novog gasovoda koji će je povezati sa Srbijom.
Izvođač radova je kompanija Rapid Build, koja gradi i deonicu gasovoda između Grčke i Severne Makedonije. Činjenica da je ugovor potpisan svega nekoliko dana pre Solunskog memoranduma pokazuje da širenje Vertikalnog koridora više nije ograničeno samo na političke deklaracije, već počinje da dobija i konkretnu fizičku infrastrukturu.
Očekuje se da će gasovod Severna Makedonija–Srbija biti završen krajem 2028. godine, približno godinu dana nakon interkonektora između Grčke i Severne Makedonije. Na srpskoj strani, međutim, pripreme napreduju sporije, budući da još nije objavljeno ko će biti izvođač radova na deonici koja će se graditi na teritoriji Srbije.
Završetkom oba interkonektora, Severna Makedonija više neće biti samo krajnje odredište za prirodni gas, već će postati tranzitna zemlja. Istovremeno, Srbija će dobiti alternativni pravac snabdevanja sa juga, čime će smanjiti svoju veliku zavisnost od ruskog gasa.
Aleksandrupolis u centru pažnje
Centralnu ulogu u novom planu dobija FSRU terminal u Aleksandrupolisu, jer će novom trasom ka severnijim tržištima moći da se transportuje LNG, pre svega američkog porekla, koji stiže u Grčku, ali i azerbejdžanski prirodni gas preko TAP-a.
Severna Makedonija je već rezervisala četiri termina na plutajućem terminalu, dok je srpski Srbijagas obezbedio transportni kapacitet od 300 miliona kubnih metara godišnje za narednih deset godina. Ovi potezi pokazuju konkretan komercijalni interes za korišćenje grčke infrastrukture i pristup alternativnim izvorima snabdevanja.
U ovaj kontekst uklapa se i današnja poseta ministra zaštite životne sredine i energetike Stavrosa Papastavrua Evrosu postrojenjima kompanije Gastrade u luci Aleksandrupolis, pre njegovog odlaska u Solun, gde se uoči Međunarodnog sajma u Solunu (DETH) premešta težište aktivnosti vlade. Ministar je još u julu najavio proširenje Vertikalnog koridora ka Srbiji i Severnoj Makedoniji.
Projektovani kapacitet gasovoda Severna Makedonija–Srbija procenjuje se na između 3 i 6 milijardi kubnih metara godišnje, što je količina koja bi mogla da stvori značajnu konkurenciju ruskom gasu koji i dalje snabdeva region. Istovremeno, nova trasa je deo šireg američkog plana za povećanje izvoza LNG-a ka Balkanu i Centralnoj Evropi, čime se dodatno jača uloga grčke infrastrukture kao ulazne kapije za alternativne izvore snabdevanja prirodnim gasom.
Izvor: New Money
